Izvor: Blic, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Or(ve)lovi
Bila je to fudbalska predstava pre za narod, nego u ime naroda. Pod snopovima reflektora u prestižnom prestoničkom hotelu održavala se konvencija čija je tajna šifra bila „centrifuga".
Veliki Majstor Rasvete fokusirao je, na mestu za odabrane, očerupane i dezorijentisane orlove. Pod naletom stida po ovalnom stolu oni kao da su nabadali klavirske dirke za refren „Kazah stani, jer meni...".
Kako se svetlo pojačavalo, njihova lica postajala su u početku rumenija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kasnije crvenija. Sliku punu kolorita pojačao je Veliki Majstor Rasvete uskliknuvši:
- Uspeli smo, pogledajte. Zar boja naših orlova nije boja srca! I to srca velikog kao Monblan, pardon, velikog kao... Kilmandžaro! Harmonija boja njihovog srca i dresa daju nam nadu da ćemo uspeti. I to na pravi način. Nećemo kao neki. Naš rival iz kvalifikacija Poljska, te prvi sused Hrvatska su u grupi B na završnom turniru Evropskog šampionata narednog leta u Švajcarskoj i Austriji. Mi, ili ćemo biti u grupi A ili tamo nećemo (ot)ići. A naš naredni cilj je Afrika.
- Idemo u Afriku da sadimo papriku - dobaci neko iz prvog reda.
- Naravno, i to šilju - reče treći.
- A baburu?- upita delegat južnog regiona.
I tu dođe do konzensusa, uz preporuku zapisničaru:
- Piši, svi smo za babure!
