Izvor: Press, 27.Okt.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Onlajn hejteri
Fenomen Agresivni anonimusi koji svojim komentarima na internetu vređaju autore ili sagovornike u tekstu sve su aktivniji, pa gotovo da nema rečenice ispod koje nije napisan komentar
Oni su napadni, agresivni, bezobrazni, vulgarni, provokativni, cinični, neretko morbidni, daju sve od sebe da svojim postovima na internetu nikog ne ostave ravnodušnim. Njihova meta su i poznati i nepoznati, političari i estradne zvezde, komentarišu sve i svakog, napadaju sve dok im žrtve >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << uzvraćaju. Oni su internet trolovi - virtuelni lovci na živce i strpljenje drugih koji, skrivajući se iza lažnog identiteta i lične neostvarenosti, pokušavaju da privuku pažnju ili smišljeno i namerno, najčešće za novac, blate nečije ime i delo, izmišljaju, dodatno zakuvavaju, izazivaju razdor, svađe...
Nekad ih je teško ignorisati, posebno kada u „trolovanju" prevrše svaku meru, kao što je bio slučaj sa britanskom pevačicom Adel, koja je postala žrtva kada je objavljeno da je rodila sina. Osim čestitki pevačicinih fanova, vest o prinovi na Tviteru je ispraćena šokantnim i morbidnim uvredama poput „Adel se porodila? Da li je mali, debeo i hendikepiran? Ubijte ga već jednom." ili „Adel će imati više vremena za pisanje pesama ako bude bila u depresiji ili joj dete umre."
Bolesnici ili plaćenici?
Fenomen virtuelnih lovaca na živce i strpljenje drugih nije nov i moglo bi se reći da datira od pojave prvih foruma na internetu, ali da je svoj vrhunac dostigao pojavom društvenih mreža Fejsbuka i Tvitera. Stručnjak za internet bezbednost Danilo Cvjetičanin ukazuje na sveprisutnost trolova, anonimnih likova koji deluju samostalno ili u organizovanim grupama.
- Oni nemaju pametnijeg posla nego da truju i pljuju sve što se pojavi na internetu - od vesti na nekom mediju do postavljene teme na forumu. Mislim da su to ljudi koji dobijaju pare za to što rade, a ako nisu plaćeni, onda su bolesnici. U poslednjoj izbornoj kampanji svaka vest je bila propraćena postovima trolova iz dva tabora: onih koji su podržavali određenu stranku ili kandidata i oni koji su pljuvali i optuživali političare da lažu. Srbija je na internetu, imamo veliki broj korisnika, a pošto se zbog krize sve manje kupuje štampa, vesti se uglavnom čitaju na internetu, gde su trolovi uvek aktivni - kaže Cvjetičanin.
Uticaj i moć trolova u diskreditovanju nečije ličnosti i dela nije zanemarljiv, upozorava naš sagovornik.
- Znam za slučaj mladića, neću ih imenovati, koji je trebalo da sklope posao sa jednom našom poznatom firmom. Pošto je ta informacija procurila u javnost, odjednom su se aktivirali trolovi i na jednom forumu izneli niz neistinitih informacija, optužili ih da su nameštali tendere i učestvovali u raznim aferama. Ti momci, za koje znam da su pošteni i da mrava nisu zgazili, nisu dobili posao samo zato što su ih neki anonimusi ispljuvali na internetu, a onda je to neko preneo direktoru koji ne koristi internet i ne zna šta su trolovi - objašnjava on.
Trolovi često menjaju profile i imena na društvenim mrežama, otvaraju nove mejl adrese i skrivaju se iza lažnih imena i nadimaka. Zato smo, kaže Cvjetičanin, nemoćni pred terorom trolova i prepušteni smo im na milost i nemilost.
- To jeste ozbiljan problem i primetićete da čim se objavi neka vest sledi navala negativnih komentara o temi, autoru teksta ili sagovorniku i svako sebi daje za pravo da komentariše ljude koje ne poznaje. Ne možemo se zaštiti od trolova jer ima mnogo načina da se sakriju nečiji podaci i adresa. Na internetu možete da budete bilo ko i da se predstavljate da ste iz Kine, Meksika, Kanade ili Srbije, a još nema načina da se to kontroliše i spreči, niti Srbija ima ljude koji mogu da prate sva ta dešavanja. Administratori i moderatori mogu da izbrišu takve poruke i da vide sa koje su adrese poslati, ali ti podaci su uglavnom lažni i ne znače ništa - kaže sagovornik Pressa nedelje.
Ne hrani trola
Trolovi uvek iznova napadaju i ne odustaju sve dok postoji reakcija na njihovo pisanje. Zato je, za sada, ignorisanje jedini način da se obezvredi nečije trolovanje, što potvrđuje i omiljena izreka među forumašima: „Do not feed the troll" (Ne hrani trola).
U psihologiji još nisu urađene ozbiljne studije o trolovima, ali ih stručnjaci najčešće definišu kao narcisoidne osobe sa psihopatskim karakteristikama koje uživaju u maltretiranju i ometanju drugih. Psiholog Džudit Donejd je još 1999. u svojoj studiji o internet zajednici upozorila na pojavu korisnika sa lažnim identitetom koji obmanjuju, stvaraju konfuziju i izazivaju negativne emocije kod drugih učesnika u virtuelnoj komunikaciji.
- Trol će pokušati da uradi sve kako bi dobio legalnu i čvrstu akreditaciju u nekoj grupi, koja deli zajedničke interese ili brige. Novopridošlice u grupi neće moći da razlikuju prave postove od postova trolova, jer će ih oni navlačiti na svoje stavove i pokušaće da pridobiju što više neupućenih učesnika u komunikaciji na svoju stranu - napisala je Donejdova u svojoj studiji.
