Izvor: B92, 18.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O značaju direktne komunikacije
Od našeg izveštača iz Novog Sada Milana Pavlice
p0beda!
Košarka je igra X-eva i 0 (nula) kada se crta na trenerskoj tabli.
Ali, ona se igra i dušom, kao i ostalom svaka druga igra. To je ono što je falilo u petak, a javilo se u subotu u igri tima SCG.
"Ušli smo u utakmicu koncentrisanije, i onda igramo opuštenije, igramo lepšu košarku što je bolje za nas...", pokušao je posle meča da objasni ovaj kontrast >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << između slobode i obaveze, bek Plavih, Marko Jarić.
To je upravo ono što se dogodilo u subotu u SPENS-u. Igrači SCG ušli su mnogo kompaktnije i organizovanije u meč, zaigrao je tim koji zaista želi da igra, i koji je u najboljoj formi. Igor Rakočević ponovo je bio solidan, Marko Jarić se probudio iz noćne more koju je živeo u petak, Rebrača Željko prkosio je zakonima godina, a Darko Miličić pričama da je njegova karijera gotova.
Bilo je zaista lepo biti u hali SPENS oko 22 uveče u subotu. Igrala se četvrta četvrtina rezultat je 9 minuta pre kraja bio 71-67 za SCG. Izraelci su pretili agresivnom igrom u kojoj se Plavi baš nisu snalazili. Onda na parket ulazi Miličić, deli par banana i kontri i rezultat se penje i penje i penje, a publika peva Marš na Drinu... bez prestanka... ratnih pokliča koliko hoćeš... "Velika zahvalnost navijačima, atmosfera je bila odlična, najzad mi se koža naježila, osećao sam se kao da su sa nama", rekao je posle meča Obradović. Selektor se izmirio sa publikom, pošto mu je tim odigrao kako treba i publika se izmirila sa njim... Rezultat svega paklenih šest i po minuta u kojem Izrelci nisu dali koš... sve do 2:30 pre kraja kada je rezultat bio 84-67!
Buđenje se dogodilo, hoće li potrajati videćemo...sećam se meča iz Indijanapolisa sa Brazilom. Hala RCA Dome više nego prazna, svaki glas se čuje. Brazilci solidni, naši momci se muče. Svi nervozni pošto igra tima u plavom nije bila zadovoljavajuća u dotadašnjem toku turnira. Tenzija visoka, te neko iz publike, nasuprot naše klupe sarkastično viče: "Menjaj Pešiću, menjaj!" (tada se Pešiću zameralo što je suviše menjao postavu). Pešić iznerviran kritikama uspostavlja kontakt: "Ma marš bre u p....-nu", da svi čuju preko sale. Divac se pored Pešića nervozno meškolji, kao da mu je neugodno....
Posle te epizode u Indijanapolisu sve je krenulo kao u košarkaškoj bajci. Svi znamo šta se na kraju desilo. Brazil je poražen, plavi našli dušu... Možda je svađa nekad dobra da bi se pronašao pravi put. Da li ćemo o utakmici sa Izraelom govoriti na isti način još se ne zna, ali čini mi se da je naš tim juče našao dušu, a šta će posle biti ne zavisi samo od njih. Bar mogu da kažu da su dali sve od sebe. Bolje se spava...
.jpg)
