Izvor: Blic, 19.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plavi imaju veliku šansu na Mondijalu?!
Plavi imaju veliku šansu na Mondijalu?!
'Ja sam romantik, samo tako gledam na fudbal i život', kaže za 'Blic' Ivica Osim koji je na odmoru u Gracu. Bio je igrački Štraus sa Grbavice, reprezentativac, kasnije jedan od najuspešnijih trenera plavih, pionir Partizanovih uspeha devedesetih i tvorac evropskog čuda - Šturma. Sada je u Japanu.
- Daleko je taj Džef junajted, nedostaje mi sve ono moje, od Vardara do Triglava. Takav je Švabo, spontan, spreman da 2006. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proglasi godinom fudbala.
- Sprema se spektakl, organizacijski to će biti najmanji problem za domaćina. Mislio sam da će se teško nadmašiti Japan i Južna Koreja iz 2002, ali već sada tvrdim da je Nemačka to učinila, pre svega zato što je fudbalska zemlja, a narod se identifikovao sa Mondijalom. Možda jedino u tome može da ih ugrozi Engleska; Brazil ne može zbog loše ekonomske situacije. FIFA vodi računa o sebi, menja pravila za publiku koja mora da bude zadovoljna, a istovremeno im treba i dosta para koje oni nesporno imaju. Ko su favoriti, a ko potencijalna iznenađenja?
- Više nema velikih asova, samim tim ni rizika, pa će odlučivati kolektivi. Objektivno, Brazil, Argentina i Holandija mnogo su jači od drugih. 'Karioke' imaju najvećih broj odličnih igrača, njima i 'gaučosima' biće teško da sastave tim, nije to lako za selektora. Kad zagusti, presudi harizma pojedinca, mislim da Brazilci najviše reskiraju u tome. Holanđani su sjajni, stalno su u pokretu, igraju slično kao pre 20 godina, mada nemaju taj kvalitet. Od ovih iz drugog plana, Nemci su korak ispred. Situacija da više nemaju zvezda u timu naterala ih je da se promene. Francuzi više nisu što su bili, ali su opasni autsajderi koji mogu daleko, jer teško gube. Od atraktivnijih tu su još Englezi. Titula donosi novac i prestiž, ali i domaći zadatak za sve ostale. Što se 'malih' tiče, potrebno je samo više da reskiraju. Kad je Grčka postala šampion Evrope, zašto ne bi neko njima sličan postao i prvak planete?
Gde je tu mesto Srbiji i Crnoj Gori?
- Od plavih se ništa ne očekuje, što je dobro. U onakvoj grupi se od njih ne može tražiti prolaz u osminu finala, pa baš zato što je tako, postoji velika šansa i izazov. U svakoj grupi su po dva favorita, a moj prijatelj Ilija Petković dobio je najtežu. Igrači ne bi trebalo da čitaju novine, niti da budu suludi optimisti, neka budu logični, jer i veliki od deset utakmica jednu izgube, a devet pobede. Nije tolika razlika u kvalitetu da SCG ne može da savlada Argentinu ili Holandiju. Petko razmišlja slično meni, zasniva igru na dobroj defanzivi, plavi su tu mnogo jaki, a poznato je da je najbolja ofanziva - odbrana. Lakše je kad teško primaš golove, imaš sigurnost ispred golmana. Nikola Žigić i Mirko Vučinić zvezde su i A i mlade selekcije plavih?
- Žigić je najtraženiji i najmoderniji napadač Evrope, uz Drogbu najbolji. Donedavno su bili aktuelni profili Vijere, Makelelea, Demikelisa, Pirla, sada počinje da se igra sa jednim špicem, a u Evropi je teško naći igrača sa takvim rešenjima koja imaju Drogba ili Žigić. Golgeter Zvezde trči, pobegne, predribla, on ima sve to, čak i više, izuzetno napreduje, uz to nije hendikepiran zbog visine. Želeo bih ga u svom timu. Voleo bih da ga Zvezda nikad ne proda, ali grehota je da igra u slaboj ligi. E sad, ne bi valjalo da bude na gubitku, a bojim se da će mu Piksi prilikom prve iole veće ponude reći: 'Hajde, idi, slobodan si, snađi se ubuduće sam', i tako ga 'utopiti' u neki klub ili ligu koja mu ne odgovara. Za njega se moraju vagati ponude i pametno mu izabrati zemlju i novu ekipu. Vučinića manje znam, ali sam čuo da ima svetlu budućnost. Gledao sam neke njegove golove u Lećeu i reprezentaciji. Vrlo, vrlo je zanimljiv. Ni Hrvatima neće biti lako sa Brazilom, Australijom i 'vašim' Japanom?
