Izvor: B92, 08.Sep.2022, 07:53
Od "provešću ceo dan u dvorani" do neočekivanog susreta u srpskoj kafani
Iako je sreda bila slobodan dan za srpske košarkaše, u smislu da nisu imali utakmicu, većinu vremena planirao sam da provedem u dvorani.
Pratiti reprezentaciju Srbije je neopsiv osećaj, pa tako nema smisla žaliti se na bilo šta, ali jedna stvar koja mi je falila ovih dana jeste celodnevno gledanje košarke, od prvog termina oko 14 časova, pa do 23h kada se otprilike završava poslednji susret.
Od tempa posla, ne računajući grupu Srbije, nisam stigao da pogledam >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mnogo utakmica iz drugih grupa, a kao neko ko neizmerno uživa u gledanju igre pod obručima, to zna, samo trenutak, da zaboli. Na trenutak jer se posle nekoliko sekundi prešaltate u glavi i kažete "alo, u Pragu si".
Zato mi se sreda činila kao idealan dan da se provede u medija sobi gde ima nekoliko televizora i gde možete sve da ispratite, ako nemate mnogo posla.
Turska protiv Španije u 13.30 – poslastica. Litvanija i Bosna i Hercegovina u 14.30 – još veća (poslastica). Već sam zamišljao kako sa Izraelcima, koji ne izbijaju iz O2 arene, gledam pomenute utakmice. Međutim, na kraju tako nije bilo.
Kolege Nebojša igrao je ulogu u promeni mišljenja, a i kada sam bolje razmislio shvatio sam da nema smisla provesti 8 sati u dvorani u danu kada Srbija ne igra. "Gledaćeš košarku, pusti to sada, idi malo vidi grad", rekao sam sebi.
Odluka da se ne gledaju Španci i Turci, uz nada da ćemo u nekom lokalu uhvatiti Litvaniju i BiH na kraju se ispostavila kao sjajna jer smo sasvim neočekivano naišli na Marka Gudurića i njegova dva prijatelja iz Priboja.
U srpskoj kafani "Delije" u Pragu želeli smo da sednemo na rebarca i pivo, što smo na kraju i uradili, ali nismo se nadali da ćemo naleteti na reprezentativca Srbije. S obzirom da Nebojša poznaje Gudurića od njegovih juniorskih dana, dok i sa mnom ima dobar odnos, seli smo sto pored.
Koliko je Marko normalan i momak na mestu, možete čuti sa svih strana, a meni je najdraža priča u kojoj sam bio akter.
Pošto smo isto godište, profesionalno je bilo nemoguće da pratim njegovu karijeru od početka, jer kada je on bio klinac, bio sam i ja, pa tako nisam imao priliku da ga upoznam kada je stasavao u Zvezdi.
Vremenom je postao vrhunski košarkaš, jedan od naših najboljih bekova, dok sam ja u ranim 20-im godina uplovio u novinarske vode.
Da skratim priču. Sredinom 2020. godine pokrenuo sam košarkašku stranicu na Instagramu sa namerom da okupim košarkaške zaljubljenike, očekivanja nisu bila velika jer nisam znao mnogo o platofrmi, niti o "fotošopu" i drugim stvarima bez kojih je nemoguće napraviti dobar materijal na društvenim mrežama, zbog kojeg te na kraju dana ljudi zapraćaju, dele, "lajkuju", komentarišu..
Ipak, kada imate veliku želju sve je moguće. Profil je vremenom rastao, veliko hvala Rastku (ime poznato autoru), i u jednom trenutku stigla mi je notifikacija – zapratio vas je Marko Gudurić.
Ne sećam se kada je to bilo, ali rekao bih nekada tokom 2021. godine. Nisam od onih koji će da smaraju, nisam se zahvaljivao niti bilo šta, čovek zapratio stranicu, sviđa mu se materijal, teram dalje, ako nekada dođe do kontakta super, nebitno, meni je svakako super.
Međutim, krajem 2021. Marko je postao otac, a kako se Nova godina bližila, red je bio da se urade neki novogodišnji intervjui, priče... Odlučim da mu pustim poruku na Instagramu, iako znam da sigurno dve godine nije pričao za srpske medije, i šta sada... mnogo je veća verovatnoća da neće odgovoriti, ali ko zna.
Pogodite – uredno je odgovorio, zahvalio se na čestitkama i pristao. Uradili smo intervju telefonom dok je bio u hotelu u Lionu, dan pre utakmice sa ASVEL-om, i tako stekli kontakt. Lepih 20-30 minuta razgovora o košarci, o povratku u Evropu, iskustvu u NBA, Fenerbahčeu... Moć društvenih mreža.
Vratimo se na u sadašnjost, nadam se da nisam bio preopširan, samo sam želeo da iz jednog primera steknete utisak o kakvom momku se radi.
Pričali smo sa Markom neobavezno o košarci, o utakmici Bosne i Hercegovine i Litvanije, a na njegovom telefonu pratili smo i poslednje sekunde meča između Turske i Španije.
Videlo se koliko mu je krivo zbog povrede Nedovića, kada smo se dotakli te teme. Ostali smo trenutno na trojici bekova, Miciću, Jaramazu i Guduriću, dok se nadamo da će Marinković biti spreman za osminu finala.
U jednom trenutku, kada smo pričali o potencijalnim rivalima u osmini finala, i kada se došlo do imena Italije neko je rekao "ma kakvi Italijani", na šta je Gudurić rekao nešto kao – "jeste, kakvi Italijani, a oni igraju ozbiljnu fizičku košarku, videli smo u Nemačkoj (pripremni turnir)... pustite to".
I stvarno jeste tako, bilo ko da dođe u osmini finala, da li Italija, Hrvatska ili Ukrajina, biće najteži protivnik Srbije u dosadašnjem delu turnira i ne sme se ići sa stavom – "ma šta znaju oni..." – pogotovo ne u ovakvoj situaciji u kakvoj je Srbija trenutno.
Dobrih dva sata neočekivanog druženja sa Markom, otišao je posle utakmice BiH i Litvanije, pozdravili smo se i ubrzo smo se i mi uputili ka dvorani.
U dvorani sam uspeo da pogledam košarku koju sam želeo ceo dan ispratim, i to ono najbolje – rapsodiju Luke Dončića protiv Francuske. Neverovatna utakmica, postignutih 47 poena, što je drugi najbolji učinak u istoriji Evrobasketa.
Potom je usledila konferencija za medije Svetislava Pešića. Trajala je kratko jer je usledio trening, a potom smo u hodnicima dvorane prisustvovali neformalnom razgovoru između nas novinara i Pešića.
"Izvinite, nisam hteo da se udvaram, primetio sam", odgovorio je Pešić koleginici Nini Kolundžiju na konstataciju da nisu samo gospoda u prostoriji.
Potom su nam izjave dali Nikola Kalinić i Marko Gudurić, i kada smo prekucali izjave bilo je vreme za fajront. Želeo sam da dan provedem gledajući košarku, ali na kraju nije moglo bolje od ovoga da ispadne.
Košarkaši Srbije u četvrtak u 21 čas igraju poslednju utakmicu protiv Poljske, a potom u petak lete za Berlin gde ih očekuje rasplet turnira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
