Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jun.2016, 18:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obradović: Srbija posvećena saradnji s Hagom

Specijalni predstavnik Vlade Srbije Saša Obradović rekao je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj radu Haškog tribunala i tužilaštva u proteklih šest meseci i saradnji Srbije sa tim međunarodnim sudom za ratne zločine izvršene na teritoriji bivše Jugoslavije da Srbija ostaje posvećena saradnji sa Haškim tribunalom i da domaće sudstvo nastavlja borbu protiv nekažnjivosti zločina izvršenih tokom oružanog sukoba u bivšoj Jugoslaviji, uprkos kritikama zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << odluke o neizručenju troje radikala.

Obradović je obrazložio odluku Višeg suda u Beogradu prema kojoj nisu ispunjeni zakonski uslovi za postupanje po nalogu Tribunala za hapšenje i izručenje Petra Jojića, Vjerice Radeta i Jove Ostojića optuženih za nepoštovanje tog suda u postupku koji se u Hagu vodi protiv lidera Srpske radikalne strane Vojislava Šešelja.

Obradović je ukazao da je nalog za hapšenje izdat dva meseca nakon puštanja Šešelja na privremenu slobodu (u januaru 2015. godine), i da je srpska vlada zbog rizika po nacionalnu bezbednost, imajući u vidu sve relevantne okolnosti i analize, procenila da ispunjenje naloga Tribunala treba da se odloži.

On je u tom kontekstu podsetio na slučaj Ševketa Kabašija koji se pred sudom pojavio tek četiri godine nakon što je Tribunal izdao nalog za njegovo hapšenje. Podsetio je i da je srpska vlada predlagala da se protiv okrivljenih radikala postupak sprovede pred domaćim pravosuđem, što je Tribunal odbio.

Kada je vlada odlučila da nastavi sa postupanjem po nalogu, Ministarstvo pravde je prosledilo slučaj Višem sudu, koji je prema Zakonu o saradnji s haškim tribunalom nadležan da odluči da li su ispunjeni uslovi za izručenje, ukazao je Obradović.

Viši sud u Beogradu je, kako je naveo, prvi put u istoriji saradnje Srbije sa Tribunalom 18. maja zaključio da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i izručenje okrivljenih Petra Jojića, Vjerice Radeta i Jove Ostojića, jer Zakon o saradnji s Hagom utvrđuje obavezu Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, a ne i zbog nepoštovanja suda.

U tom kontekstu, Obradović je podsetio Savet bezbednosti i na dopis ambasade Francuske u Hagu upućen Tribunalu 27. decembra 2011, kojim je odbijeno izručenje nekadašnje portparolke haškog tužilaštva Florans Artman, optužene za nepoštovanje suda, što je slučaj i s radikalima.

"Francuska nema pravni osnov na raspolaganju koji bi joj omogućio da postupi po zahtevu za hapšenje gospode Florans Artman i njeno prebacivanje u Tribunal", navodi se u tom dopisu koji je citirao Obradović.

Prema njegovim rečima, odluka srpskog suda ni na koji način ne isključuje odlučnost Srbije da nastavi da sarađuje sa Tribunalom na najaktivniji način.

"Mi ne smemo da budemo obeshrabreni u našim naporima koji treba da dovedu do pomirenja i saradnje a to obuhvata i suđenja pred domaćim sudovima onima koji su odgovorni za zločine. Žrtve neće biti zaboravljene i ne sme se dozvoliti da se zločini ponove", rekao je Obradović.

On je takođe podsetio da je Vlada Srbije postupila po nalozima za hapšenje dvojice optuženih pred Tribunalom Jovice Stanišića i Franka Simatovića, kojima je ukinuta prvostepena oslobađajuća presuda tog suda.

To su bili prvi nalozi za hapšenje od vremena hapšenja poslednjih optuženih Ratka Mladića i Gorana Hadžića, napomenuo je Obradović konstatujući da se te važne informacije nisu našle u izveštaju glavnog tužioca Tribunala.

