Izvor: Politika, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oduševljen Srbijom
Košarkaški stručnjak najvećeg kalibra, selektor Turske Bogdan Tanjević, koji je stvorio sijaset asova – između ostalih Dejana Bodirogu, kazao je posle Efesovog kupa u Izmiru minulog vikenda da mu se selekcija Srbije izuzetno dopada. U dva okršaja na pripremama za Evropski šampionat, koji 3. septembra počinje u Španiji, Srbija je prvo savladala Tursku u Italiji sa 78:77 (Turska nije bila kompletna), a nedavno se u Izmiru u polufinalu Tanjevićev tim revanširao (91:80). Prema Tanjevićevim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rečima, to nije nikako pravi odnos snaga, jer on ostaje skriven sve do prvog meča u Španiji. Ipak, dao je visoke ocene našem timu.
Sjajan rez
U Španiji želite da obezbedite prvo učešće na Olimpijskim igrama. Od 2004. u turskoj reprezenaciji radite na stvaranju generacije koja će pokušati da 2010. u svojoj zemlji na Svetskom prvenstvu dođe na vrh. Kako Vam se čini naša selekcija koja je počinje sličan proces, ali od ove godine?
– Srbija ima dva puta bolju reprezenaciju nego prošle godine. Ovo je sjajan rez po mom mišljenju. Sastavili ste najtalentovanije igrače koji su u neku ruku već seniori po igračkom iskustvu jer su imali teške zadatke u svojim klubovima. To je samo garancija da će i dalje napadati. Oni su kao "vile", atlete među kojima većina ima više od dva metra. Svi lete, imaju tehniku i dovoljno su hrabri da preuzmu odgovornost ako im se to zatraži. Mentalitet naših igrača je ispred svih u Evropi. Tu je pozitivna drskost, spremnost da se kaže: "Evo ja ću". Ako samo malo dobiju šanse oni kažu – dobro, to sam očekivao i zaslužio. Sa dobrim radom srpska selekcija će biti strašna u budućnosti. Svih ovih godina dok sam radio posebno u Italiji i Francuskoj imao sam problem da ubedim mlade igrače da mogu mnogo. Ove naše je problem da ih ubediš da nisu kao Majkl Džordan. Moraš polako s njima, da im kažeš "malo si slabiji od Džordana, ali dobar si"... Ipak, lakše je tako raditi, turpijati to preterano samopouzdanje nego razvijati ga kod igrača. Recimo, jedini izuzetak u mojoj karijeri od igrača van naših prostora bio je Đentile. S nepunih 16 godina stavio sam ga tim, godinu kasnije igrao je 22 minuta u proseku, a sa 18 je bio kapiten.
Srbija će u Španiju ići s podmlađenim sastavom, samo sa jednim klasičnim centrom – Miličićem. S kojim poteškoćama može da se susretne?
– Pre svega srpski tim ima nasleđene komplekse iz godina dominacije naše košarke. Tu je i dalje glavno opterećenje. Što se tiče centara, ekipa koja ima toliko visokih igrača ne treba da brine. U tom slučaju ne gledam više na te specifične uloge. Danas je najteže naći pravog centra. Svi bi da odu iza linije 6,25 metara i to im dođe kao ivica bazena – kao da će upasti ako uđu unutra. Svi bi da gađaju za tri poena, ali neko mora da poturi i bubrege pod košem. Dok nađeš igrača koji uživa da utrčava unutra i da zatraži loptu ispod koša, treba da prođe mnogo vemena. Svi koji imaju 2,10 su za mene centri. Erceg se nikoga ne boji, a ume uspešno da šutira za tri poena. Čvrst je i spretan. Labovića dobro znam, ima igru plejmejkera a visok je, šta ćeš bolje. Doduše, zna se i potući, neki put i preteruje. Šta je Aleksandrov ako ne centar. Normalno da može da se tuče pod košem, a sjajno je što ima i tehniku za igru spolja...
Najjače prvenstvo
Srbiju ste pobedili u polufinalu u Izmiru sjajnim šutem, a i čini se fizički jačom igrom. Dva puta ste izgubili od Hrvatske, u grupi i potom finalu tog turnira. Te tri selekcije su u drugom redu favorita. Ko je ispred?
– Ne dajem mnogo značaja toj pobedi nad Srbijom. Na pripremama svi samo razrađujemo mašinu. Konkrencija je veoma jaka, ujednačena. Jedan veliki favorit je Španija, sledi Grčka po sastavu tima i po godinama igrača. Domaćini imaju jednu generaciju 26-godišnjaka. U najboljim su godinama, a i stvatrali su godinama tim. Recimo špansku selekciju čine najvažniji igrači koji su došli do svetskog zlata na juniorskom prvenstvu u Portugaliji. Najozbiljniji tim za medalju je potom Litvanija, nekako je najkompletnija. Mi ostali, šest-sedam reprezentacija je sa podjednakim šansama. Biće gužva i te kako za prvih sedam mesta koja vode na Olimpijske igre. To garantuje da će Evropsko prvenstvo biti najjače do sada.
Vi ste prošle godine imali slična iskustva koja je selektor Srbije Slavnić doživeo otkazivanjem nekih najboljih igrača. Kako ste se izborili sa tim?
– Velikim rezom. Preuzeo sam na sebe odgovornost. Nisam ih optuživao. Čak sam, na primer, Turkogluu rekao da mi nije potreban a ne da ga neću u timu, malo sam ga provocirao... Sada sam u odličnim odnosima sa svima. Svi su mnogo dobri, čak previše, da poželiš ih vodiš svojoj kući na ručak. Nisu mangupi kao naši igrači, koji se rađaju kao "banditi" a onda odrastaju na ulici... Baš zato su sposobni da se snađu u svim situacijama. I pored svih šema, košarka ima bezbroj novih situacija a mi to rešavamo lako intelektom i talentom. Imam i dodatni problem ovde u Turskoj. Iako imamo određenih uspeha s mladim selekcijama, nisam zadovoljan kako mladi igrači pre svih Akjol i Erden napreduju u svojim klubovima. Ja im posvetim maksimalnu pažnju na pripremama, ali ih treneri u klubovima sputavaju, a uz to brojni ih stranci "pojedu". To nije slučaj samo sa Turskom. Tako je u celoj Evropi sa trenerima, izuzev Balkana gde je takva situacija da si prinuđen da ti klub predvode mladi igrači.
Vladimir Petković
[objavljeno: ]
