Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partizan kao nacionalno blago
Trofejni trener Božidar Maljković zalaže se da Srbija proglasi „crno-bele” za dobro od državnog interesa . – Čekajući novi angažman iskusni stručnjak volontira u našoj košarci
Uspeh košarkaša Partizana snažno je odjeknuo i u esnafu kojem pripada Duško Vujošević. Ne pamtimo kada se selektor naše reprezentacije Dušan Ivković na tako ushićen način, javno , izjašnjavao o nekom klupskom dostignuću, ističući ga kao najveći rezultat srpske košarke. Korak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dalje otišao je Božidar Maljković, trener koji je četiri puta osvajao Evroligu i nedavno izabran među deset najboljih trenera Evrope povodom pola veka Kupa šampiona. U razgovoru za naš list, apostrofirajući izjavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, da država mora da stane iza ovakvog uspeha „crno-belih”, napravio je interesantno poređenje i poslao poruku istine i razuma nadležnima:
– Srbija mora da proglasi Partizan za državno blago, nešto slično kao što je nacionalni park, – ističe Maljković.
I nekoliko dana posle fantastičnog uspeha Kecmana i drugova protiv Panatinaikosa, kluba koji je Maljković prvi doveo do evropske titule, emocije snažno izviru iz svake reči jednog od najboljih trenera koje je Evropa ikad imala.
– Podsetio me je Partizan po mnogo čemu na moju Jugoplastiku. Javili su mi se mnogi prijatelji treneri i isto to rekli. Setio sam se u trenu Minhena 1989. i finala sa Barselonom. Prethodno su nas tri puta dobijali u sezoni, poslednji meč u februaru izgubili smo čak 26 razlike, a u aprilu, na moj rođendan, bila je utakmica odluke, finale „fajnal-fora”. Na sličan način kao mi tada, Partizan je pobedio Panatinaikos i vratio veru u snagu naše košarke. Igrali su sjajno u svim segmentima igre, za košarkaške udžbenike, – hvali „crno-bele” Maljković.
A da li je cenjeni stručnjak bio iznenađen zrelim i moćnim izdanjem izabranika Duška Vujoševića ?
– Iskreno, jesam. Mislio sam da ne mogu da odigraju tako hladnokrvno. U svakoj akciji su delovali kao ozbiljan tim. To je slučaj kada neko sa ekipom radi odlično, tako da se skraćuje neophodno vreme za sazrevanje igre i igrača. Znači, ne dobro ili vrlo dobro, već odlično. A tako radi Dule Vujošević.
Model bratstva
Kontinuitet je druga tačka uspeha Partizana. Šest godina (isto toliko titula) Vujošević gotovo donkihotski, uz mnogo prepreka i ograničenja, pre svega finansijskih, krči put do konačnog trenerskog priznanja i svog remek dela. Maljković ga već svrstava u galeriju u kojoj „izlažu” velikani.
– Ranije su trenerska imena bili sinonimi klubova. Kada kažeš Aca Nikolić, asocijacija je bila Vareze, za Kondrašina, Spartak iz Lenjingrada, za Bošu Tanjevića, Bosna, Piva Ivković je bio oličenje Radničkog. Znači, pravim trenerima i ljudima dati ključeve od kuće u ruke i ne brinuti šta će biti s kućom. Partizan, to je Dule Vujošević!
A zatim, Maljković ističe Partizanovu lepotu igre, koja toliko podseća na zlatno vreme naše košarke, satkano od odgovornosti, šmeka i lepršavosti.
– Postoji obavezni deo igre , a to je čvrsta odbrana, a u napadu do izražaja dolazi kreacija igrača koju nazivam odgovorna improvizacija. Kad za četrdeset minuta igre tako mlad tim napravi samo tri gluposti , to se graniči sa fantastikom. Ali, za to nisu zaslužni samo košarkaški elementi. Partizan, a tu mislim na Vujoševića i stručni štab, igrače, predsednika Danilovića i generalnog sekretara Todorića, funkcionišu po modelu bratstva. Ja sam to uspeo da napravim u Limožu i bile su mi potrebne četiri godine. To je projekat, a njih danas, nažalost, ima jako malo u evropskoj košarci.
