Izvor: Sportski Žurnal, 07.Jun.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pandurević napušta Javor: Pretili mi i krijući se iza Zvezdinog severa
Milorad Pandurević odlazi iz Javora. Potpredsednik i jedan od finansijera Ivanjičana doneo je definitivnu odluku i danas će je neposredno saopštiti i obrazložiti Dragomiru Lazoviću, prvom saradniku i predsedniku superligaša sa Moravice.
(FOTO: M. Spasojević)
– Ne vidimi sebe više u ovoj priči. Posle sedam godina, bez trunke kajanja, ponosan na sezone iza sebe, napuštam Javor. Želeo sam da drugačije izgleda, nisam uspeo ideje da pretočim u praksu >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << i napuštam klub, kojem sam mnogo dao, uzdignuta čela – siže je poruke Pandurevića.
Zar se povlačite u godini istorijskog plasmana u polufinale kupa i transfera za ponos?
– I da smo zaradili dva miliona evra, moja poruka bila bi ista. Poenta je što u proteklim sezonama, klub nismo za nijansu ojačali, a imali smo priliku. Javor je danas morao da bude obrazac za male klubove.
Da niste mnogo hteli?
– Muka mi je od improvizacija, od gubljenja vremena svake godine i vraćanja na iste teme. Javor je danas spao na dvojicu finansijera, o njemu se brinu još dvojica ljudi, Zoran Ristić i Nikola Lišanin. A to je, priznaćete, daleko od ozbiljne priče. Miljama daleko.
Postoji li još razloga za tako krupnu odluku?
– Smučile su mi se priče u poslednjih pet kola. Javor je igrao pošteno, za svoj obraz i ne želim da verujem da je neko iz mog kluba i pomislio na nečasne radnje.
Na šta mislite?
– Svakakve priče pratile su poslednji meč, sa Radničkim 1923. Otišao sam na poluvremenu, pri vođstvu Kragujevčana, hteo sam da umrem od muke. Borko Veselinović je sprečio bruku, svašta se dešavalo u svlačionici. Ako je neko iz mog kluba, iz sistema, doveo u pitanje obraz Javora, onda je Milorad Pandurević sedam godina bio u zabludi. I to dubokoj.
PRETNJE IZ JAGODINE
Inicijalna kapisla za radikalnu odluku o povlačenju bila je Kup utakmica sa Jagodinom.
– Doživeo sam da jedan čovek, ili uzak krug ljudi, skroji našu sudbinu. Nisam se libio da kažem istinu i doživeo pretnje na najprizemniji način. Posle razgovora sa sinom, prijavio sam ih policiji. I umesto da neko stane u moju zaštitu, mene su pitali šta mi je sve trebalo. Ej, njih, koje prete, niko ništa ne pita, već mene stavljaju na optuženičku klupu. Potpisivali su se svakako, braneći pokojnike i krijući se navodno iza Zvezdinog severa.
Nastavak na Sportski Žurnal...
