Izvor: Radio 021, 04.Sep.2015, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Orlovi", poletite visoko!
Košarkašima Srbije predstoji prvenstvo Evrope u Francuskoj, Hrvatskoj, Nemačkoj i Letoniji koje počinje 5. septembra. Očekivanja su velika, smatraju nas favoritima - s pravom.
Ali da se vratimo četrdesetak godina unazad.
Godina 1977. - tada desetogodišnji dečak sa elanom, velikom željom, i jednim ciljem - da postane reprezentativac svoje zemlje, upoznao je svet košarke. Aleksandar Saša Ðordević je svoje prve košarkaške korake napravio na malom Kalemegdanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u dresu Crvene zvezde. Tadašnja uprava koja je rukovodila ovim klubom Ðordevića je proglasila za nedovoljno talentovanog igrača ne znajući u kakvog će lidera izrasti ovaj dečak. Kada neko spomene njegovo ime, asocijacija je trojka u poslednjim trenucima utakmice protiv španskog Huventuda, a za one manje pristrasnije a više patriotski nastrojene, trojka protiv reprezentacije Hrvatske.
Godina 1983. - nakon proglašenja "tehnološkog viška" u Crvenoj zvezdi, Ðordević je odlučio, doduše uz nagovor oca i bivšeg pleja Partizana Vlade Dragutinovića, da pređe u suprotni tabor. Možda i najbolja odluka koju je u tom trenutku mogao da donese.
Godina 1992. - rat u bivšoj Jugoslaviji, sankcije, Fuenlabrada, Istanbul, "Abdi Ipekči". Ta čuvena noć u Istanbulu kada je Ðordević pokazao lidersku crtu, crtu šampiona kakav se jednom rađa. Preuzeo je odgovornost na sebe, pretrčao ceo teren i iz punog trka sa linije 6.25 pogodio za veliko slavlje crno-belih. Nemojte se ljutiti što sam zaćutao za trenutak - reči su Dragana Nikitovića koje svaki navijač Partizana, a verujemo i svaki građanin ove zemlje ne može i ne želi da zaboravi.
Godina 1997. - prvi direktan duel protiv Hrvatske nakon raspada Jugoslavije. Topić je loptu prosledio do Saleta Ðordevića a ovaj ponavlja Istanbul '92. Šutirao je naš as i uz zvuk sirene poslao Hrvate kući.
Ovo je bila samo uvertira za ono što "Sale Nacionale" zaista može da ponudi našoj zemlji. Pravo iz patika u odelo, ali ne odelo za prijeme i koktele, već u odelo sa nacionalnim obeležjem naše zemlje, odelo selektora košarkaške reprezentacije Srbije.
Godina 2013. mesec novembar - Aleksandar Ðordević postao je novi selektor košarkaške reprezentacije Srbije.
Srpska javnost je na tu informaciju naišla sa velikom dozom skepticizma. Prva pomisao je Siniša Mihajlović koji nije baš slavno završio svoju ulogu "u odelu", pa su i Saleta mnogi upoređivali i predviđali mu isti epilog. Kao što nas je i navikao u dresu koji je nosio, Ðordević ni ovog puta, "u odelu", nije zakazao.
Nije naš selektor imao lak posao prilikom selekcije tima pred odlazak u Španiju. Bilo je puno igrača u rosteru, ali neko je morao da bude precrtan sa spiska i da svoje saigrače prati van terena. Fortuna ovoga puta nije pogledala Micova i Luku Mitrovića iako su u pripremnom periodu pružili dobre partije, ali kao što je i sam Mitrović rekao - ko zna zašto je to dobro. Svakako da bi ova dva igrača Saletu i ekipi mnogo pomogla, ali i bez njih je ostvareno ono što se na početku ove priče nije moglo ni zamisliti. Tim koji je Ðordević poveo spoj je mladosti i iskustva: Teodosić, Marković, Jović, Bogdanović, Simonović, Bjelica, Kalinić, Katić, Birčević, Štimac, Raduljica i Krstić.
Godina 2014. - Ovi momci iznenadili su, ne samo našu zemlju, već i ceo svet osvojivši srebrnu medalju u Španiji. Pojedini mediji su ovaj turnir apostrofirali kao "projektovani" jer je žreb napravljen da Španci izbegnu selekciju Sjedinjenih Država sve do finala. "Projekat" nije uspeo, ne zbog Srbije, već zbog "Galskih petlova" koji su "Furiji" znatno poremetili planove. Redom su naši momci pakovali kofere protivnicima. Prvi na listi bili su Grci, zatim Brazil, pa Francuska i onda je na red došla NBA ekipa, ekipa SAD-a koja je našoj ekipi stala na put i održala lekciju košarke, ali lekciju koja će ovim igračima biti veliki motiv i podsticaj na narednom takmičenju.
