Izvor: MozzartSport.com, 11.Avg.2016, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRELAZZI: Fantazzi
Internet je od sveta možda napravio, kako to teoretičari medija vole da kažu, selo, ali u tom selu je na svakom ćošku jedan fudbalski teren i oko njega na stotine, na hiljade načičkanih ljudi koji s razumevanjem i očekivanjima, uvek s očekivanjima, prate događaje
Kao i sve dobre stvari koje postaju moderne i potom ih prihvata cela Evropa, i ova je morala doći iz Italije. Današnjoj deci & ostaloj omladini, tako sraslima sa kompjuterima i inim, sve manjim pa sve većim >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << ekranima, zvučaće potpuno neverovatno da je ova omiljena zabava nekada iziskivala papir i olovku, slanje pravih pisama redakcijama sportskih časopisa i obilato korišćenje digitrona.
Danas je sve to, kao i dobar deo naših života, na samo nekoliko klikova.
Čovek se zvao Rikardo Albini, sportski je novinar i lično je zaslužan – ili kriv, ako vam tako više krija – za bezbrojne svađe i rasprave, za pad produktivnosti u preduzećima od Tokija do Santjaga, i za to što baš danas, u praskozorje nove sezone Premijer lige, muškarci i sve češće žene u Srbiji i drugde užurbano troše moždane vijuge na tako jednostavna pitanja kao što su "Kako da spakujem i Azara i Pajea i da mi ostane kinte za dobrog golmana", "Da li će Šejn Long uopšte igrati kod Puela" ili "Mogu li Dini i Igalo da nastave da daju golove".
Da, pričamo o fantazi fudbalu, pelceru koji je Albini tokom Svetskog prvenstva u njegovoj zemlji 1990. godine presadio iz Amerike – Amerikanci su imali svoja takmičenja u bejzbolu još od šezdesetih, a o onom u “njihovom” fudbalu donedavno je sniman i sitkom, “The League”, koji uopšte nije tako loš i glupav kako to na prvu loptu može da liči – i čiji je uspon, posebno u Engleskoj, koja je već od 1992. počela da fantazira, koincidirao sa vrtoglavim rastom prestiža i novca u Premijer ligi i sa potonjom informatičkom revolucijom, koja je omogućila da nekada zamorna rabota za koju je trebalo imati strpljenja, postane tako lagana zabava miliona ljudi.
Ovo, zato, i nije i jeste tekst o fudbalu, pošto su zaista retki poklonici najlepše igre koji nisu već napravili svoj tim, i koji se nisu igrali na nedavno završenom Evropskom prvenstvu, i koji nemaju neku svoju privatnu ligu u kojoj se pokazuju pametni svojim pravim i virtuelnim prijateljima.
Fantazi sport je danas industrija vredna na milijarde – da, dobro ste pročitali, milijarde – evra (egzaktne podatke doneo je pre tri godine, doduše samo za američko tržište, časopis Forbs: u 2013. godini bejzbol ili fudbal igralo je 32.000.000 Amerikanaca, koji su u proseku trošili 467 dolara po svom timu, ili ukupno 15.000.000.000 dolara; ovu brojku treba pomnožiti sponzorskim ugovorima – Fantasy Premier League je tako već dugi niz godina sponzorisan od softverskog i gejming giganta EA Sports – reklamama i svime ostalim).
Ali mnogo više i mnogo važnije, on je, jednako kao i rast kladionica, promenio način na koji gledamo i pratimo fudbal u globalizovanom svetu.
Pre nego što je klađenje postalo, kako i ona reklama kaže, deo naših života, sport se nije gledao toliko posvećeno, a dostina utakmica služila je samo da popuni subotnje ili nedeljno popodne: ko bi se, stvarno, pri zdravoj pameti, znojio i nervirao oko utakmice, štatijaznam, Levante-Espanjol, viđene kao 0:0, i ko bi znao šta se događa u drugoj francuskoj ili trećoj finskoj ligi, a kamoli pratio uživo te utakmice i učio imena igrača?
.
Fantazi fudbal je otišao i korak dalje. Nije više dovoljno samo znati timove i navijati za njih, iz merkantilističkih ili plemenitih pobuda, svejedno, već sada i svaki igrač, poslednji šraf jednog kluba, postaje važan, postaje razlog da se osećate dobro ili da ga psujete u onim bezgraničnim raspravama onlajn ili u kafani.
Nije sport jedini kojem se ovako nešto desilo; potpuno isti slučaj zadesio je i muzičku industriju u poslednjih deceniju-dve. Nekada je glavni bio album, razgovaralo se uvek o albumima kao o celinama – sa pojavom MP3 formata, potom i sa prenosnim uređajima i sa slušalicama u ušima, slušaoci su se fokusirali na singlove i pesme, što je na kraju dovelo do pomalo tužnog efekta da na iTunesu i sličnim servisima uopšte ne morate da pazarite celu “ploču” i da je pustite od početka do kraja, već da uzmete ono što vam se sviđa, a ostalo zanemarite... Baš kao i svaki fantazi fudbalski menadžer koji je još pre deset dana bookmarkovao onaj deo sajta Premijer lige.
