Izvor: Blic, 30.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plavi će biti hit u Nemačkoj
Plavi će biti hit u Nemačkoj
Ljudi iz Gore u Metohiji poznati su po ponosu i poštenju, čestitosti i druželjubivosti. Nisu im na odmet ni razni zanati, poput pekarskog ili poslastičarskog, u kojima su vrhunski majstori, ali leži im i sport, naravno i fudbal. Dao je ovaj kraj jednog Fahrudina Jusufija (Partizan, Ajntraht) i njegovog sina Sašu (Hamburger, Šalke), zatim Memišija iz Galenike, danas Nuhija (Zeta)... i Igora Duljaja (26), reprezentativnog vezistu ukrajinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Šahtjora iz Donjecka, a pre toga nezamenljivog člana beogradskih crno-belih.
- Kada je kralj Petar Prvi uputio poziv Gorancima da pođu u severne krajeve, moj deda Pera odlučio je da se zaputi prema unutrašnjosti Srbije. Skrasio se u Topoli, gde je otvorio pekaru i gde se kasnije moj otac Nikola oženio mojom majkom Đinom. Vremenom su se rodili braća Nenad i Joakim, sestra Irena i ja - upoznaje nas najpre Igor sa porodičnim stablom.
- Počeo sam sa 11 godina u petlićima. Zatim, za sedam leta, prošao pionire, kadete i omladince. Boje najbolje ekipe branio sam pet sezona i u tom periodu odigrao preko 250 utakmica, od toga 165 prvenstvenih. Trenirali su me Matekalo, Radaković, Tumbaković, Rašović, Damjanović, Ćosić, Ješić, pa opet u prvom timu Tumbaković, a na kraju i Mateus.
Pre dve sezone se otisnuo put Ukrajine.
- Imao sam u to vreme mnogo ponuda za odlazak u inostranstvo. U dogovoru sa Partizanom odlučio sam se za Šahtjor i nisam pogrešio. Klub je odlično organizovan, grad Donjeck je sa milion i po stanovnika rudarski i metalurški gigant Ukrajine, a tu su i Zvonimir Vukić i Nenad Lalatović. Uz njih dvojicu sve se lakše podnosi, pa i trenuci nostalgije za porodicom i otadžbinom.
Kakav je u klupskom, isti je i u reprezentativnom dresu. Iza Igora su 29 mečeva za najbolju plavu selekciju.
- Najveća mi je želja da se plasiramo na SP 2006, jer ova generacija to i zaslužuje. Ne samo što sam siguran da će nam to poći za rukom, već sam uveren da ćemo u Nemačkoj, kada za to bude došlo vreme, pokazati šta znamo i koliko vredimo. A vredimo mnogo - sa mnogo optimizma zaključio je Igor Duljaj. Pero Petković
