Izvor: Kurir, 11.Avg.2016, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O suzama i drugim demonima
.
Ovih dana u Riju ta ljubav je pretočena u suze Najpre Bobane Veličković, a onda i Novaka Đokovića Verujem da ću ubuduće sve češće moći Koelja da mećem u naslov Iako su i ove suze bile pune ljubavi, radije bih da naše junake volimo nasmejane
Sad malo o drugim demonima Na primer
Dok se autobusima u kojima klima drži temperaturu hladnjače vozimo ka Marakani, neminovnost je proći kraj brojnih favela Još je dan pa i ne izgleda toliko strašno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ali i kratki pogled jasno pokazuje da tuda ne bi valjalo šetati A onda scena iz filmova
Ćošak Na zid zgrade leđima oslonjen policajac sa obe šake na pištolju spreman da zapuca (pih, a samo što sam vratio telefon u džep, dok ga izvadim i pokrenem kameru, prođosmo) Izviruje kao ono Prle i Tihi u „Otpisanima“ Nije prizor koji želite da vidite osim u filmu, verujte
Ili Sedimo neko veče u jednom lokalu bukvalno na ulici, prolazi čovek s velikom crnom vrećom, prilazi konobaru i nešto mrnđaju na portugalskom Rekao bih da posetilac, koji je inače bos sa sve vunenom kapicom na glavi, traži kartonske kutije od zaposlenog I dok Dado (kolega foto-reporter) naručuje picu, jedno parče desetak reala (oko 300 dinara), shvatam da čikica nije imao sreće - nema kartona (mada ko zna šta je čovek hteo, ja ga tako razumeo) Kulturno zahvaljuje (obrigado) i odlazi Za susednim stolom sede mladić i devojka od nekih dvadesetak godina, klopaju Ona skače, uzima svoju hranu i trk za čovekom s velikom crnom kesom Stiže ga baš tu ispred mene Gotovo nestvaran prizor - humanost uživo Pruža mu svoj sendvič Mislim se, ko zna kad je poslednji put pojeo nešto normalno Još jedno obrigado i zamače za ugao
Eto, takvi su ti demoni brazilski, neki lepi, neki opasni Čini mi se da je takav i Rio
Zahvaljujući Raši (juče vam je pisao, a i sutra će opet) okusio sam asai, mnogo dobru poslasticu s kojom ću se družiti kad god mi se ukaže prilika dok sam ovde
Kuckam ponovo uskoro
Autor: Gojko Filipović
