Izvor: Sportski Žurnal, 01.Sep.2011, 03:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PRIČE IZ ZELENE ŠUME: Salašarska tužbalica

Čim smo stigli u Šiuljaj, ma kakvi stigli, tek napustili Rigu znali smo da ćemo zažaliti za glavnim gradom Letonije. Toliko nas je Riga ispunila zadovoljstvom za jedno veče i jedno prepodne.

Grad pun parkova seče divna, pitoma reka Daugava, zelenih obala ispresecana mnogim mostovima. Grad stari, pod zaštitom UNESKA, na svakom koraku ljupki restorani, ušuškani u drevne zidine. I nove građevine zidane su u stilu starih, ništa tu ne iskače iz ambijentalne celine. Dok šeta čovek >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << može da čuje huk 19. veka, vidi neimare zdanja secesionističke arhitekture.
A do Šiuljaja, kao od Beograda do Subotice, puca ravnica, salaši, etno stil je izgleda i ovde u modi, nedostaje samo bard Zvonko Bogdan sa stihom „U tem Somboru...” Ili možda bolje „Hej salaši na severu...”
Prošli smo ceo Šiuljaj, videli centar, Arenu u kojoj igraju reprezentacije B grupe, i kad smo već izašli iz grada, spoznali smo da je naš hotel na ledini. Krčma na kraju grada. A, nije lokalno izletište, za recimo praznik rada, Prvi maj.
Dočekao nas je miris sredstva za higijenu, skroman dekor, bez telefona u sobama... Jedan peškir, pitam se da li ga menjaju. U kupatilu voda teško otiče u slivnik. Razočarenje, a kako je u Rigi bilo lepo i  otmeno. Sreća uvek kratko traje.
Uostalom, nismo ni došli kao turisti, već da izveštavamo o igrama našeg državnog tima, ko se pre prilagodi i uđe u koštac sa problemima biće mu lakše.
Problemi su tek nastupili kad smo shvatili proprativši kraj treninga naše reprezentacije da većina banaka radi samo do 16 sati, a nema menjačnica. Osim u tržnom centru Akropolis, gde se sjatio valjda čitav grad od stotinak hiljada stanovnika. A u centru, u pešačkoj zoni, po koji prolaznik.
I kiša, koja malo po malo pada. Sunce se retko pomalja iza niskih  oblaka. Nekako sumorno, hladno, severnjački zatvoreno. A, ravnica, depresija.
Nema ljudi koji bezbrižno ćaskaju na ulicama, svi nekuda žure, uvučenih ramena i skrajnutih pogleda. Nema žagora, topline Mediterana.
Evropsko prvenstvo u košarci kao da se igra negde drugde, a ne u ovom gradu na severu Litvanije. Tek po koja zastavica, nacrtana lopta, plakat.
Što bi rekla moja deca – smorio sam se.

Nastavak na Sportski Žurnal...