- Problem Hrvata je što su na papiru, izuzimajući Brazil, najkvalitetniji u toj grupi, koja je daleko lakša od one koju su dobili Srbi, pa će biti baš nesrećni ako ne prođu dalje. Moraju biti vrlo oprezni, Australija sa Gusom Hidinkom na klupi može mnogo, igra na kartu svojih osam fudbalera koji zanat peku na Starom kontinentu, zdravo razmišljaju, jaki su fizički, i kad pomešaju svoj i evropski stil lako mogu do druge pozicije. Japanci razmišljaju korektno, još ispituju teren, oprezni su i ne prete protivnicima, iako više nisu autsajderi. Poštuju druge, jer znaju koliko mogu, i to je najbolji put. Mogu da naprave korak unazad a da im niko ne zameri. Odlikuje ih trka, kolektiv, pokretljivost, pod velikim su uticajem Brazilaca. Kakav je po vašem mišljenju broj jedan današnjice - Ronaldinjo? Može li da ugrozi slavu Pelea, Maradone?
- On u reprezentaciji ima daleko manji uticaj nego što su imali Pele, Maradona, Ronaldo. Ljudi zaboravljaju da Brazil ima još najmanje četiri igrača njegove klase, možda i atraktivnijih. Fudbal nije jedan igrač, a Barselona funkcioniše tako. Zbog toga verovatno i trener Rajkard ima velikih problema. Istina je, Ronaldinjo ima genijalna rešenja, igra na granici rizika, previše je luksuzan, normalan igrač nikad ne bi uradio ono što on pokuša na terenu. Gledao sam neke utakmice Katalonaca: kad mu ništa ne ide, tada apsolutno nije od koristi za ekipu, ali na sreću prorade Mesi, Eto, Ćavi ili Deko, i to je to. Imate interesantno mišljenje o Čelsiju?
- To je opasnost za fudbal! Primer Romana Abramoviča i Murinja sa strane rizika je izuzetan potez. U ligi od 20 bogatih, pobednik je jedan, ali jedan je i sponzor. Smatram da Čelsi nije interesantan za publiku, on još nema najbolje igrače, ima odgovorne profesionalce, dobro plaćene, ali to je mašina. Murinjo ne igra elegantno, ređa pobede, međutim nije to lepo. Juventus je sličan Čelsiju. Ne sviđa mi se to. Lion je, recimo, iznenađenje, on nije stvarao evropsku istoriju, ali su poslednjih deset godina stabilno u vrhu. Investiraju vrlo pametno, pravi su profesionalni klub, grad je stao iza njih. Imaju puno dobrih igrača, možda odbačenih od onih velikih, ali su odlični u Lionu i ne pričaju o parama. Gledam na njih vrlo pozitivno. Uostalom, peti put zaredom dolaze do francuske titule. Mateus, pa sada Zenga, Reber i Bauza zauzeli su mesto na klupama srpskih klubova.
- Domaći stručnjaci treba da se zamisle, moraju da se pokrenu, nemaju autoritet, jer stranci nisu slučajno tu. Oni imaju drugačiji način rada i ponašanje, koji ovi moraju da nauče. Nema napretka ako ih potcenjujemo. Ne smemo ni ići u drugu krajnost pa misliti da je dobro sve što je strano, pošto kod nas niko nikoga ne ceni. Nisi profesionalac ako imaš puno para, već ako imaš pravo, profesionalno ponašanje. Do kada ostajete u Japanu?
- Ponovo su mi kupili povratnu kartu, u subotu se vraćam, pa ću u narednoj turi čekati da mi uzmu kartu u jednom pravcu. Kad ćete konačno preuzeti neki klub ili reprezentaciju sa prostora bivše SFRJ?
- Priznajem, uželeo sam se da krenem od Ljubljane, pa preko Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Skoplja, Novog Sada do Beograda, da gledam utakmice. Da obilazim nekadašnju domovinu. Ekonomska situacija je učinila da nam je fudbal slabiji, ali nije toliko da i ono što nije loše proglasimo lošim. Nemoguće je da smo sve zaboravili. Nisam demagog, niti preterani optimista, međutim - prošla vremena su bila daleko lepša, bolja... Pratite li situaciju u Partizanu?
- Negativno sam zapanjen njihovim rezultatima posle igranja u Ligi šampiona, grupi Kupa UEFA i osvajanja titule. Petržalka, Makabi, Timok, redosled u životu je takav, da su crno-beli igrali još neki kup slabijeg kvaliteta nego što je SCG, verovatno bi ispali i od lošije ekipe nego što je Timok. Ponekad to dobro dođe. Sada su uspeli da se zaustave, nemaju više šta da izgube, a dolaskom Lazovića mogu do titule. Osim je iskoristio priliku i da se priseti prijatelja u Beogradu.
- Pozdravite mi Piksija, Bjekovića, Zečevića, Paunovića, Petkovića, Damjanovića, Kovačevića, Zvezdinog doktora Purića koji mi je mnogo pomogao prošle godine na pripremama u Turskoj - setno će Ivica Osim. Igor Velimirović
