Izvor: MVP.rs, 28.Avg.2014, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OD A(rgentine) DO Š(panije): (Ne) živi se od stare slave
"Plavi" su se najčešće peli na najviši stepenik pobedničkog postolja.
U prethodna 24 dana pokušali smo da vas upoznamo sa svim reprezentacijama koje će od 30. avgusta do 14. septembra igrati na Svetskom kupu u Španiji. Preostalo je još samo jedno. Naravno, najlepše dođe na kraju, kao šlag na torti ili jagoda na šlagu. Upoznajte selekciju Srbije.
Svojevremeno velesila, danas u pokušaju da se vrati na mesto gde je decenijama bila. Dovoljno je reći Jugoslavija >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << i svi zaljubljenici u košarku, širom sveta, počeće da nabrajaju velika imena i silne uspehe. Na Svetskim prvenstvima osvojili su pet zlatnih medalja, po čemu su rekorderi, tri srebrne i dve bronzane. Svoju priču na smotrama najboljih svetskih selekcija počeli su davne 1950. godine.
Premijerno Svetsko prvenstvo u košarci održano je od 22. oktobra do 4. novembra 1950. godine u Argentini. Na njemu je nastupilo 10 reprezentacija. Jugoslavija nije trebalo da bude među njima. Ipak, pošto je Italija odustala od dugog putovanja za Južnu Ameriku usledio je naknadni poziv. Jugoslavija je pristala da učestvuje na prvom Mundobasketu, iako je dve godine ranije, zbog velikih troškova putovanja, otkazala učešće na Olimpijskim igrama u Londonu. Tada su put Velike Britanije umesto košarkasa pošli strelci i gimnastičarke, jer je procenjeno da mogu više da urade, a i trošak je bio manji.
Neposredno pred polazak u Argentinu jugoslovenska reprezentacija je ostala bez selektora. Dotadašnjeg prvog stratega nacionalnog tima, profesora Borivoja Jovanovića, zamenio je kao trener-igrač Nebojša Popović. Kao i selektor, ekipa je sastavljena na brzinu, bez ikakvih ozbiljnijih priprema. Nekoliko kvalitetnih igrača nije želelo da putuje u udaljenu Argentinu. Kostur tima činili su košarkasi tada najboljeg tima u zemlji, Crvene zvezde. Putovanje avionom od Rima do Buenos Ajresa trajalo je 36 sati. Prvu utakmicu ikad na Svetskim prvenstvima odigrali su Peru i Jugoslavija, a strelac prvog istorijskog koša bio je Nebojša Popović i to sa linije slobodnih bacanja. To je ujedno bio njegov jedini poen na meču. Peru je na kraju bio bolji. Jugosloveni su imali priliku za popravni, ali su ubedljivo poraženi od Čilea. U borbi za plasman od sedmog do 10. mesta uspešniji su bili Ekvador i ponovo Peru. Poslednju utakmicu na šampionatu Jugoslavija je trebalo da odigra sa Špancima. Toga dana iz Beograda je stigla depeša da se ne izlazi na megdan zbog fašističkog režima koji je u toj zemlji vladao. Umesto u dvoranu igrači su otišli u bioskop. Jugoslavija je zbog tog postupka bila diskvalifikovana i drastično sankcionisana sa 11 meseci zabrane igranja i sa 2.000 dolara, što je u to vreme bila velika svota novca.
Rezultati na SP 1950. Jugoslavija - Peru 27:33
Jugoslavija - Čile 24:40
Jugoslavija - Ekvador 40:45
Jugoslavija - Peru 43:46
Jugoslavija - Španija 0:2
Prvak sveta postao je domaći tim, Argentina. U odlučujućem meču savladali su Sjedinjene Američke Države sa 64:50 u legendarnoj dvorani "Lunapark". Više stotina hiljada navijača je proslavilo titulu na ulicama Buenos Ajresa. Sastav reprezentacije Jugoslavije tada je izgledao ovako:
Nebojša Popović (1923-2001)
Jedan je od osnivača Košarkaskog kluba Crvena zvezda. Nakon Drugog svetskog rata je bio igrač, kao i trener muškog i ženskog tima sa Malog Kalemegdana. Kasnije je postao istaknuti košarkaški funkcioner i generalni sekretar Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Uz to je bio i glavni i odgovorni urednik jugoslovenske radio-televizije.
