Izvor: MozzartSport.com, 03.Jan.2016, 17:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PRELAZZI: Turkish delight

Ukratko i bez sumnje, Barsa će biti još bolja

Španci taj datum zovu Dan tri kralja. Na katoličko Bogojavljenje, 6. januar, kaže onaj bestseler, triling mudraca – jedan iz Arabije, jedan s Orijenta, jedan iz Afrike – došli su, prateći zvezdu na nebu, da donesu darove bebi Isusu i da objave da je upravo on Sin Božji.

Dobra deca u Španiji baš na taj dan – a ne, kao što se obično misli, na Božić – dobijaju poklone. Ko je bio fin i poštovao starije, >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << u uglancanim cipelama narednog jutra naći će darove. Ko nije, u obući će zateći ugalj ili kamenčiće, kao poruku da dogodine mora da bude bolji.

A Luis Enrike je, sudeći po onome što će se dogoditi na njegovo Bogojavljenje, bio baš dobar.

Poređenje nije baš do kraja dobro, makar zbog veroispovesti našeg glavnog junaka, ali trener Barselone, Kamp Nou i čitav fudbalski svet zaista će 6. januara dobiti poklon na koji su dugo čekali. Čak šest meseci.

Trebalo je to izdržati, kada znate šta sledi: Arda Turan, najskuplji i najtalentovaniji turski igrač svih vremena, posle sedam meseci pauze, kročiće na teren u novom dresu, protiv gradskog rivala Espanjola, u utakmici koja se igra za čast i ime četvrtog kralja, onog španskog...

To će, makar zbog te činjenice – i potencijalnog debija multipraktika Aleša Vidala, drugog letošnjeg pojačanja Barselone, koja zbog transfer-embarga nije mogla da registruje pridošlice – biti zasigurno mnogo drugačija utakmica od Barsinog mučenja u subotu, kada su plavo-beli tučom i pritiscima uspeli da izvuku 0:0.

Time će se završiti jedna od najčudnijih transfer-saga u istoriji Primere, a početi novi život bradonje iz Fatiha, samog srca Carigrada.

Uistinu smo se nagledali, a zahvaljujući pedantnim hroničarima s MOZZART Sporta i napratili bizarnih transfera, ali ono što se događalo letos sa kapitenom turske reprezentacije bilo je na trenutke previše čak i za sapunske opere. Od trenutka kada se prilično javno posvađao sa Dijegom Simeoneom, pošto je izjavio da baš i ne voli previše da trči, a da trči bez lopte ne voli nikako, te da bi se radije video u ekipi koja potencira na posedu, i time izazvao pometnju na tržištu, pa sve do uloge koju je imao u epizodi “Igre prestola” odigranoj u Kataloniji, Arda je na sebe nabacio reflektore, durbine i periskope čitavog sveta.

Stigao je, dakle, da bude i adut i štih u najvažnijoj predsedničkoj trci prošlog leta – v. d. Bartomeu ga je obećao i ispunio, Laporta je kazao da će ga promptno vratiti Atletiku, čak se s tom mišlju javio i treći kandidat, Agusti Benedeto – i taj blef se novom isplatio: Barsa je dobila igrača za kojim je žudeo čak i Žoze Murinjo, a Turan će najzad ispuniti svoj san, da stane uz rame najboljem igraču na svetu, Leu Mesiju, i svom idolu kojeg često emulira, Andresu Inijesti.

Sada kada je sve gotovo, kada su fudbalski mudraci spustili paketić vredan trideset i kusur miliona evra u cipele Luisa Enrikea, šta će Arda Turan, najbolji đak legende Galatasaraja George Hadžija, koji će ga gurnuti u prvi tim istanbulskog velikana i od kojeg će pokupiti meku nogu, dribling u stranu, “štiklu” kad joj se niko ne nada, i onu sposobnost da se stvori na bilo kom delu terena u bilo kom trenutku, doneti Barseloni?

.

Baš kao što je prošle, trijumfalne sezone, Luis Suarez posle četiri meseca treninga uleteo u prvih jedanaest i naglavačke okrenuo fudbalsku Evropu – što će kulminirati titulom u La Ligi i trijumfom u finalu Lige šampiona – tako će i svež, neprskani, pobeda i utakmica gladni Arda Turan dati novi impetus pomalo umornoj (što se i videlo u prvom ovogodišnjem nastupu, protiv Espanjola) ekipi, sa tek petnaestak igrača u koje Luis Enrike ima poverenja.