Vraća se Maljković na brigu društva o najvećim vrednostima i upozorava na posledice.
– Da li je Partizan najbolji tim, jeste. Da li je dugo godina tu gde je, jeste. Pa, šta čeka država. Dajte pare gospodo, a Partizan ih sigurno neće rasipati. Posle ovog uspeha Vujošević će bez sumnje dobiti milionske ponude napolju. Hoće li otići. . . Zavisi od države. Da li će drugi raditi isti posao kao on ? Ja mislim da neće. Zato na vreme treba to rešavati. Jesam Zvezdaš, ali treba reći istinu: Dule i igrači Partizana su postali svetionik poštenog rada i profesionalci u izvršavanju obaveza.
Ništa nije nemoguće
Maljković dobro poznaje špansku ligu, a šest meseci je bio trener Taukeramike, Partizanovog rivala u četvrtfinalu Evrolige. Pomoći će rado savetima Vujoševiću ukoliko za to bude potrebe:
– Rekao sam Vujoševiću, pošto smo često u kontaktu, da je pobeda nad Panatinaikosom najvažnija zato što je stavila pečat na saznanje da ništa nije nemoguće. A taj pečat su udarili on , igrači i publika. U tom kontekstu treba gledati na ono što dolazi, a to je Taukeramika. Naravno da mogu da eliminišu španski tim koji je po individualnim kvalitetima strašno jak i kod kuće i na strani. Ali kao svaka ekipa i Taukeramika ima slabosti i ne sumnjam da će Partizan znati da ih napadne u ta ranjiva mesta.
Vujošević je izjavio da je Partizan sada evropski, ali da bi i srpska košarka dobila taj epitet neophodno je da i ostali klubovi podignu glavu iz prosečnosti, Crvena zvezda pre svih. Božidar Maljković neveselo govori na ovu temu.
– Kao starom zvezdašu, koji na Malom Kalemegdanu ima dosta prijatelja, pre svih Branka Kovačevića i Stevu Karadžića, teško mi je da analiziram tim. Rezultati su iznad mogućnosti tima i mislim da ni ja ne bih uspeo više da postignem da sam preuzeo ovakav sastav. Tim jeste vrlo dobar, ali nije odličan, što očekuju pristalice kluba. Očigledno je da Zvezda ima i druge probleme, a ja neću da diram klub. Kao čovek koji je tamo proveo šest godina sa Žeravicom i Batom Đorđevićem, voleo bih jaku Zvezdu. To je, uostalom, uvek bilo i u interesu srpske košarke.
Od odlaska iz Taukeramike prošlog leta, iskusni stručnjak je na odmoru, jednom od dužih u karijeri. Nedavno se na poziv Nebojše Čovića i Ratka Radovanovića vratio na parket . U, kako kaže, regrutnom košarkaškom centru FMP-a, pomagaće, bez naknade, u razvoju budućih asova. Ima spakovane kofere i ukoliko se pojavi klub sa interesantnim projektom, spreman je da se profesionalno angažuje.
– Zanimljive ponude za sada nema. Ne mora to da bude klub koji se takmiči u Evroligi. Važno je da kao trener mogu da nađem svoj sportsko-ekonomski interes. Za sada takvog kluba nema, a ja baš ne smem da se igram karijerom. Moram imati dobre procene, bez greške. Međutim, ne žurim, dobro mi je. Sada sam već blizu košarke, a obećao sam i prijateljima iz Valjeva da ću da im pomognem. Drago mi je što će ovaj grad ponovo imati prvoligaša. Bez obzira ko bude trener, dogovorili smo se da dođem nekoliko puta i održim treninge. U Srbiji ima dosta mladih igrača i moja misija je da im pomognem kao i mladim trenerima koji žele da napreduju. Nikog neću da odbijem. Edukacija je besplatna, jedino ne znam koliko ću imati vremena zbog čestih putovanja, – rekao je Božidar Maljković.