Čistunci i tradicionalisti će s indignacijom opaziti da to može da uništi doživljaj fudbala i posmatranje celine – stvarno, kao da je ceo fudbalski svet postao jedan veliki highlights, a sve je manje onih koji su spremni da 90 minuta ne prešaltaju kanal i da zapaze sve kretnje igrača i svaku taktičku mudroliju trenera – i da često nije fer prema fudbalerima koji i na ovaj način postaju “robovi”, ovog puta miliona virtuelnih menadžera.
U krajnjoj istanci, reći će da naftni i drugi baroni i oligarsi, od Romana Abramoviča, preko braće Glejzera do vlasnika Lestera čije smo prezime napisali jednom tačno i sada ga samo kopiramo - Srivadanapraba – u stvari i nisu ništa drugo nego fantazi menadžeri, koji se igraju nedostižnim milionima, menjajući rostere i stručnjake na klupi kako im se ćefne.
Donekle su u pravu, makar za njihove pulene, jer priznajte sebi koliko puta ste prošle sezone opsovali Lukakua ili Defoa što su dali gol, iako ste ih vi ostavili na klupi, nadajući se da će Žiru da proradi? Ako to nije negiranje svega što fudbal jeste...
No čini se da pozitivne stvari ipak pretežu, te čak i negativno nastrojeni tipovi vremenom pokleknu i, sve mrzeći sebe, počnu da provode noći u pokušaju da uđu u glavu Jirgena Klopa ili Arsena Vengera: što je dovodio Džaku ako neće da mu igra; ima li Gruja šanse da počne i čemu onaj Mane može da posluži...
Pravila su jasna i fer, jednostavna i razumljiva, i baš kao i lista kladionice, nude onaj toliko zamamni osećaj da ste vi gospodar svoje sudbine, da sve zavisi od vas.
Potrebno je samo dobro odabrati, među hiljadama parova i među stotinama igrača, valja samo napraviti dobitnu kombinaciju, i ostati hladne glave: ne guraj fudbalere tima za koji navijaš po svaku cenu, ne biraj pulene po tome da li ti se dopadaju već koliko su zaista vredni, ne zaboravi na odbranu, ignoriši onaj osećaj koji ti kaže da je “ovo Firminova sezona”, ali potrudi se da budeš baš ti onaj kralj koji će pronaći prvo iznenađenje, nekog novog Vardija ili Mareza što će ti doneti prvo mesto makar u avgustu, i uvek, uvek pomno proučavaj raspored utakmica...
Potpisnik ovih redova je prošle godine uspešno uspeo da ignoriše sve slične, dobronamerne savete, čekajući Bentekea da proradi na pasove Lalane, dok je nazad sve čuvao pouzdani Lovren; baš kao i timu za koji navijam, moja sezona je bila gotova negde već u oktobru-novembru, kada sam čvrsto prigrlio fenjer dve-tri mini-lige i počeo naporne pripreme za sledeću sezonu.
Fantazi fudbal postao je simpatična, ali i gotovo neophodna nadogradnja onog pravog, Premijer lige pre svega, toliko da se njegova artificijalna računica ponekad prelila i u stvarnost: pre sezonu-dve, Lejton Bejns je posle dva gola koje je dao za Everton u prvom intervjuu posle meča, kroz osmeh ali i mrtav ozbiljan, kazao da je to najviše uradio jer ga je saigrač Lion Osman izbacio iz svog fantazi sastava. Piter Krauč je u drugoj ispovesti novinarima bez blama kazao da je sebe izbacio iz svog tima jer jednostavno nije bio dovoljno dobar. Endi Mari je jednom bio u dilemi da li da izbaci iz svoje odbrane Majkla Dosona, koji je bio pod znakom pitanja zbog povrede. Škotski teniser je poslao Dosonu poruku, ovaj mu je rekao da je bolje da ga makne jer verovatno neće igrati, što se i obistinilo. I tako dalje...
Pa eto, dočekali smo, fudbal se vratio kući, počinje već u najavi čudesna sezona Premijer lige.
I dolazi onaj dugački deo godine kada ćemo svi, na poslu, u krevetu, u kafiću, na ručku sa ženom svog života, na drsko pitanje "O čemu sada razmišljaš?" stisnuti usne i izmisliti bilo kakvu laž.
Jer je ponekad zaista glupo reći "O tome da li će se Ozil oporaviti do subote i šta, dođavola, da radim ako se to ne dogodi".
Piše: Marko Prelević, urednig magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sport;
Foto: Action Images
Nastavak na MozzartSport.com...