Evropsko prvenstvo u Francuskoj, Hrvatskoj, Nemačkoj i Letoniji Srbija dočekuje u znatno drugačijem raspoloženju sa prvog mesta na evropskoj FIBA rang listi, i sa mnogo većim ambicijama i očekivanjima nego pre dve godine, kada je Ðordević i preuzeo kormilo nacionalnog tima. I ne samo Srbija, već i cela ekipa, stručni štab, ali i evropske i svetske kladionice.
Kladionica "betbrain.com" markirala je našu reprezentaciju kao drugog favorita sa kvotom 5.50, a ispred nas su samo Španci sa kvotom 2. Kladionica ubet.com pozicionirala je Srbiju na treće mesto sa kvotom 7, prednost imaju Francuzi a druga je selekcija Španije. Kladionica williamhill.com takođe našu selekciju obeležava kao trećeg favorita za najsjajnije odličje. Sigurno je da će kvote rasti i opadati, ali promene u pozicijama verovatno neće biti. Ovakvi podaci sigurno stavljaju veliki pritisak na leđa našim momcima, ali s pravom to i rade, jer naša selekcija ima kvalitet za samu završnicu Eurobasketa.
Srbija će se takmičiti u okviru B grupe. Žreb je odlučio da se sa nama nađu: Španija, Turska, Nemačka, Island i Italija. Nema lakog protivnika i nema lakih bodova. Samo takvim pristupom možemo da opravdamo zvanje favorita.
Nakon pripremnog perioda koji je naša selekcija započela na Kranjskoj gori, zatim mini turnejom u Francuskoj, međunarodnom turniru "Aćibadem" u Srbiji i završnim utakmicama pred prvenstvo Evrope, spisak je sa 14 imena morao da prođe još jedan filter. Miloš Teodosić, Stefan Marković, Nemanja Nedović, Bogdan Bogdanović, Dragan Milosavljević, Nikola Kalinić, Marko Simonović, Nemanja Bjelica, Zoran Erceg, Miroslav Raduljica, Ognjen Kuzmić i Nikola Milutinov su dvanaest imena koja će predstavljati našu zemlju ne prvenstvu Evrope. U poslednjem filteru ispali su Nemanja Dangubić i Vladimir Štimac, a koliko je dobra atmosfera u ekipi svedoči i izjava Štimca na Tviteru - Žao mi je što neću uzeti zlato, mislim da će ovi momci biti šampioni. Saletu i njima želim sve najbolje, mnogo zdravlja i sreće. Što se mene tiče i mog odnosa prema grbu, uvek ću se rado odazivati na svaku akciju reprezentacije, pa bilo to i za trening. Živeli!
Zašto toliko spominjemo Saleta Đorđevića? Kakvu je on ulogu odigrao? Zbog čega je reprezentacija kao preporođena od trenutka kada je on preuzeo konce u svoje ruke? Čovek koji je bio deo, ali ne mali, nego najznačajniji deo generacije koja je gospodarila Evropom i svetom. Iskustvo igranja na velikim takmičenjima, i osvajanje istih, ne može se naučiti preko udžbenika, priručnika i knjiga. To je nešto što mora da se doživi, a ako ste selektor, da kasnije i oživi u vašoj svlačionici onda kada je to najpotrebnije i onda kada je najteže.
A šta ako ekipa podlegne pritiscima i ne ostvari očekivani rezultat, očekivani od strane srpske javnosti koja ponekad teži nerealnosti, da li će onda svi hvalospevi o ovim momcima pasti u vodu, hoće li nacija brzo zaboraviti prethodni uspeh kao što to obično i biva?
Ovoj ekipi treba dati vremena, vremena da sazri kao celina, a oni su sigurno na pravom putu da to i ostvare. Eto, to je razlog zašto toliko spominjemo Saleta Đorđevića, jer je on komandant ove ekipe, čovek koji je glavna spona u timu, čovek koji krpi rupe i na sebe preuzima svaku vrstu odgovornosti.
Čuveni citat "Sine, znaš kako se postaje šampion? Izađeš na teren kad je najteže, i pobediš", svima je poznat iz kultnog filma "Nebeska udica". Neka i "orlovima" na predstojećem prvenstvu samo nebo bude granica, poletite visoko ali gledajte dole, jer ste i vi tamo nekada bili. Ovi momci slove za naslednike naše zlatne generacije, vreme je da se košarka vrati tamo gde joj i jeste mesto. (Dejan Đolović - Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli )
