Izvor: MVP.rs, 01.Nov.2015, 01:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oproštaj od Ranka Žeravice
Sahranu legendarnog trenera su uveličala brojna imena iz sveta košarke.
U Skupštini grada Beograda, danas je održana komemoracija povodom smrti velikana naše košarke Ranka Žeravice, kojoj su prisustvovale mnoge legende igre pod obručima.
Članovima porodice Ranka Žeravice i brojnim velikim imenima i nekadašnjim asovima jugoslovenske košarke poput Petar Skansija, Damira Šolmana, Nikole Plećaša, Rata Tvrdića, Zorana Slavnića, >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << Dragana Kapičića, Miška Čermaka, Dražena Dalipagića, Vladimira Cvetkovića, Blagoja Georgijevskog, kao i gosti iz Španije. Prvi je reč uzeo predsednik Košarkaškog saveza Srbije, Dragan Đilas, koji je posle minuta ćutanja rekao:
"Okupili smo se ovim tužnim povodom, da odamo počast jednom od ljudi bez kojih srpska i jugoslovenska košarka ne bi bile ono što su danas. O Ranku će govoriti ljudi koji su sa njim godinama sarađivali i znaju košarku bolje nego ja, a ja ću samo dati par uvodnih rečenica. Žeravica je bio trener više od šest decenija. Radio je i u ženskoj košarci dok, kako je rekao, suprugu Zagu nije ubedio da se uda za njega, pa je, na žalost ženske, a radost muške, prešao u mušku igru pod obručima. Kao čovek i veliki trener doneo je Jugoslaviji olimpijsko i svetsko zlato, pregršt medalja sa velikih takmičenja… Napravio je sa još nekim velikim ljudima ono što je jugoslovenska košarka bila decenijama u svetskoj košarci, a sada su tim putem nastavile nove države".
Predsednik KSS se zatim osvrnuo na skorije događaje:
"Pričao sam sa Rankom pre par meseci u "Kući košarke". Sve što je govorio bilo je izuzetno tačno i precizno. On nije zaslužan za medalje samo kao trener, već i sve medalje koje danas Srbija osvaja na velikim takmičenjima. Rekao sam mu da smo u KSS doneli odluku da mu poklonimo jednu srebrnu medalju sa prošlogodišnjeg SP u Španiji i dogovorili se da to učinimo prvom svečanom prilikom. Nažalost, to se nije ostvarilo, pa danas tu medalju želim da poklonim njegovom unuku Andriji, da njega i porodicu čitavog života podseća šta je sve Ranko uradio za košarku", završio je Đilas i zajedno sa v.d. generalnog sekretara KSS, Dejanom Tomaševićem, uručio Andriji Žeravici uramljenu medalju.
Zatim je na govornicu izašao Milutin Luta Pavlović, Rankov prijatelj iz igračkih dana:
""Žeravica srpske košarke"... Možda je očaravajuće tačan naslov knjige o Ranku, jer mnogo govori o njemu u tako malo reči. Kao njegov drug i bliski prijatelj, postao sam i njegov biograf koji ga je naterao da izađe iz skromnosti i ostavi iza sebe trajni dokumet za budućnost o svojoj košarkaškoj filozofiji".
Pavlović se tada sa puno emocija prisetio zajedničkih početaka u Kikindi, pa je ispričao kako je Žeravica prvi shvatio da mora da se napravi sistematizacija i izdvoje elementi koji stvaraju strukturu igre:
"Osnovno shvatanje igre, kreativnost, sloboda svakog igrača, sve je to sjedinio u svoju filozofiju koja je i u inostranstvu dobila naziv "Košarka Ranka Žeravice". Na kraju, svi mi ispraćamo Ranka sa dubokim pijetetom i bolom, ali sa čvrstim obećanjem da ćemo ga sačuvati u srcu i sve što je uradio. Hvala ti Ranko što smo najbolje godine proveli zajedno, hvala na dugogodišnjem prijateljstvu. Počivaj u miru brate moj, slava ti i hvala ti", u suzama je završio Luta Pavlović.
Dugogodišnji Žeravičin saradnik i prijatelj, Milorad Miketa Đurić, istakao je da se dugo družio sa Rankom, pa na oproštaju neće da govori o njegovom košarkaškom znanju, jer je ono opšte poznato.
