Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2020, 10:25

Pandemija do srži uzdrmala ljudska prava i jednakost

Pandemija korona virusa do srži je uzdrmala dva osnovna principa modernog sveta - princip ljudskih prava i njihovog poštovanja i princip jednakosti između pojedinaca i između zemalja, poručila je danas premijerka Ana Brnabić.

"Ljudska prava i pandemija jedna je od najvažnijih tema, ne samo kod nas, već globalno, i to u godini koja je u poslednjih 100, izuzimajući Drugi svetski rat, najteža za čovečanstvo", rekla je Brnabić na skupu povodom obeležavanja Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dana ljudskih prava.

Svet će biti teže mesto za život i biće manje fer, posle pandemije, primetila je Brnabić i istakla da se jaz između bogatih i siromašnih, pojedinaca i zemalja, pretvara u nepremostivu provaliju.

Premijerka je istakla da je cela 2020. bila u znaku ograničavanja prava i sloboda kakva se ne pamte, kako bi se sačuvalo ono najvažnije pravo - na život, ali da su zemlje bile prinuđene da uvode restrikcije, ograničavanje slobode kretanja.

Brnabić je istakla da je broba protiv pandemije veoma skupa, jer su skupe oprema, testovi, vakcine koje svi teže da nabave.

"Devet od 10 siromašnih zemalja verovatno neće moći da primi vakcinu 2021. godine, jer su bogate zemlje već kupile 53 odsto vakcina predviđenih za proizvodnju sledeće godine. A, sa tih 53 odsto vakcina, vakcinisaće se samo 14 odsto ukupne populacije", ukazala je Brnabić.

Ona je istakla da se Srbija bori i nastoji da vakcine obezbedi i bilateralno i kroz međunarodne mehanizme, kao što je Covax .

Brnabić je poručila da Srbija daje sve od sebe da se na najbolji način izbori sa pandemijom, da zaštiti živote i zdravlje građana, ali i njihova radna mesta i ekonomiju, kako bi nastavila da se razvija i nadoknadi propušteno u ovoj godini, što je, ističe, biti teško.

"Garantujem da ćemo, kada sve ovo bude iza nas, nastaviti da poštujemo individualna prava i slobode, kao i pre pandemije korona virusa, i uz pomoć novog Ministarstva, što je signal koliko su nam ljudska prava i društveni dijalog važni i da želimo da ih štitimo i unapređujemo", rekla je Brnabić.

Dačić: Na udaru prirodne katastrofe i temeljna ljudska prava

Na udaru prirodne katastrofe, pandemije korona virusa, našao se i temelj na kojem su izgrađena savremena društva - osnovna ljudska prava, neotuđiva i nedeljiva, od kojih su danas posebno ugrožena prava na život, na rad, dostojanstvo i socijalnu sigurnost, ukazao je predsednik parlamenta Ivica Dačić.

Dačić je na konferenciji istakao da je godina na izmaku bila godina ogromnih izazova za ceo svet, a da se pod udarom pandemije, svet, pa i Srbija, našao pred velikim ispitom vrednosti na kojima je utemeljen.

"Još uvek ne znamo da li smo položili taj ispit, jer on i dalje traje, ali znamo da smo sve vreme bili spremni i da smo sve vreme branili temeljne vrednosti i ljudska prava, jer smo prepoznali da su oni ugroženi”, rekao je Dačić.

Podsetio je da je Srbija, odmah po izbijanju epidemije početkom godine, kao glavni prioritet borbe postavila zaštitu zdravlja i života svojih građana, posebno onih najstarijih, bolesnih i ugroženih.

"Očuvali smo zdravlje, kao i socijalno i ekonomsko blagostanje u meri u kojoj bi mogle da nam pozavide mnoge razvijenije i bogatije države, koje raspolažu mnogo većim društvenim resursima sa kojima su i same krenule u borbu protiv svih posledica pandemije", rekao je Dačić.

On je rekao da u teškom vremenu, Srbija ne da je samo očuvala temeljne vrednosti i prava, već je uspela da unapredi svoj ukupni društveni ambijent.

Kao posebnu vrednost, Dačić je istakao "solidarnost na svim nivoima".

