Izvor: Mondo, 31.Jul.2015, 15:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od borbe sa anemijom, do dresa Srbije i Panate
Ognjen Kuzmić prošao je razvojni put kakav ima malo uspešnih igrača. Možda najvažnije godine proveo je u Finskoj, gde je ojačao i odgovorio na podsmehe.
Za Ognjena Kuzmića (25, 213 cm) šire se čulo u regionu tek kada je prešao u Golden Stejt 2013. Od tada pa do ovog leta odigrao je 37 utakmica za Voriorse, stavio šampionski prsten na ruku, ali i dalje bio uglavnom "ispod radara" mnogih, jer je "preko bare" uglavnom nastupao u razvojnoj ligi, koju je i osvojio.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << />
Međutim, ovog leta snažni Dobojija stupa u prvi plan.
Vrativši se u Evropu, momak iz Republike Srpske pridružio se pripremama reprezentacije, nakon čega je potpisao i ugovor sa kontinentalnim gigantom - Panatinaikosom. Stoga je sasvim jasno da će u takmičarskoj 2015/16 dobiti priliku da nastupi u Evroligi i svima pokaže svoj talenat i kvalitet.
Razvojni put Ognjena Kuzmića vrlo je interesantan.
Karijeru je počeo u KK Findo iz rodnog Doboja, posle kojeg je nastupao za Borac iz Banjaluke. Neuspešno je prošao probu u Olimpiji zbog anemije i posle toga otišao, pomalo iznenadno, u Finsku.
Na severu je ojačao, nabacio mišićnu masu i počeo da gradi karijeru. Tamo je radio sa trenerom Jurijem Lehtonenom, koji je u petak, u razgovoru za specijalizovani portal Eurohoops, otkrio nekoliko detalja Kuzmićevih početaka.
"Imali smo beka iz Bosne, Bojana Sarčevića, koji je iz istog sela kao i Ognjen Kuzmić. On i dalje igra u Finskoj. E, pa on nam je rekao da poznaje dečka od 18 godina, koji je bio na probama u nekoliko timova i koga su svi odbili, ali koji bi mogao da napravi karijeru. Prihvatili smo izazov, pozvali Kuzmića u Finsku i videli mršavog i bledog klinca, koji nije mogao da sebe nosi na nogama".
"Bio je visok 213 centimetara i imao je samo 93 kilograma! Bez obzira na to, njegov raspon ruku dosezao je do 2,31 metra, dok je podignutim rukama iznad glave dodirivao tačku na 2,81 metru. Takođe, primetio sam da ima mekane ruke, što je vrlina u košarci", pamti Lehtonen.
Kuzmićev klub u Finskoj zvao se Korihajt i danas se na svojoj stranici na Wikipediji hvali srpskim centrom kao prvim na spisku značajnih igrača koji su nosili bordo-beli dres.
"Prve godine odlučili smo da trenira sa prvim timom, a da igra sa juniorima. Mnogi su ga gledali na terenu i mislili da je sve to samo šala. Međutim, ostao sam dosledan i video da dobro shvata prostor i ritam. Cilj je bio da mu pomognemo u dve oblasti - da razvije ličnost i da se izgradi fizički. Zato smo mu napravili posebnu dijetu, koja je podrazumevala živa jaja, proteine i tako dalje. Dva - tri puta dnevno dizao je tegove u teretani, kako bi stekao veličinu i snagu".
"Nije bilo potrebno dugo čekati. Kilaža je brzo stigla, dobio je boju u obrazima, naučio da priča engleski, adaptirao se i počeo da se šali sa svima. Počeo je da impresionira ljude svojim karakterom. Među juniorima je prosečno postizao 26 poena, uz 20 skokova po utakmici. Više nije posmatran kao šala".
"U tom momentu, menadžment kluba zatražio je moju procenu u vezi sa Kuzmićem. Rekao sam im: 'On može do NBA'. Smejali su se i zadirkivali me".
Kakav je Kuzmić kao osoba?
"Konstantno voli da uči nove stvari, kao klinac. Na početku mu je Bojan bio prevodilac. Zapravo, Šarčević nije imao automobil, pa je išao okolo biciklom i vodio Kuzmića sa sobom. Bilo je zanimljivo videti dva ogromna momka na biciklu".
"Živeo sam sam u tom periodu i obojica su imali običaj da dođu do mene, da jedemo, gledamo Evroligu... Razvili smo poseban odnos. Kada je naučio da priča engleski zavoleli su ga svi - saigrači, Amerikanci...".
