Izvor: B92, 04.Okt.2018, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Partizane, srećan ti rođendan

Jugoslovensko sportsko društvo Partizan i fudbalski klub, kao pokretač crno-belih, slave 73. rođendan.

Jedan od najtrofejnijih sportskih kolektiva na svetu osnovan je 4. oktobra 1945. godine na tekovinama pobede antifašističkih snaga u Drugom svetskom ratu, a danas broji 26 klubova u isto toliko sportova.

Fudbaleri crno-belih su 27 puta bili šampioni države, prvi klub sa ovih prostora koji je stigao do finala Kupa šampiona, kao i do Lige šampiona.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U Fudbalskom klubu Partizan ponosni su na 73. godine postojanja, rad i rezultate.

“JSD Partizan spada u red najvećih sportskih društva u svetu, a po rezultatima, ostvarenjima i broju svojih vrhunskih sportista tokom svih ovih godina, verovatno je i jedno od najuspešnijih u sportskom svetu. Osvojeno je 27 titula šampiona države, 15 puta bili smo pobednici Kupa, Srednjeevropski kup osvojen je 1978. godine, a 1966. bili drugi u Evropi. Partizan je odigrao prvi meč protiv Sportinga u istoriji Kupa šampiona, kada je ovo danas najprestižnije takmičenje tek osnovano 1955. godine, potom smo dvaput igrali u Ligi evropskih šampiona novog formata, a i osam puta u Ligi evropske fudbalske federacije. Partizan je dao najviše reprezentativaca i ima najviše fudbalera koji su nastupili više od pedeset puta u državnom timu. Najviše trenera u našoj Prvoj ligi godinama je iz redova Partizana, a desetak nacionalnih selekcija sa svih kontinenata, kao selektori, vodili su naši stručnjaci. Naši treneri su vodili i najelitnije klubove Evrope i sveta. Partizan ima i omladinsku fudbalsku školu koju je UEFA, uz Ajaksovu, proglasila za najbolju na kontinentu…”, pohvalili su se na crno-beli na klupskom sajtu.

Zatim sledi podsećanje na prve dane…

“Datum rođenja je 4. oktobar 1945. godine, a pripreme su trajale mesecima pre toga. Svetozar Vukmanović – Tempo, svojim nesravnjivim entuzijazmom, zalagao se da se pri Centralnom domu Jugoslovenske armije oformi fudbalski klub, a kasnije da se to širi i na ostale sportove, u kojima bi bili sportisti koji su u vojničkoj uniformi. Tako su istog dana kada i fudbalska sekcija, rođene one i za atletiku, šah, košarku i odbojku. U leto 1945. godine u Beogradu je održavano svearmijsko prvenstvo, koje je okupilo i četiri stotine fudbalera. Među njima su bile i desetine poznatih igrača, pa i reprezentativaca pre početka Drugog svetskog rata, a koji su u to vreme bili u uniformi. Već tada je načinjen spisak najboljih. Kada je doneta odluka o osnivanju fudbalskog kluba, oni su već bili pozvani u Beograd i zajedno su trenirali. Igrači Partizana, dva dana po osnivanju, 6. oktobra, prvi put su istrčali na teren. Pobedili su reprezentaciju Zemuna sa 4:2 u sastavu: Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Švaljek, Šereš (B. Mihajlović), Atanacković, Rupnik, Božović i Matekalo, koji je bio i prvi strelac (dao je dva gola. Šereš i Rupnik po jedan). Trener je bio Franjo Glazer. Već na prvim utakmicama pokazalo se da snazi Partizana tada niko nije bio ravan. Na sedam sledećih utakmica dali su 45 golova, a nisu primili ni jedan. Živeli su u Centralnom domu armije, nosili uniforme i svako je imao redovna zaduženja. Bobek je, recimo, bio bibliotekar…”

Bio je to početak stvaranja velikog kluba.

“Godine 1946. fudbaleri i ostali sportisti Partizana preseljeni su u barake na Šarenoj ćupriji u blizini Autokomande (kraj avalskog druma), gde je bilo sedište Partizanove fiskulturne škole. Njen prvi upravnik je bio Artur Takač. Danas, naravno, nema nikakvog traga od nekadašnjeg sportskog naselja i Fiskulturne škole Partizana. Publika je već znala imena: Franjo Glazer, Bela Palfi, Ratko Čolić, Franjo Šoštarić, Zlatko Čajkovski, Aleksandar Atanacković, Silvester Šereš, Prvoslav Boba Mihajlović, Dragomir Marjanović, Momčilo Radunović, Stjepan Bobek, Milivoje Đurđević, Radislav Janjić, Stanislav Popesku, Miša Šijačić, Ivan Švaljek, Florijan Matekalo, Jovan Vratan, Franjo Rupnik, Josip Krnjić, Vladimir Čulik i Miroslav Brozović.”

Neizbežna je i priča o stadionu.

“Tih prvih godina Partizan je igrao na stadionu predratnog kluba BSK (kapacitet mu je bio 5.500 hiljada na drvenim tribinama i oko 20 – 25.000 stajaćih mesta), koji je preimenovan u Stadion 20. oktobar, kasnije i Stadion CDJA, da bi već 1949. Partizan dobio novoizgrađeni stadion, koji je dobio ime – Stadion JNA. On je izgrađen na mestu stadiona BSK, koji je posle rata odlukom države bio dodeljen Partizanu”.

Partizan ne čine, ipak, samo svetli trenuci, bilo je i teških dana. Ali, FK Partizan ima i o tome stav.

“Istina, kažu neki kako u toj ljubavi ima i bola i tuge, ponekad izneverenih nada i nedosanjanih snova. Ali, oni nikada neće razumeti, ono što je nama tako vidljivo i jasno, da se svaki bol i svaka tuga, da se sve nade i snovi ovoga sveta, ispravljaju i ravnaju negde gore, povrh Topčiderskog brda i da ma kako osećali da nije uvek lako, zauvek ćemo znati koliko je lepo voleti Partizan”, piše na Partizanovom sajtu.

Tradicionalno, crno-beli će svečano proglasiti najbolje pojedince i klubove za 2018. godinu

Nastavak na B92...