"Ovu pomalo zaboravljenu vrlinu, na koju smo bili ponosni vekovima, naše društvo je u punoj meri iskazalo tokom svih ovih teških meseci i na to treba da budemo ponosni kao zajednica", rekao je Dačić.

Bez zajedništva, solidarnosti i odgovornosti prema drugima, ne bismo mogli da se uspešno nosimo sa pandemijom, a to treba da nam ostane kao trajna zajednička vrlina i za period nakon krize, poručio je predsednik Narodne skupštine.

Dačić je rekao da je Srbija snažno privržena stalnoj i angažovanoj zaštiti osnovnih ljudskih prava.

Dodao je da je na samom početku mandata, jasno naznačio da će oblast ljudskih prava biti jedan od prioriteta u radu Skupštine Srbije.

Dačić je naveo i da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN i posle 72 godine, predstavlja civilizacijski temelj svakog društva i svake države.

"Ona nas obavezuje da je stalno imamo ispred sebe, kao vodič kako da neprestano unapređujemo društvo u kojem živimo", rekao je Dačić.

Čomić: Mora se postupati jednako i kada smo nejednaki

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić organizovala je konferenciju pod nazivom "Uticaj pandemije korona virusa - kovid-19 na stanje ljudskih prava u Srbiji".

Čomić je navela da je važno da se tokom pandemije čuje reč "čojstvo" što znači, kako kaže, da branimo sebe, štitimo sebe i druge, a to je jedino način kako možemo pobediti pandemiju virusa korona.

"Nekada treba najvećeg junaštva da bi bilo čojstva", kazala je Čomić i dodala da se 72 godine od donošenja univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima, čojstvu još uvek mnogi uče.

Čomić je navela da ponekad izgleda nemoguće da su ljudi propuštali da vide očigledno, odnosno da svi rođenjem imaju ista prava, da se razlikujemo po mnogim pitanjima, ali da smo svi ljudi i da za sve nas važe ista prava.

Istakla je da i kada smo nejednaki mora se postupati jednako.

"Ljudska prava su kao so, moglo se i može bez njih živeti, ali je bljutavo", kazala je Čomić i navela da su ljudska prava u temelju vladavine prava i da su upravo zato prioritet Vlade Srbije.

Prema njenim rečima, ljudska prava su univerzalna, nedeljiva, opšta i dragocena za sve koji se razlikuju po mestu rođenja, boji kože, verskom opredeljenju, polu...

"Ljudska prava ne smeju bit kršena bez opomene, sankcije za tako nešto", naglasila je Čomić i dodala da se Srbija i ovom konferencijom samoobavezuje na poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju "naroda sveta" na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Deklaracija je prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, a po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta.

Prvi član Deklaracije kaže da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.

Deklaracija o ljudskim pravima nije bila pravno obavezujuća sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice.

Predstavlja osnov za sve dalje donete pravno obavezujuće sporazume UN o ljudskim pravima, pre svih za dva značajna međunarodna Pakta o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Na početku konferencije obratio se video porukom generalni sekretar UN Antonio Gutereš, a na konferenciji učestvuju premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji Fransoaz Žakob, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkamper.

Gutereš je naveo da pandemija podriva ljudska prava dajući izgovor za drastične bezbednosne mere i istakao da je tokom pandemije na videlo izašla i istina da su ljudska prava univerzalna i da štite sve ljude.

"Efikasan odgovor na pandemiju mora se temeljiti na solidarnosti i saradnji. Pristupi koji dovode do polarizacije društva, autoritarizam i nacionalizam gube smisao pred globalnom pretnjom", kazao je Gutereš.

Ističe da ljudi i njihova prava moraju biti u središtu odgovora i oporavka.

"Nužni su opšti modeli utemeljeni na poštovanju ljudskih prava, kao što je zdravstvena zaštita za sve da bismo ovu pandemiju pobedili", kazao je generalni sekretar UN-a.

Mihajlovićeva: Nema ljudskih prava bez poštovanja prava žena

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je danas, povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, da sve dok postoje različiti oblici diskriminacije i negiranja principa rodne ravnopravnosti ne možemo govoriti o punom poštovanju i ostvarenju ljudskih prava.