Borislav Stanković (1925-)
Najuticajniji i najcenjeniji košarkaški funkcioner iz Jugoslavije. Punih 26 godina je obavljao posao generalnog sekretara FIBA-e. Član je Kuće slavnih u Springfildu još od 1991. godine.
Aleksandar Gec (1928-2008)
Jedan je od najboljih košarkaša Crvene zvezde u istoriji. Prvi koji je zakucao na prvenstvenom meču i to uz pomoć saigrača koji ga je podigao. Sudija je taj koš poništio, a Gec je kažnjen jer je omalovažio protivnika.
Srđan Kalember (1928-)
Kao mladić paralelno se bavio fudbalom i košarkom. Na nagovor Nebojše Popovića pristupio je Crvenoj zvezdi. Kasnije je košarku igrao u Francuskoj, gde je promenio čak 18 klubova. Kada je 1952. godine Crvena zvezda učestvovala na jednom turniru u Italiji on je na zamagljenom prozoru autobusa iz šale napisao "Trst je naš". Nekoliko dana kasnije je otkrio da je zbog toga italijanska policija pratila svaki njegov korak.
Vilmoš Loci (1925-1991)
Sa Proleterom iz Zrenjanina je osvojio titulu prvaka Jugoslavije 1956. godine. Bio je najefikasniji jugoslovenski igrač na šampionatu u Argentini. Loci je u istoriju srpske košarke ušao kao prvi košarkaš koji je sakupio 100 nastupa za državni tim.
Lajoš Engler
Kao i Loci, bio je prvak Jugoslavije sa Proleterom. Osim za Zrenjanince nastupao je i za Partizan. Interesantna činjenica vezana za Englera je da je bio jevrejskog porekla.
Ladislav Demsar
Kao selektor ženske kosarkaske reprezentacije Jugoslavije osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Roterdamu 1970. godine.
Milorad Sokolović
Nakon igračke karijere u Crvenoj zvezdi postao je košarkaški funkcioner, a između ostalog obavljao je i posao generalnog sekretara KSJ.
Mirko Amon
Prvi košarkaš iz Slovenije koji je zaigrao za reprezentaciju Jugoslavije. Bio je član Željezničara iz Ljubljane, a na Svetsko prvenstvo u Argentinu je otišao kao najbolji strelac domaće lige.
Milenko Novaković
Jedan je od tvoraca čuvene generacije KK Bosna iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Aleksandar Blaškovic
Bio je poznat pod nadimkom Jumbo. Igrao je za Mladost iz Zagreba, koja je ranih pedesetih godina bila bolji tim od gradskog rivala Lokomotive (današnje Cibone).
Dušan Radojčić
Bivši košarkaš Proletera iz Zrenjanina.
Ni naredni Šampionat u Brazilu nije ostao u lepom sećanju jugoslovenskim igračima, dok u Čileu 1959. godine niu ni učestvovali. Od Brazila 1963. godine priča se menja. Od tog prvenstva pa na narednih 10 Jugoslavija je uvek stizala do medalja. Naravno, u ovaj niz ne spada Svetsko prvenstvo u Kanadi 1994. godine, kada zbog sankcija nisu imali dozvolu da se takmiče. Srebra u Brazilu 1963. i Urugvaju 1967. bila su uvertira za zlato osvojeno 1970. godine u Jugoslaviji. Bio je to prvi Mundobasket koji je održan van Južne Amerike. Domaćini preliminarne faze bili su: Sarajevo, Split, Karlovac i Skoplje. Finalna faza igrala se u Ljubljani. Uprkos porazu od Sovjetskog Saveza u poslednjem kolu, Jugoslavija se okitila zlatnom medaljom. Selektor prve zlatne generacije bio je Ranko Žeravica, a igrački kadar činili su: Rato Tvrdić, Duci Simonović, Vinko Jelovac, Trajko Rajković, Aljoša Žorga, Dragan Kapičić, Ivo Daneu, Krešimir Ćosić, Damir Šolman, Nikola Plećaš, Dragutin Čermak i Petar Skansi.