Specijalni predstavnik Vlade Srbije obavestio je Savet bezbednosti da je Srbija nedavno usvojila i Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina koja je usmerena na jačanje efikasnosti domaćih procesa za ratne zločine i promociju regionalne saradnje u toj osetljivoj oblasti.

"To je odraz posvećenosti moje Vlade na odgovornost za osnovne međunarodne zločine, bez obzira na nacionalni, etnički ili verski status počinioca ili žrtve", naveo je Obradović i napomenuo da Srbija s pravom očekuje da i ostale države bivše Jugoslavije imaju iste ciljeve i da deluju u skladu sa principima međunarodnog humanitarnog prava.

U tom smislu Obradović je Savet bezbednosti podsetio da je Hrvatska donela samo jednu pravosnažnu presudu za zločine nad Srbima izvršene u akciji "Oluja" 1995, uprkos tome što su i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde našli da su nad srpskim civilnim stanovništvom vršena ubistava, dela protiv čovečnosti i okrutno postupanje tokom i nakon operacije Oluja.

Osim toga on je ukazao i na pokušaje Hrvatske da utvrdi nekažnjivosti za svoje državljane kada su u pitanju ratni zločini, a što je u svom izveštaju potvrdio i haški tužilac.

Povodom kritika upućenih na neizbor novog tužioca za ratne zločine u Srbiji, Obradović je naveo da je u toku novi krug izbora, dok u međuvremenu srpsko tužilaštvo za ratne zločine nastavlja da bude u potpunosti operativno pod vođstvom prvog zamenika tužioca.

On je ukazao da je u Srbiji od početka 2016. godine potvrđeno osam optužnica protiv 15 optuženih za ratne zločine, što znači da će uskoro početi suđenja.

Bramerc: Srbija skrenula sa puta

Predsednik Tribunala Haškog tribunala Karmel Ađijus izrazio je danas razočaranje nedavnim odlukama Suda u Beogradu da ne izruči troje radikala i naglasio da Srbija ima obavezu da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.

"To je ozbiljan korak unazad po pitanju saradnje sa Tribunalom i neprihvatljivo nepoštovanje prvenstva zakona Tribunala nad domaćim zakonima Srbije", rekao je Ađijus.

On je naveo da su pred Tribunalom u toku još dva prvostepena i dva žalbena postupka a da nerešeno pitanje ostaje postupak za nepoštovanje suda s obzirom da nalozi za hapšenje troje optuženih iz Srbije nisu izvršeni više od 16 meseci.

MKSJ je, kako je rekao, odlučan da zajedno sa Savetom bezbednosti UN obezbedi efikasno i uredno okončanje rada do kraja 2017.

"Moramo i nastavićemo da se borimo protiv kulture nekažnjivosti i za pozivanje na odgovornost i sprovođenje pravde", rekao je Ađijus.

Tužilac Serž Bramerc rekao je da kancelarija Tužilaštva žali što je "Srbija skrenula sa puta pune saradnje".

Ponavljajući stav predsednika Tribunala, Bramerc je obavestio SB UN da Srbija nije uspela za godinu i po postupi po nalozima za hapšenje Tribunala za tri lica.

On je istakao da u ovoj konačnoj fazi rada Tribunala, saradnja država ostaje ključna u cilju okončanja mandata suda.

Bramerc je ocenio da pozitivan trend u regionalnoj saradnji po pitanju ratnih zločina jenjava.

"Previše političara i javnih ličnosti demantuju već uspostavljene istine, raspirujući etničke tenzije i ponavljajući nacionalističke slogane prošlosti", rekao je Bramerc.

Prema njegovim rečima, dok je primetna pozitivna tendencija kada je reč o nacionalnim sudovima za ratne zločine i regionalnoj saradnji, politička situacija u regionu kreće se u suprotnom smeru.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...