Izvor: Sportski Žurnal, 14.Okt.2011, 01:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbojkašice i vaterpolisti za primer

Jugoslavija je u poluvremenu polufinala košarkaškog turnira Olimpijskih igara 1976. u Montrealu gubila od Italije 16 razlike. Činilo se da je sve gotovo.
Ali, Moka Slavnić je inicirao preokret sa nekoliko rečenica. Probudio je drugare, poveo ih ka preokretu kojeg je igrom sudbine sam doveo do kraja nekoliko sekundi pre sirene pobedonosnim košem. Rekao je tada:
- Nije sramota izgubiti, ali je bitno kako se gubi!
Zaista, nije sramota izgubiti. Daleko od toga da >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << nema prava na loš dan, ali napustiti teren poražen bez ikakvog odnosa prema obavezama je u najmanju ruku sramotno.
Znalci fudbalskih prilika će analizirati šta se, kako i zbog čega događalo Pižonovim pulenima u proteklim kvalifikacijama. Njih, kao i druge sportske zaljubljenike zaprepastio je odnos prema igri, katastrofalan ulazak u meč koji je samo sa jednim rezultatom ostavljao fudbalsku Srbiju u kakvoj takvoj igri za odlazak u završnicu Prvenstvo Evrope.
Taj odnos je bio ravan nuli. Kao da se igralo prijateljski, kao da je cilj bio da se niko ne umori, ne istakne agresijom.
Čast pojedincima, ali ukupno ostaje opor utisak da nam fudbaleri nisu dali ono zbog čega ne bi morali da se stide danas – želju i maksimum htenja da se ostvari povoljan ishod. To je pitanje odnosa prema zadatku, shvatanja obaveza, konačno i opis radnog mesta.
U tom pogledu tim je dao negativan primer svima koji se bave sportom i koji u Vidiću i drugovima vide istinske uzore.
Takav primer, nedavno smo imali i na Evropskom prvenstvu košarkaša u Litvaniji. Meč sa Grčkom nas je ostavljao u nadi da ćemo se, ipak, naći na Olimpijskim igrama u Londonu. Odnos u tom susretu je bio identičan onom koji su fudbaleri pokazali u Ljudskom vrtu.
Neverovatno je, ali istinito. Reprezentativci u dva najpopularnija sporta dala su najlošiji primer mladima. To boli možda i više od samog poraza.
Na sreću ima i pozitivnih primera. Vaterpolisti su u polufinalu svetskog šampionata gubili od Mađara 1:5, pa i 5:9. Duško Pijetlović je kasnije, posle velikog preokreta i pobede govorio kako se ekipa trgla, jer nije želela da bude ponižena i zapamćena po lošem pristupu meču. To ih je, dodao je, skupilo i dovelo do željenog rezultata.
Odbojkašice su od Nemica gubile četvrti set 0:6 u finalu nedavno igranog Prvenstva Evrope. Tada je selektor Terzić, lepo se čulo, rekao da može da se izgubi, ali da ekipa ne sme da se preda do kraja. Epilog svima poznat.

Bilo je takvih primera još, košarkaši i vaterpolisti Partizana, muška odbojkaška ekipa, pojedinačna učešća... Dobijalo se i gubilo, ali je odnos prema igri, obavezama i onima koji ih gledaju uvek bio na visokom nivou.
Zato iz neuspeha fudbalera i košarkaša treba izvući pouku da i posle poraza možemo da se pogledamo u oči.
A toga u Mariboru i Kaunasu nije bilo.
Mokine reči i sada imaju težinu, iako je zapravo to samo konstatacija odavno prihvaćena u sistemu sporta.

Nastavak na Sportski Žurnal...