Izvor: Sportski Žurnal, 14.Sep.2011, 13:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penali – večita tema za diskusiju

Penal! Za koga? Za Partizan! Ko ga je dosudio? Milorad Mažić! Auuuuu.....
Subota popodne. Razgovor dvojice poklonika loptanja u centru Beograda. Sa mogućnošću da se preslika u bilo koji drugi kraj Srbije. Od vajkada sumnjičave. Podeljene. Baš kao i Topčidersko brdo. Uzavrelih strasti. Sveznajuće. U kojoj pojedinci (pr)ocenjuju i kada nisu relevantni. U kojoj i laici daju svoj sud, a da to nisu ni očima videli. Obojene. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Pristrasne. Baš kao i epicentar fudbalskih vragolija, sa dva centra moći, poviše Autokomande.

Sve što je vezano za crveno i crno–bele može različito da se tumači. Iz dva ugla. Kako kome odgovara. S obzirom na navijačku naklonost. Pogotovo kada su u pitanju penali. Pogotovo ako su u smiraj meča. Pogotovo ako odluče pobednika. Pogotovo ako ih svira Milorad Mažić.
Istina je samo jedna. U Jagodini nije bilo remplovanja. Dijara je nasamario Projića. Kruševljanin na radu u „Palminom” gradu nije mogao da se zaustavi i ne obori Senegalca, koji nije ni jurišao ka golu. Penal, čist kao suza. Baš kao što na konferenciji posle susreta izusti trener crno–belih Aleksandar Stanojević.
Od kada je mladi stručnjak na klupi šampiona (16. april 2010), arbitri su deset puta pokazali na belu tačku u korist Parnog valjka. Sedam jedanaesteraca u prvenstvu, jedan u kupu i dva u Evropi. Najviše prašine je izazvao onaj Mažićev iz Subotice, u aprilu tekuće godine. Ustalasao Srbiju. Doveo dotle da čak i predsednik nacionalnog saveza ponudi inostrane delioce pravde. U kontaktu su bili Iliev i Mirić. Po nekima prekršaj, po nekima nije.

Bunili su se na severu Bačke. Bunili su se i sada u Pomoravlju. Buniće se i u nekom trećem gradu. Sa ili bez argumenata. Koristiće se posebni aršini. U svemu i svačemu videti zla namera. Bez obzira ako snimak pokaže i da je sudija bio u pravu.
Kažu – izvođač je sa 11 metara u prednosti. Ako šutne kako treba, golman nema šansi. Ne pomaže mu ni „guciranje”, cupkanje, hodanje po liniji, širenje ruku, psihološki rat. Čak i raniji polazak sa gol–crte. Ako je napadač hladan kao špricer, dobro nanišani i ne saplete se o busiku, eto radosti. A ako se preznojava, namešta štucne i popravlja dres i frizuru, eto belaja.

Nekada se fudbaleri nisu radovali golovima iz penala. Smatralo se da time vređaju protivnika. Pogodak sa bele tačke se nije vrednovao kao majstorstvo. Bilo je normalno pogoditi. Sada su se stvari promenile. U savremenom fudbalu, gde odlučuje jedan detalj, egzekucija sa 11 metara često donosi i uspeh. Stoga, dobri izvođači su na ceni. Smireni i sa „gromovima” u nogama.
Aleksandar Stanojević ih je u prvenstvu za nešto manje od godinu i po dana promenio četvoricu: Gabrijela Klea (Smederevo – pogodio), Radosava Petrovića (Jagodina, Hajduk i Spartak – pogodio, Javor – promašio), Ivicu Ilieva (Čukarički – promašio, pa iskoristio odbitak) i sada u Jagodini – Nemanju Tomića. U finalu kupa protiv Vojvodine precizan je bio Zvonimir Vukić, dok je Kleo imao polovičan učinak u Humskoj protiv Arsenala.
Sudeći kako je Tomić pretvorio najstrožu kaznu protiv Ćurana u gol, nema dileme da će se i ubuduće hvatati za loptu. Mada, u Partizanu ima još hrabrih momaka čeličnih živaca i razornog udarca, poput Babovića, Ilića, Smiljanića, Šćepovića, Eduarda...

Nastavak na Sportski Žurnal...