Izvor: RTS, 05.Dec.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak fudbalskog doktora
Sokrates nije slučajno bio poznat kao Doktor Sokrates. Pedesetsedmogodišnji Brazilac koji je preminuo u nedelju imao je dve osnove po kojima je dobio tu titulu. Jedna je bila fakultetska diploma, a druga obrazovanje i društvena svest koju je posedovao.
Fudbalskim zaljubljenicima Sokrates je postao blizak, pre svega, igrama na Svetskim prvenstvima. On je bio kapiten reprezentacije Brazila na šampionatu 1982. godine.
Ta ekipa smatra se najboljom od onih koje nisu osvojile >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << titulu šampiona sveta.
Onako visok i gospodstven lako je privlačio pažnju. Dug korak i uspravno držanje još više su naglašavali tu razliku.
Sokrates je bio čovek kontrasta. Kada bi se samo na osnovu igre i kretanja mogao izvući zaključak o njemu, mnogi bi rekli da je to bio razborit i proračunat čovek. Izraz lica ostavljao bi utisak praktično hladnog čoveka. Ali nije bilo baš tako.
Ovaj izuzetni fudbaler nije voleo da trenira i često je izostajao sa treninga Fjorentine.
"Život u Evropi je tako organizovan. Nije kao u Brazilu gde je sve spontano", izjavio je u intervjuu prošle godine. Zato je u Firenci, i u Evropi proveo samo godinu dana.
"Nekada sam mnogo više želeo da se družim sa prijateljima, idem na zabave i pušim. Život je mnogo više od fudbala."
Ono što je naučio studirajući medicinu – koliko je nezdravo piti i pušiti – nikada nije primenio u svom životu.
"Alkohol sam smatrao prijateljem."
Poroci mu nisu pomutili mogućnost razmišljanja i stvaranja. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bio je politički aktivan boreći se protiv vojne hunte u Brazilu.
Svojevremeno je kao svoje heroje naveo Fidela Kastra, Če Gevaru i Džona Lenona. Otac šestoro dece je u penziji pisao društveno angažovane tekstove o politici i ekonomiji.
U jednom od retkih intervjua koje je davao, odgovorio je italijanskom novinaru Tankrediju Palmeriju:
"O izboru selektora reprezetnacije trebalo bi glasati na izborima."
Palmeri se usprotivio rečima da je to nemoguće.
"Tačno tako", odgovorio je mirno Sokrates.
Ovaj neobični čovek, a opet čovek koji je mogao biti uzor po mnogim stvarima, uveo je svojevremeno u Korintijansu demokratski princip po kojem su svi u klubu: igrači, treneri, zaposleni, administracija, glasali o svim odlukama. Čak je Korintijans svojevremeno na dresovima pozadi imao ispisanu poruku: "Hoću da glasam za predsednika".
U tom trenutku u Brazilu je bila diktatura.
Brazilero Sampajo de Sousa Vieria de Oliveira Sokrates počeo je svoju karijeru u Botafogu 1974. Četiri godine kasnije, prešao je u Korintijans gde je za šest godina postigao 172 gola na 297 mečeva. Osvojili su tri titule. Za Brazil je odigrao 60 utakmica i dao 22 gola.
Jedna stvar ne razlikuje Sokratesa od mnogih prethodnika. On je danas, samo nekoliko sati posle smrti, više cenjen nego što je to bio još juče.
Ali razlikuje se po tome što je ostavio trag ne samo na terenu već je pokazao da fudbaleri nisu samo igrači. Oni mogu da budu mnogo više od toga.
