Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olako obećena pobeda
Niko u našoj reprezentaciji, ni u stručnom štabu nije izrekao ni reč upozorenja pred suret u Brislu, svi su uveliko najavljivali pobedu... Taman smo se poradovali da nam stižu tri nova boda iz Brisela i da ćemo se primaći trenutno vodećoj reprezentaciji u našoj kvalifikacionoj grupi, Poljskoj. Kad – usledio je hladan tuš. Umesto da lako savladamo "slabog" protivnika, kako je ocenjeno u našem stručnom štabu, kako su obećavali naši reprezentativci, kako je najavljivano bombastim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naslovima u medijima, ono – "ćorak" I to kakav. Izgubili smo glatko od podmlađene selekcije ekipe koja je gubila bodove i kod kuće i na strani, primili smo čak tri gola i udaljili se za dobar korak od cilja.
A rezultati u našoj grupi išli su nam na ruku. Portugalci su odigrali samo 1:1 sa Jermenijom, Finci jedva savladali Kazahstan (2:1)...
Sve naše računice pre ovog susreta, međutim, pale su u vodu. Izgleda da je sve bilo pogrešno: od atmosfere koja je stvarana u reprezentaciji i oko nje, sastava tima koji je istračao na stadion "Kralj Boduen" (nekada Hejsel), postavke igre od strane selektora Klementea, do procene moći i ambicija protivnika.
Šta je uslovilo kao retko kada slabu igru reprezentacije Srbije prekjuče u Belgiji? Kako objasniti da jedan igrač formata Nemanje Vidića strahuje od duela sa mladim napadačima Belgije, ostavlja oko sebe ogroman protor za protivničke akcije, kako objasniti igru Krstajića koji je pored brzonogih napadača "crvenih đavola" delovao kao usporen film, isto kao i Dragutinović...? Zaista je pravo čudo kako nam protivnik nije dao još koji gol. Jer, u pojedinim trenucima činilo nam se da Belgijanci imaju igrača više, lako su se kretali, otvarali, dodavali, primali loptu nepokriveni, rečju igrali su bez ikakvog pritiska naših.
O nekom srednjem redu kod momaka u belim dresovima te večeri u Briselu nije bilo ni pomena. Kovačević nije bio ni senka onog razbijača, Boško Janković delovao je po levoj strani, ali potpuno nezainteresovan za zbivanja oko sebe, Koroman je više hteo nego što je mogao, u napadu još tragičnije. Marko Pantelić već poprilično dugo ne daje ni delić onog što mora. Svaki kontakt sa protivnikom završava padom, odnosno gubljenjem lopte, potpuno je beskoristan. Lazović ni slučajno nije kapacitet igrača koji sam može nešto da učini. Poneka peta, štos i to je sve. Bez delovanja u šesnaestercu nema efekta.
Na žalost, jedina svetla tačka bio je mladi Zdravko Kuzmanović. Ali njegov izuzetan učinak, pao je u senku konačnog ishoda ovog susreta. Šteta, jer je odigrao zaista na evropskom nivou.
U ovoj tužnoj priči istaknuto mesto zauzima i selektor Klemente. I on je bio veliki optimista. Taj optimizam pokazao se kontraproduktivnim. Kao da još nije dovoljno upoznao psihologiju našeg čoveka, koji olako bagateliše one za koje misli da su slabiji, olako pristupa poslu koji mu se čini lakim. Taj manir uvek nam se obijao o glavu. U svemu, pa i u sportu, fudbalu posebno. Skloni smo olakim ocenama, olakoj brzini, što je i ovoga puta rezultiralo neuspehom.
Na drugoj strani kasno je reagovao uvođenjem Krasića, Jovanovića i Smiljanića, kada su kola već uveliko jurila nizbrdo. Nemo je posmatrao šetnje Belgijanaca pored naših igrača, nepokrivanje, tolerisao je bezvoljno kretanje u napad, statičnu igru. Ko drugi do on je trebalo da i bukvalno podvikne i prekine pozorišnu atmosferu u našem timu, koja je neminovno vodila u poraz?
I sad, posle svega – sve ispočetka. Izgleda da ne možemo pobeći od takve sudbine.
Ostaju nam opet računice i nada da drugi za nas obave poslove. A prilika je bila zaista ogromna. Narednog meseca (8. septembar), očekuje nas Finska, ovde u Beogradu. Istog dana igraju i Portugalija i Poljska. To je mogao da bude dan skoro konačne odluke. Na žalost neće biti tako.
Vladimir Dedić
[objavljeno: 25.08.2007.]
.jpg)