"Ljudsko dostojanstvo i sloboda osnov su svakog modernog društva, isto kao što nas solidarnost, međusobno razumevanje i uvažavanje, tolerancija i empatija jednih prema drugima vode ka prosperitetnijem, razvijenijem i boljem društvu, oslobođenom od nasilja i diskriminacije. Pandemija koronavirusa, koja nas je na to posebno podsetila, ne sme biti razlog da zaboravimo da budemo ljudi, jer svojoj deci i generacijama koje dolaze dugujemo bolju budućnost", rekla je ona.

Mihajlovićeva je podsetila da se današnjim danom završava i globalna kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", kojoj se Srbija i ove godine priključila.

"Nema ljudskih prava bez poštovanja prava devojčica i žena. I sve dok ijedna od njih bude žrtva nasilja i zlostavljanja, bilo da je reč o fizičkom, psihološkom, ekonomskom ili seksualnom, sve dok ijedna žena bude diskriminisana samo zato što je žena, a naročito ako govorimo o ženama iz ranjivih kategorija društva, kao što su Romkinje, žene sa sela, samohrane majke ili žene sa invaliditetom, ne možemo govoriti o punom ostvarenju ljudskih prava. Niste same, prijavite nasilje", poručila je Mihajlovićeva.

Ružić: Tokom pandemije posebna pažnja učenju na daljinu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić kaže da je Ministarstvo tokom pandemije posebnu pažnju posvetilo učenju na daljinu, kao i da su uloženi dodatni napori da bi osetljivim grupama obrazovanje bilo dostupnije i kvalitetnije.

Ružić je na konferenciji povodom Međunarodnog dana ljudskih prava kazao da su posebni naporiu uloženi za povećanje kvaliteta učenika pripadnika nacionalnih manjina, sa posebnim osvrtom na učenike romske nacionalnosti i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetu.

Za nešto više od 58.000 učenika u Srbiji započet je projekat premošćavanja digitalnog jaza za decu iz osetljivih grupa, kazao je Ružić i dodao da se ta intervencija nadovezuje na dosadašnja dostignuća u razvoju digitalizacije uz formiranje digitalnih bibliotekla u 30 škola sa značajnim brojem romskih i drugih učenika slabijeg materijalnog stanja.

U okviru te inicijative, prema rečima ministra, školama će biti dostavljeno 1.890 tableta i 60 prenosnih računara, a planirano je da 250 pedagoških asistenata dobije laptopove kao dodatnu podršku za učenje na daljinu učenika iz romskih, nestandardnih naselja.

"Nastavljamo sa organizacijom nastave na daljinu na srpskom jeziku, ali i za 44.070 učenika koji nastavu pohađaju na jeziku nacionalne manjine, na albanskom, slovačkom, mađarskom, bosanskom, hrvatskom, bugarskom, rumunskom i rusinskom jeziku", kazao je Ružić.

Prošle školske godine emitovano je 3.310 obrazovnih priloga na osam jezika, a do sada je snimljeno za ovu školsku godinu 2.470 časova za osnovno i srednje obrazovanje.

Nacionalnim savetima nacionalnih manjina je dostavljeno ukupno 34 licenci, snimljeno je i 60 časova od planiranih 300 za predmet srpski kao nematernji jezik.

U oblasti inkluzivnog obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u obrazovnim ustanovama, dodaje Ružić, pripreman je set preporuka za uključivanje dece u dogovoru sa Savetom roditelja, a rad se planira u malim grupama od po jednog ili dva učenika tamo gde je moguće.

Ministarstvo je obezbedilo i 7.000 prilagođenih udžbenika za decu sa invaliditetom, a u saradnji sa UNICEF-om nabavljen je za RTS softver za automatsko pretvaranje glasa u titlovan tekst kako bi se unapredila i pristupačnost za gluve i nagluve učenike.

Takođe, Ružić dodaje da su u nastavu na daljinu uključeni i migranti koji su učenici, a koji dobijaju poodršku i u toku pandemije.

