Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Feb.2017, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O problemima manjinskog informisanja u Srbiji
Pravni okvir Srbije pruža dobre osnove za medijski pluralizam u manjinskim medijima i to treba iskoristiti, izjavila je danas savetnica medijskog odeljenja Misije OEBS a u Srbiji Ljiljana Breberina.
Ona je na skupu "Informisanje na manjinskim jezicima u kontekstu EU integracija - poglavlje 23" u Novom Sadu reklada zakoni pružaju četiri oblika organizovanja manjinskih medija - javni servisi, privatni mediji, mediji koje osnivanju fondacije ili nacionalni saveti i mediji civilnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << društva.
"Mediji civilnog društva su danas najmanje korišćen model, ali je to jedan od budućih odgovora na izazove u manjinskom informisanju i opstanak pluralizma u manjinskim medijima", kazala je Ljijana Breberina.
Predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova Makanova upozorila je da nacionalni saveti ne mogu do kraja da učestvuju u procesima pristupanja Srbije EU, jer od 115 programskih aktivnosti unutar Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, imaju pravo da komentarišu i pišu izveštaje samo o njih 20.
"Još veći je problem kada se radi o oblasti informisanja, gde od devet aktivnosti možemo da izvestimo samo o dve", rekla je Ana Tomanova Makanova.
Ona je zamerila Ministarstvu kulture i informisanja što nacionalni saveti nisu znali da za poseban pravilnik za nacionalne savete u kojima se određuje njihova uloga u davanju mišljenja na projekte pristigle na konkurse i kritikovala to što su "nacionalni saveti tek iz izveštaja u Akcionom planu saznali da je izabran i predstavnik manjina u REM".
Načelnica odeljenja zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina Violeta Ćorić rekla je da je proces privatizacije medija "morao da dovede do gašenja nekih manjinskih, pa i većinskih medija", ali da sada najviše nedostaje "kvalitativna analiza programa u medijima koji su opstali".
Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš, podsetila je da je nakon procesa privatizacije prestala da postoji jedna četvrtina programa na manjinskim jezicima i da su identifikovano tri polja problema - "finansijska stabilnost i održivost", nivo i obim informisanja i "kvalitet informisanja na manjinskim jezicima".
Predsednik NDNV Nedim Sejdinović upozorio je da se manjinsko informisanje suočava sa nekoliko kontradiktornih i paradoksalnih procesa, kao što je sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa putem konkursa i kašnjenje u izradi nove Medijske strategije koja se tiče i ovih medija.
Sastanak je organizovala Vojvođanska incijativa za EU, sastavljena od više nevladinih organizacija.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