Četiri godine kasnije, u Portoriku,Alek osvojeno je srebro, a u Manili 1978. godine Jugoslavija je stigla do druge zlatne medalje. U finalnom meču savladan je Sovjetski Savez sa 82:81, a do pobede su vodili Dražen Dalipagić sa 21 poenom i Dragan Kićanović koji je ubacio 17. Ratko Radovanović je uspešno parirao sovjetskim gorostasima i pritom dodao 10 poena. Legendarni stručnjak Aleksandar Nikolić, pored pomenute trojice, u ekipi je imao i: Krešimira Ćosića, Mirzu Delibašića, Zorana Slavnića, Željka Jerkova, Andra Knega, Rajka Žižića, Duja Krstulovića, Petera Vilfana i Branka Skročea. Zaista fenomenalna generacija. Mnogi su mislili retko ponovljiva.
Istorijat Učešća: 14 (1950, 1954, 1963-1990, 1998-2010) Medalje: 10 (5 zlata, 3 srebra, 2 bronze) Najbolji plasman: 1. mesto (1970, 1978, 1990, 1998, 2002) Utakmica: 115 (85-30)
Usledilo je "zatišje pred buru". Bronze iz Kolumbije 1982. i Španije 1986. bile su uvod u dominaciju, koja bi potrajala više od decenije da nije došlo do razjedinjenja Jugoslavije. Ako se za generaciju iz Manile mislilo da je neponovljiva, dvanaestorka iz Argentine, koja je Jugoslaviji donela treće zlato, a posebno ona iz Rima 1991. koja se okitila zlatom na Evropskom prvenstvu, to definitivno jeste. Imena Dražena Petrovića, Vlada Divca, Predraga Danilovića, Dina Rađe, Tonija Kukoča, Žarka Paspalja, Jurija Zdovca, Arjana Komazeca, Aleksandra Đorđevića, sama po sebi lede krv u žilama. I zamislite sve njih u jednom timu. Teško da bi ih neko zaustavio.
Trener Dušan Ivković je predvodio "plave" do najvišeg postolja u Argentini. U finalu je savladan Sovjetski Savez sa ubedljivih 92:75, a Žarko Paspalj je bio najefikasniji pojedinac susreta sa 20 poena. Petrović je dodao 18, što je bilo i više nego dovoljno za pobedu. Najsjajnijim odličjem okitili su se: Dražen Petrović, Vlade Divac, Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Zoran Savić, Velimir Perasović, Jure Zdovc, Zoran Čutura, Željko Obradović, Arijan Komazec, Radisav Ćurčić i Zoran Jovanović. Kao što smo pomenuli, usledio je rat, raspad velike Jugoslavije. Svi oni su krenuli svojim putem, sa svojim novim zemljama. Nove granice Jugoslavije smanjile su bazu iz koje će se crpiti ovakve vedete, ali ne i kvalitet. Nakon pauze uzrokovane sankcijama, Jugoslavija se na košarkaškoj mapi pojavljuje 1995. godine i odmah stiže do novog zlata, ovoga puta sa Evropskog prvenstva u Atini. Prvo Svetsko prvenstvo na kojem se novi talas "plavih" košarkaša pojavio održano je 1998. takođe u Atini. Daniloviću, Đorđeviću, Paspalju i Saviću pridružili su se, između ostalih, Dejan Bodiroga i Željko Rebrača. Upravo njih dvojica su imali ključnu ulogu u osvajanju novog zlata. Ponovo je u finalu savladana Rusija, a rezultat je bio 64:62.
Poslednje zlato, a ujedno i poslednju medalju sa Svetskih prvenstava, osvojili su 2002. godine. Svetislav Pešić je sa klupe predvodio još jednu fenomenalnu generaciju, koja je u četvrtfinalu stigla do istorijskog trijumfa nad 'drim timom'. Finale protiv Argentine je priča za sebe. "Hičkokovska završnica" i trijumf posle dodatnih pet minuta nad više nego dobrom Argentinom od 84:77 doprineo je još jednom penjanju na najviše mesto pobedničkog postolja dvanaestorice veličanstvenih: Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević, Milan Gurović. Ne bi trebalo zaboraviti da je medalju umesto Radmanovića, kojeg je Pešić tokom turnira izbacio iz ekipe, primio Aleksandar Smiljanić, koji je u Indijanapolis putovao kao 13. igrač.