I zaista, trener Blaugrane ponovo je, po ko zna koji put, demonstrirao svoju nelagodu ka velikim promenama, bez obzira na dešavanja na terenu. U 71. minutu meča protiv Espanjola, Rakitića je zamenio Serhi Roberto, i to je bilo to: na klupi su šuljeve nastavili da dobijaju El Hadadi, Bartra, Adrijano... ("Nekad napravim jednu izmenu, nekad tri, nekad nijednu", bio je nervozan Luis Enrike na docnijem suočavanju s novinarima.)

Sa Ardom na terenu ili na klupi, bivši kapiten više neće imati razloga da krši prste i ćutke posmatra odvijanja na terenu. Dobiće igrača koji svojim shvatanjem igre, prostornom inteligencijom i onim što pasionirani igrači Football Managera zovu "flair" može da promeni tok i ritam utakmice, bilo da uđe, bilo da se tek probudi iz letargije.

Neće steći baš novog Ćavija – taj se nikada neće ni roditi – mada lažu navijači Barse koji tvrde da se uopšte ne nadaju da će Arda biti na tom tragu, ali hoće nekoga ko u sebi krije najveće stvari, i ko će se bezgrešno uklopiti u podmazanu mašinu što će i ovog proleća jurišati na sve pehare.

U tome je uvek bio najveći kvalitet temperamentnog Turčina. Kada biste gledali samo statističke podatke, on ne bi mogao da opravda svoju cenu, ali statistika zna da laže, vara, krade i potcenjuje.

Broj njegovih direktnih asistencija i golova mizeran je u odnosu na najbolje vezne igrače na planeti, ali ono što brojevi ne pokazuju, vidi se golim okom: razigravanje, driblinzi, utrčavanja, energija kojom pleni i koja navodi saigrače da prate njegov takt, plus sposobnost da bude najbolji na najvećoj sceni, čak i ako to znači da ponekad pretera, kao u lanjskom četvrtfinalu Lige šampiona protiv Reala, kada je pocrveneo i ostavio svoj tim na cedilu; ali nije li i ta orijentalna drskost u stvari kvalitet po sebi?

Ardin način igre predstavljao je blago odstupanje od taktičkih uzusa Dijega Simeonea sa "kolčonerosima". Ponekad zaista jeste izgledao previše lenj među vojnicima spremnim da poginu za svog komandanta, i potkraj svake sezone, čak i kad bi ga zaobišle povrede, naporan rad koji zahteva Argentinac umeo je da uzme danak u Turanovoj krvi, pa da ovaj jedva čeka leto; no to ga je učinilo boljim, vrednijim i upornijim igračem nego što je bio u svom obožavanom Galatasaraju, gde se neretko ponašao kao sultan.

Sve te probleme ostavio je iza sebe u Madridu, i sada je spreman da dokaže da mu je mesto među najvećima.



A oni koji strahuju da se po bradi nahvatala rđa verovatno su smetnuli s uma da je kapiten turske reprezentacije bio najzaslužniji što su se Turci ponovo plasirali na veliko takmičenje, kao najbolji treći u evropskim kvalifikacijama. U trijumfalnom oktobarskom i novembarskom pohodu na Zapad, nalik onom iz 14. i 15. veka, Turska je nanizala Holandiju, Češku i Island, a Arda Turan dao je gol "lalama" i nanizao nekoliko asistencija, uglavnom dejstvujući s leve strane napada.

Luis Enrike ga verovatno vidi nešto povučenije, na pozicijama koje trenutno zauzimaju Inijesta i Rakitić, levo i desno od stamenog Busketsa.

Ali s koje god strane da zapleše ta brada, jedno je sigurno: ovog proleća, počev od katoličkog Bogojavljenja, čeka nas još bolja, još nadarenija, još razigranija Barsa, sa aromom slatkog ratluka s Bosfora i sa željom za pobedama koju Arda Turan nosi u krvi svojih predaka.

Pratite MOZZART i na Vajberu

Piše: Marko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta;

Foto: Action Images.

Nastavak na MozzartSport.com...