Izvor: Blic, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obećanje na kvadrat palo u vodu
Da države bivše Jugoslavije različito vrednuju uspehe svojih sportskih asova, pokazuju primeri evropskih šampiona u plivanju Hrvatice Sanje Jovanović i Srbina Milorada Čavića. Jovanovićeva je za osvajanje zlatne medalje i obaranje svetskog rekorda u disciplini 50 metara leđno, posle nedavnog povratka sa Prvenstva Starog kontinenta u Debrecinu, od svog grada Dubrovnika nagrađena stanom.
Za razliku od nje, dvostruki evropski šampion (na 50 i 100 metara delfin) iz Mađarske, Srbin >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Milorad Čavić obećani stan od svoje države čeka još od davne 2003. godine. Tada mu je, posle prve titule šampiona Evrope i svetskog rekorda na 25 - metarskim bazenima u Dablinu, dato obećanje na koje je, kako sam tvrdi, već zaboravio. Verujemo, ipak, da ovaj Srbin, rođen i školovan u Americi, dobro pamti da od zemlje koju reprezentuje iz patriotskih razloga, osim čestitki, prijema, tapšanja i slikanja, nije dobio nikakav materijalni podsticaj za dalje brendiranje otadžbine svojih predaka. Možda su oni koji daju obećanja procenili da Amerikanac na privremenom radu u Srbiji ionako svoju budućnost vezuje za SAD. Tamo fala bogu, rezonuju oni, neće biti socijalni slučaj, dok će se prilikom dolazaka na ćevape u Beograd nekako sam snaći za smeštaj.
Nevolja je u tome što neispunjeno obećanje obično predstavlja loš primer. Pogotovo za srpske plivačke nade Ivana Lenđela i Čabe Silađija, koji iz Čavićevog slučaja, mogu izvući zaključak šta ih (ne)čeka.
