Izvor: Sportski Žurnal, 27.Okt.2010, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operisana Dragana Cvijić
„Loše, strašno, pa gde baš sad pred Evropsko prvenstvo... Gore nije moglo... Idemo dalje, šta da se radi.” – nizale su se reakcije srpskih reprezentativki kad su čule da je Dragana Cvijić teško povredila koleno.
Sjajnom pivotmenu su stradali ukršteni ligamenti levog kolena, u sredu je operisana u Ljubljani i puštena >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << iz bolnice na kućno lečenje.
– Kažu ljudi, dešava se, a ja kažem, što baš meni – bile su prve reči stamenog kružnog napadača dok je pakovala stvari u ljubljanskoj bolnici, čekajući klupsku i reprezentativnu saigračicu Andreu Lekić da dođe po nju.
Pa, dešava se, sport je to, rukomet je gruba igra...
– Ma, sama sam pala, prošetalo je koleno, a da nisam ni bila svesna. Mene ne treba niko da gurne, sama mogu da se dokrajčim.
I to u petom minutu važne utakmice Lige šampiona, Krim – Zvezda, u kontranapadu, pri doskoku. Nekoliko trenutaka kasnije lekari su Draganu izveli s terena, ali se ona posle nekoliko minuta samoinicijativno vratila na parket.
– Odmah su mi rekli da je otišlo koleno, a ja sam pomislila da nisu normalni. Stala sam pored klupe, skočila, čučnula, savila koleno i videla da nije ništa, pa sam rekla da želim da igram. Vratila sam se na teren i kako sam se oslonila na levu nogu, samo sam sela, bol je bio nesnosan...
Već posle tri dana ste operisani?
– Nema šale kod Slovenaca, odmah oni to srede – kroz smeh priča Cvijićeva. – Taman sam mislila malo da odmaram, ležim, spavam, kad, eto ga lekar dan posle operacije, ulazi u sobu i govori mi da ustanem, šetam, da se oslanjam na nogu... Pošto sam bila još ošamućena od operacije, mislila sam da mi se priviđa, majke mi, a on čovek mrtav ozbiljan i ja šta ću, poslušam ga. Tako da odmora neću ni imati, vežbe sam već počela da radim, a ni iz bolnice još nisam izašla. Eto, malopre su došli i vadili mi vodu iz kolena, rutinski kako kažu, a ja im verujem.
Sa istim smislom za humor, Cvija je dodala:
– Evo baš sad gledam ovaj ožiljak, nekako mi je simpatičan. Znate kako izgleda, kao smajli, ali pravi, i kao da mi se smeška. Ne znam samo šta je smešno, ali dobro sad, neka je veselo.
Budući da je ne drži mesto, nema sumnje da će Dragani najteže pasti mirovanje...
– Nema toga, odmah krećem na terapije, pet nedelja će trajati taj proces, a onda me očekuje odlazak u Toplice na tronedeljni oporavak. Posle toga ću moći i auto da vozim i to ne mogu da dočekam.
Možete i sad, ali automatik?
– A, ne, ne, Andrea će biti moj automatik narednih meseci – kroz smeh je rekla Cvijićeva.
Tokom čitavog razgovora Dragana se smejala, bila lepo raspoložena i spremna za šalu, ali kad smo se dotakli predstojećeg Evropskog prvenstva u Danskoj i Švedskoj, sve se promenilo.
– Samo me o tome ne pitajte, srce će mi pući i počeću opet da plačem. Kad god mi je bilo teško, kad god sam imala problem i bila neraspoložena jedini lek mi je bila pomisao na Prvenstvo. To me održavalo i davalo mi volju u presudnim trenucima, a sad je nestalo sve to. Na žalost, drugarice će morati bez mene u Dansku i Norvešku, a ja ću im slati pozitivnu energiju i mislima biti sa njima.
Kad ćemo Draganu Cvijić ponovo videti na terenu?
– Ako Bog da u maju. Taman u finalu Lige šampiona sa Krimom – vratio se osmeh ponovo na lice sjajnog pivotmena i razgovor je bio završen.
M. Stojanović
Nastavak na Sportski Žurnal...