O svakom ovom turniru može da se ispiše jedan podugačak tekst, čak i film da se snimi. Lepa vremena. Da li i neponovljiva?! Danas je situacija dosta drugačija. Srbija više nije svetska sila u košarci i to je činjenica. Prethodno Svetsko prvenstvo u Turskoj bilo je prvo posle mnogo godina na kojem Orlovi nisu osvojili medalju. A, nije da nisu bili blizu. Krađa epskih razmera u polufinalnom susretu sa domaćom selekcijom ih je onemogućila u tome. U meču za treće mesto, fizički ispražnjena i emotivno razorena, selekcija Dušana Ivkovića nije imala šanse protiv silno motivisane Litvanije.
Na Svetski kup u Španiji su se plasirali zauzevši sedmo mesto na Evropskom prvenstvu u Sloveniji. Na mesto selektora došao je Aleksandar Đorđević. Izbor legendarnog košarkaša podelio je navijače u Srbiji. I dok su jedni bili oduševljeni nadajući se da će i kao selektor nastaviti da teroriše svet, kao što je to činio kao igrač, drugi su bili skeptici usled manjka trenerskog iskustva. U zemlji sa sedam miliona selektora nije lako raditi. Dobro je to osetio i Đorđević tokom priprema za Svetski kup, posebno u poslednjih nedelju dana. Sukob sa Vladimirom Micovim, posle kojeg je košarkaš Galatasaraja odstranjen iz ekipe, kao i sumnja dobrog dela nacije u izbor dvanaestorice igrača koji će Srbiju predstavljati u Španiji, stavili su mu glavu na panj, a da još nije ni počelo takmičenje. Pozitivno u svemu tome je da Đorđević posle šampionata može da izađe samo kao pobednik.
Da tako bude pobrinuće se i njegovi izabranici. Najveće nade polažu se u bekovski tandem Miloš Teodosić-Bogdan Bogdanović, koji u rukama drži 40 poena po utakmici. Snagu pod košem davaće kapiten nacionalnog tima, Nenad Krstić i na pripremama fenomenalni Miroslav Raduljica. Sponu između ova dva tandema činiće član Fenerbahče Ulkera, Nemanja Bjelica. Koliko god kompozicija tima i izbor pojedinih igrača da su dovođeni u pitanje, činjenica je da bi petorica pomenutih našla mesto u 22 ekipe učesnice ovog Svetskog kupa. Sjedinjene Američke Države su neka druga kategorija. Napadački izuzetno potentna petorka ostavlja za pravo svima da očekuju dobar rezultat. A, šta sintagma dobar rezultat znači danas za ljude u Srbiji? Zlatna medalja? Finale? Nekada, bez razmišljanja, zlato. Danas, recimo, četvrtfinale. Eventualni plasman među četiri bi bio premija, dok se svi slažu da bi medalja bila "sedmica na lotou".
Najčudniji žreb u istoriji svetkih prvenstava Orlove je svrstao u grupu A. Tamo će koplja ukrstiti sa Egiptom, Francuskom, Iranom, Brazilom i Španijom. Mečevi ove grupe igraju se u Granadi, a Srbija će turnir započeti okršajem sa Faraonima, koji je na programu u subotu 30. avgusta od 15 sati i 30 minuta. Ne računajući domaću selekciju, Orlovi su prvi stigli u Granadu. A, može li tako da bude i u konačnom redosledu grupe? Može li ova generacija da vrati slavu koju su košarci doneli sadašnji selektor i njegovi saigrači ili generacije pre njih? Previše upitnika govori da stanje nije sjajno. Međutim, nakon prvog podbacivanja svi će sve zaboraviti. Srce, dušu, telo, dlanove i glasne žice ostaviće jednoj jedinoj reprezentaciji koju imaju, jer takav je narod u Srbiji. A, i mi verujemo!
Napred Orlovi!
(foto: KSS)
