Izvor: MVP.rs, 03.Feb.2016, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od košarkaša do plaćenog ubice
Život piše romane.
Možda vam ime Džona Briskera ne zvuči poznato, ali bi o njegovom životu mogao da se snimi film. U NBA ligi je proveo samo tri sezone nastupajući za Sijetl Supersonikse, ali dovoljno da ga ljubitelji košarke upamte. Doduše ne po prikazanim igrama na terenu, iako je bio izuzetno talentovan, već po brojnim tučama. Sejao je strah gde god bi se pojavio.
Lična karta Ime i prezime: Džon Brisker Datum i mesto rođenja: 15. >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << jun 1947. (Detroit, Mičigen) Datum i mesto smrti: Proglašen mrtvim 1985. godine Visina: 196 centimetara Pozicija: Bek / Nisko krilo Koledž: Toledo (1966-68) Klubovi: Pitsburg Pajpers (1969-72), Sijetl SuperSoniks (1972-75)
Iako je bio bek, važio je za jednog od najsnažnijih igrača u Ligi. U mladosti je trenirao boks, a košarku je igrao uglavnom na ulicama Detroita, gde se jedno čuveno basketaško igralište i danas zove po njemu. Sa Univerziteta Toledo je izbačen zbog krajnje problematičnog ponašanja. Nije mogao da trpi izraženu rasnu diskriminaciju, pa je često ulazio u sukobe sa profesorima. Trenera je čak i fizički napao. Iako je tada imao pozive da se oproba u NFL-u, Džon se ipak opredelio za profesionalnu košarku.
Zainteresovanih timova za njegove usluge u NBA ligi nije bilo, pa je potpisao za Pitsburg Pajperse, ekipu iz ABA lige. U "gradu čelika" je proveo dve i po sezone, uz fantastične proseke od 26 poena i osam uhvaćenih lopti po utakmici. Bio je, bez dileme, jedan od najboljih igrača Lige u kojoj su u to vreme nastupale i legende poput Spensera Hejvuda, Rika Berija, Artisa Gilmora ili Džuliusa Irvinga. Ipak, gotovo da nije bilo meča u kome Brisker nije udario protivnika. Čak su i sudije morale da budu oprezne jer su ga prečesto isključivale sa mečeva, a on je umeo bes da iskali i na njima. Znao je da se obračuna i sa navijačima ako bi neko sa tribina dobacio nešto što mu se ne dopada.
Najviše su ga se plašili saigrači, koje je često maltretirao. Jednom prilikom je kasnio sa izlaskom na parket u drugom poluvremenu jer se u svlačionici potukao sa dva igrača iz svoje ekipe. Pogađate ko je izvukao deblji kraj. Na treninge je dolazio sa torbom punom oružja. Imao je okršaje i sa policijom. Kada je konačno dobio poziv iz NBA očekivalo se da će se bar donekle smiriti. Ipak veliki novac koji je dobio od Sijetla za višegodišnji ugovor još negativnije je uticao na Džona. Nije pružio ni deo onoga što se na parketu očekivalo od njega, a unosio je nemir u ekipu. Svađe sa trenerom Supersoniksa, velikim Bilom Raselom, postale su učestale i nakon nepune tri sezone Brisker je dobio otkaz. Nikada više nije zaigrao košarku.
Zarađene pare je brzo potrošio. Otvorio je restoran koji je propao. Kupio je fudbalski klub u Nigeriji... A, problem koji je imao sa alkoholom i drogom postao je veći. Uz to, nije plaćao porez, a takođe je dugovao veliki novac sumnjivim tipovima. Izlaza iz takve situacije nije bilo. Jedini čovek iz sveta košarke koji je u tim trenucima sa Džonom imao kakav-takav kontakt bio je njegov saigrač iz srednjoškolskih dana, Rudi Tomjanovič.
Međutim, Briskeru niko nije mogao da pomogne. Pretpostavlja se da je život izgubio krajem sedamdesetih u Ugandi, gde je boravio kao košarkaški selektor te zemlje, ali i kao plaćeni ubica diktatora Idija Amina. Devojci je pre puta u Afriku saopštio da tamo odlazi sa prijateljem kako bi započeo sopstveni biznis u Liberiji. To mu nije bio prvi put da je posetio Crni kontinent. Još tokom studija je počeo da se zanima za tamošnju istoriju. Neko vreme je bio blizak i crnačkim pokretima koji su tada postojali u SAD-u. Nakon što je Amin 1979. godine pao sa vlasti Briskeru se gubi svaki trag. Zvanično je proglašen mrtvim 1985. godine.
Mogle su da se čuju različite glasine o njegovom misterioznom nestanku. Jedna, najneverovatnija, govori o tome da je Brisker život izgubio u novembru 1978. godine u Francuskoj Gvajani i to kao član sekte koju je predvodio ozloglašeni Džim Džons, čiji su svi pripadnici tada izvršili kolektivno samoubistvo. Ali u tu priču je zaista teško poverovati. Džonov brat je tvrdio da mu se on nekoliko puta telefonom javljao iz Kampale, pa čak i da mu je poslao fotografiju odatle. Postoje i svedoci u Ugandi koji kažu da su često u svom komšiluku viđali jednog krupnog Amerikanca i to nekoliko godina nakon što je Amin srušen sa vlasti.
(foto: nasljerseys.com)