------------------------------------------------------
Marinina zabrana
Ne treba trošiti reči koliki je bio neposredni uticaj Božidara Maljkovića da njegova ćerka Marina krene očevim stopama. Afirmisala se u Ušću, a sada predvodi najbolji srpski ženski klub, Hemofarm. Ocu je drago što Marina samostalno gradi svoju životnu i košarkašku priču i ne dozvoljava bilo kakvo mešanje autoriteta.
– Ne idem u Vršac da gledam treninge i utakmice jer imam zabranu od ćerke, a to su jake zabrane. Ko ima ćerku, razume. Činim samo ono što mi je dozvoljeno. Mnogo razgovaramo o košarci, organizaciji i procesu treninga. Međutim, taktiku Marina kompletno radi sama. Vidim da joj ide i da je zadovoljna. A ako je njoj dobro i meni je.
------------------------------------------------------
Dvorana po Aci Nikoliću
Ne može da se pomiri Maljković sa činjenicom da najveća sportska arena u Beogradu još nije dobila ime najvećeg košarkaškog uma, profesora Aleksandra Nikolića, kog je još davno nazvao patrijarhom naše košarke. Pokrenuo je inicijativu, dobio obećanja srpskog političkog vrha, ali negde je stalo.
– Zamolio sam lično ljude koji vode državu da se založe da „Beogradska arena” nosi ime profesora Nikolića. Nema potrebe da iznosim veće argumente za oca naše košarke i čoveka koji je izabran u američku i Fibinu Kuću slavnih . Ali, izgleda da nisam uspeo i da treba još jače da se borim. Osećam da sam ostao sam, napušten od prijatelja i zato tražim široku podršku, – ogorčen je Maljković.
------------------------------------------------------
Želim da pomognem Ivkoviću
Mnogo je bilo spekulacija da li će Maljković prihvatiti poziv Dragiše Vučinića da učestvuje u radu Stručnog saveta.
– Obećao sam mom bivšem igraču Vučiniću da može da računa na mene u radu Stručnog saveta. Isto važi i za selektora Ivkovića. On najbolje zna kakav sam bio prema svim dosadašnjim selektorima. Kao trener Jugoplastike pomogao sam mu maksimalno. Sećam se godine u kojoj smo osvojili tri trofeja. Samo što sam raspustio ekipu pozvao me je selektor Ivković i zamolio da u Kotoru odigramo utakmicu. Skupio sam momke koji su se već razbaškarili po ostrvima i sparingovali smo reprezentaciji. To niko ne bi uradio.
------------------------------------------------------
Karijera
1971/79 – Ušće
1979/1981 – Radnički Beograd
1981/1986 – Crvena zvezda
1986/1990 – Jugoplastika
1990/1992 – Barselona
1992/1995 – Limož
1995/1997 – Panatinaikos
1997/1998 – Rasing (Pariz)
1998/2003 – Unikaha
2004/2006 – Real
2007 – Taukeramika
------------------------------------------------------
Trofeji
Četiri Evrolige (dve Jugoplastika, Limož, Panatinaikos)
Kup „Radivoja Koraća” (Unikaha)
Interkontinentalni kup (Panatinaikos)
Tri titule prvaka Jugoslavije (Jugoplastika)
Tri Kupa Jugoslavije (Jugoplastika)
Prvak ACB lige (Real)
Španski Kup kralja (Barselona)
Grčki kup (Panatinaikos)
Trener godine Evrope (1989. i 1990)
Mirko Stojaković
[objavljeno: 27/03/2008]