"Iza Ranka ostaju supruga Zaga, sinovi Dušan i Goran, snaje, tri unuka… On im je poklanjao slobodno vreme, a oni mu uzvraćali ljubav. Ranko je bio izuzetna ličnost, neposredan, srdačan, spreman da protivniku na terenu i van njega pruži ruku. Ostaće upamćen kao vizionar i tvorac naše košarke. Za njega važi ona Njegoševa "Imao se rašta i roditi". Bila je privilegija imati ga za prijatelja, hvala mu za sve što je uradio za košarku".
Žeravičin nekadašnji igrač iz zlatne generacije, Petar Skansi, istakao je da mu je velika čast što ima priliku da govori u ime ekipe koju je Ranko stvorio:
"Hteo bih da vas uverim da Ranko ne bi hteo da sada tugujemo. To znam jer sam ga mnogo bolje upoznao u kasnijim godinama i siguran sam da bi on hteo da danas slavimo, jer je bio pametan, borben, ponosan na ono što je napravio. Voleo je nas, sve igrače, beskrajno je voleo košarku i nikako nije hteo da sa njim ta košarka i završi. Nastavimo njegovim putem, bez posustajanja! To bi nam on rekao".
Posle Skansija, reč je uzeo Manolo Flores, košarkaški trener i Rankov prijatelj iz Španije:
"Dolazim sa puno poruka podrške i ljubavi iz Španije, koja je bila Rankova druga država. Znajte da svi igrači koji su prošli kroz njegove ruke imaju prelepa sećanja na Ranka i sve ono što je značio za njih. Šta je Ranko značio za Barselonu, najbolje je opisao pre par dana jedan španski novinar, koji je napisao da je Žeravica za Barselonu u košarci bio ono što je Krojf bio u fudbalu. Ima trenera koji osvoje nešto i prolaze, ali Ranko je od onih koji dođu i promene klub. Jeste bio kod nas samo dve godine, ali je uspeo u tome da 50-60 odsto nas igrača ostane u klubu deset godina. O njegovim trenerskim kvalitetima znate i više od mene. On nas nije učio samo košarci, nego i radu, disciplini i timskom duhu. Za ovih 40 godina, uvek kada smo mogli tražili smo ga pogledom u hali, uvek smo pitali gde je, a kad bismo ga našli imao je za svakog od nas po neku frazu kojom bi nas podigao i motivisao. Nikad ga nećemo zaboraviti, uvek će biti u našim srcima".
Posle komemoracije sahrana Ranka Žeravice je održana na Novom grooblju u Beogradu (Aleja zaslužnih građana) uz prisustvo više stotina ljudi.
Ispred kapele, proslavljeni srpski trener, Božidar Maljković, emotivnim rečima se oprostio od Ranka Žeravice:
"Okupili smo se da dugo slavimo život. Ranko Žeravica iza sebe ostavlja divnu porodicu. Neću hvaliti pokojnika zbog reda i običaja nego zato što je zaslužio i što je to istina. Kada pričamo o sportu, moramo pričati o košarci, a njoj je Ranko dao sve. Ona je njemu dala svet, da bude najbolji u njemu, dao nam je da budemo veći od Amerikanaca. Odlazi u dobro društvo, čekaju ga profa Aleksandar, Nejsmit, Vuden i ostali velikani. Ti si Ranko zadužio košarku. Privilegija je bila sedeti i ćutati pred takvim čovekom. Vezivao je ljude za sebe i išao je spuštenog garda. Bio je bolji od svih nas, a nema ni biblioteku, ni institut, ni košarkaški teren. U Americi bi imao sve, a u Rusiji čin generala. Miloševo bi moglo da se zove Rankovo. Dragi šefe, pripala mi je čast da ispratim tebe i Acu Nikolića – najveće u životu. Bolje i muškije ne mogu".
Poslednji govornik u Aleji zaslužnih građana bio je Rankov dugogodišnji prijatelj, Bratislav Đorđević, koji je okupljenima rekao:
"Umeo si da pokreneš uspavane i da ostvariš planove, kako svoje, tako i naše. Delili smo i dobro i loše u ovim vremenima. Tvoje ideje i saveti su nesebični dar, uvek si imao poruku za sve, pomogao si da struka učini dodatni napor da se vratimo košarci. Tvoje iskustvo je putokaz. Struka nije potrošni materijal. Žeravica svetske košarke, priuštio nam je mnogo radosti. Ranko, bio si pravičan i posvećen porodici, na nekoj od zvezda gde vlada besmrtnost nas čekaš. Bićeš vodilja za sve nas“!
Još jednom, treneru, neka Vam je večna slava i hvala!
(foto: KSS)
.jpg)
