Izvor: Politika, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osaka ruši rekorde
Na 11. prvenstvu sveta 2.003 atletičara i atletičarke iz 203 zemlje boriće se za 48 kompleta medalja i nagradni fond od 7.194.000 dolara
"Na 11. prvenstvu sveta učestvovaće rekordan broj zemalja i takmičara - 203 zemlje i 2.003 takmičara, 1.063 muškarca i 940 žena", saopštio je predsednik Svetska atletske federacije (IAAF) Lamin Dijak dan uoči početka šampionata u Osaki.
Ta dva rekorda najbolja su potvrda univerzalnosti "kraljice sportova" koja je predugo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bila zaneta olimpizmom, pa je prvi svetski šampionat organizovala pre samo 24 godine (atletski olimpijski šampioni bili su dotad nezvanični svetski prvaci).
U Helsinkiju 1983. godine na Prvom svetskom prvenstvu u atletici učestvovale su 153 zemlje (tada je, istine radi, u svetu, a, posebno Evropi bilo mnogo manje zemalja) sa 1.355 takmičara, a 2005. na prošlom Desetom prvenstvu, koje je takođe održano u Helsinkiju, takmičilo se 1.688 atletičara i atletičarki iz 191 zemlje.
Tokom, gotovo četvrt veka, došlo je do demokratizacije atletike i iako i dalje postoje velike atletske sile sve veći broj zemalja uspeva da se umeša u borbu za medalje.
U Helsinkiju 1983 samo 14 zemalja imalo je osvajače zlatnih medalja, a još 11 se domoglo "srebra" ili "bronzi", dok su na istom stadionu pre dve godine 21 zemlja imala bar jednog svetskog prvaka, a 40 ukupno osvajače medalja. i Broj zemalja čiji su atletičari stigli do finala, odnosno meću osam najboljih, povećao se sa 44 na 66.
SFRJ, SRJ i SCG su tokom svog učešća na svetskim šampionatima dogurali do statusa zemlje koja ima finaliste, ali ne i osvajače medalja, a sudeći po svemu i debi Srbije na svetskim šampionatima mogao bi da protekne slično, naravno samo ako neko od sedmoro naših predstavnika (Marina Munćan, Dragana Tomašević, Dragutin Topić, Dragan Perić, Milan Jotanović, Predrag Filipović, Nenad Filipović) uspe da se plasira među osam najboljih u svojoj disciplini. To neće biti nimalo lako, a o medaljama, objektivno gledano, ovog puta ne bi ni trebalo razmišljati.
Na prethodnim šampionatima sveta, bez izuzetka, imali smo mnogo više izgleda za finala, pa čak i medalje, nego što to reprezentativci Srbije imaju od 25. avgusta do 2. septembra u Osaki.
Zbog toga neće biti iznenađenje ako četvrta mesta "najbrže bele štafete" (Dejan Jovković, Nenad Ćurović, Ismail Mačev, Slobodan Branković) iz Tokija 1991. i Dragutina Topića iz Sevilje 1999. i posle Osake ostanu naši najbolji plasmani na svetskim prvenstvima.
Ni činjenica da su u Osaki i Dragan Perić i Dragutin Topić, trostruki finalisti svetskih šampionata, ne povećava nadu za neki vanserijski plasman.
A, vanserijski rezultati na svetskim šampionatima vrednuju se zaista dobro. Od 1993. kada su svetski šampioni odlazili iz Štutgarta sa najnovijim "mercedesima" nagrade za brzinu, snagu u izdržljivost su povećavane i u Osaki svi finalisti osvojiće visoke novčane nagrade, a nagradni fond je 7.194.000 dolara. Premija za prvo mesto je 60.000 dolara, za drugo 30.000, za treće 20.000, za četvrto 15.000, za peto 10.000, za šesto 6.000, za sedmo 5.000 i za osmo 4.000 dolara.
Tome bi trebalo dodati i premije za svetske rekorde koje su obezbedili "Tojota" za žene i "TDK" za muškarce. Svaki rekord biće nagrađen sa 100.000 dolara – pa koliko ih bude.
Naravno, na svetskim prvenstvima na kojima je plasman značajniji od rezultata nema previše rekorda. Rekord sa pet svetskih rekorda i dalje drži Štutgart 1993. zahvaljujući fantastičnim kineskim trkačicama, zatim sledi Geteborg 1995. sa četiri rekorda, na prošlom šampionatu u Helsinkiju 2005. postavljena su tri svetska rekorda (Jelena Isinbajeva: motka 5,01; Olesidis Menendez, koplje: 71,70; Olimpijada Ivanova, 20 km hodanje:1:25,41), a Atina 1997. i Edmonton 2001. nisu doneli ni jedan svetski rekord.
Naravno, u Osaki će i broj anti-doping kontrola biti rekordan – oko 1.000 u odnosu na 850 u Helsinkiju, rekordan je i broj zemalja koje će moći posredstvom TV da posmatraju takmičenja na Stadionu "Nagai", tako da će prenosima biti pokriveno 85 odsto planete, a domaćini i predstavnici IAAF se nadaju da će i poseta biti rekordna iako ulaznice nisu "planule" u pretprodaji...
-------------------------------------------------------------------------
Tomaševićeva najbliža finalu
Na Tehničkom sastanku utvrđene su i kvalifikacione norme u tehničkim disciplinama, a za nas su najvažnije one u bacanju diska i kugle i skoku uvis, u kojima će se takmičiti i reprezentativci Srbije.
Prvog dana šampionata, 25. avgusta u kvalifikacijama u bacanju kugle učestvovaće Dragan Perić i Milan Jotanović, a norma za plasman u finale je 20,20 metara. To je daljina koju je veteran Perić bezbroj puta prebacivao (lični rekord 21,77 m), ali ove sezone najdalje je bacio kuglu tačno metar manje – 19,20, dok je Jotanovićev lični rekord 19,72 m. za 12 mesta u finalu konkuriše 41 atletičar.
Dva dana kasnije, 27. avgusta u kvalifikacijama učestvovaće Dragana Tomašević (disk) i Dragutin Topić (vis). Tomaševićeva ima zadatak da prebaci 61,50 metara (ove sezone 61,52), a Topić da savlada letvicu na 2,29 m (ove sezone 2,27).
Očigledno Tomaševićeva je na osnovu ovogodišnjih rezultata najbliža plasmanu u finale (bila je finalistkinja i u Helsinkiju 2005), ali mora se imati na umu da se često u tehničkim disciplinama do finala stiže i sa rezultatima slabijim od propisanih normi, jer u prepodnevnim takmičenjima i najbolji znaju da podbace...
Ž. Baljkas
[objavljeno: 24.08.2007.]