Janković: Učinimo sve da ublažimo razorne posledice pandemje

Poverenici u Srbiji saglasni su u oceni da je tokom pandemije virusa korona veliki izazov bio obezbediti poštovanje ljudskih prava, posebno za ranjive grupe, ali dodaju i da su tokom ovih devet meseci nailazili na spremnost institucija i državnih organa u slučajevima u kojima su reagovali, a gde je uočeno kršenje osnovnih prava.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kazala je, na konferenciji "Uticaj pandemije korona virusa - COVID-19 na stanje ljudskih prava u Srbiji", da uprkos tome što se Međunarodni dan ljudskih prava obeležava u senci pandemije, ne sme se dozvoliti da padne senka na poštovanje ljudskih prava.

"Svi mi kao pojedinci i društva suočeni smo sa velikim izazovima, pre svega zaštite zdravlja, ali ništa manje zaštite ljudska prava, pogotovu ravnopravnosti jer pandemija ne pogađa sve pođednako", ukazala je Janković.

Podsetila je šta je sve Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uradio kako bi pomogli najranjivijim kategorijama i u tom smislu navela neke primere - rešavali prvo pravo na kretanje osoba sa invaliditetom, starijima, reagovali su kako bi se žrtvama porodičnog nasilja omogućilo da napuste stan u svakom trenutku za vreme vanrednog stanja, reagovali tokom uplata jednokratne pomoći...

Istakla je da se u najvećem broju slučajeva nailazilo na spremnost za saradnju s Vladom Srbije.

Ukazala je i na to da iako digitalizacija i napredna tehnologija pružaju mnoge mogućnosti, prilikom tog razvitka ne sme se zaboraviti na one koji nemaju jednaki pristup svemu tome.

"Težina zadatka ne sme biti opravdanje da bilo koga ostavimo nekoliko koraka iza i da ne uradimo sve da građani pomisle i osete da su na neki način skrajnuti. Poštovanje prava, vladavina prava, moraju biti imperativ svakoga dana. Vreme je da učinimo sve što možemo da ublažimo razorne posledice ove pandemije", kazala je Janković.

Zamenica Zaštitnika građana Jelena Stojanović navela je da je od početka pandemije najvažnije bilo da se omogući poštovanje prava ranjivim grupama i u tom smislu kazala da je tokom vanrednog stanja Zaštitnik građanina redefinisao svoje poslovanje kako bi građanima omogući da ostvare svoja prava u što kraćem vremenskom periodu.

Stojanović je kazala da u teškim okolnostima kakva je pandemija, pravosudni organi, institucije i nadležni organi, moraju da obezbede sprovođenje zdravstvenih mera u ambijentu koji neće ugroziti ljudska prava.

Zbog toga je važno da organi izvršne vlasti, kazala je Stojanović, nemaju ključnu i završnu reč u ograničavanju ljudskih prava tokom pandemije, kao i da njihove odluke budu pod parlamentarnim, sudskim, kao i nadzorom nezavisnih institucija.

"Prilikom donošenja mera u cilju suzbijanja kovida nadležni organi treba da se rukovode savetima struke i situacijama na terenu uz obavezno uvažavanje ljudskih prava sa posebnim akcentom na ranjive kategorije građana", kazala je Stojanović.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kazao je da je pandemija virusa korona dovela ne samo do nejedinstva i neusklađenosti, već do kolizije i suprotstavljenosti pojedinih ljudskih prava.

U tom smislu naveo je da je želja da se saznaju svi detalji o nabavci u celom svetu nedostajuće medicinske opreme i sredstava bila suprotstavljena nasušnoj potrebi da se ta oprema i sredstva nabave na bilo koji raspoloživ način ili obaveza da zaposleni budu obavešteni o činjenici da u njihovom radnom okruženju ima obolelih je bila suprotstavljena zaštiti privatnosti obolelog.

"Utisak je da, iako smo svi bili zbunjeni na početku pandemije i da je u međuvremenu bilo povremenog nesnalaženja, pa i trapavosti, da se može dati jedna ipak dobra, prelazna ocena za reakciju nadležnih organa, pre svega zato što nijedno od dva ljudska prava o čijoj se zaštiti brine Poverenik, ni slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ni zaštita podataka o ličnosti, nisu bila suspendovana, pa ni ograničena, osim u određenoj meri za vreme vanrednog stanja", kazao je Marinović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Brnabić: Pandemija do srži uzdrmala ljudska prava i jednakost