Izvor: Politika, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinari na "žiletu"
Kod nas i u svetu treneri nezadovoljni pisanjem novinara, a jedan bivši dugogodišnji žurnalista upravo proglašen za stručnjaka godine u srpskom fudbalu
Poslednjih nedelja na meti trenera Partizanovih fudbalera Miodraga Ješića našli su se sportski novinari. Iskusni stručnjak žalio se minule jeseni i na sudije, navijače, itd.
I u Evropi, mnogo poznatiji fudbalski stratezi, imaju dosta zamerki na račun "sedme sile". Tako Aleks Ferguson, jedan od najuspešnijih trenera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u istoriji svetskog fudbala, smatra da mediji mrze njegov Mančester junajted. Ferguson, koji je 20 godina generalni menadžer tima sa "Old traforda", ustvrdio je da novinari oduvek pokušavaju da sruše Mančester zato što je veliki klub, praveći jaz između igrača i navijača, ali da to nikad nisu uspeli jer nisu dozvolili obožavaoci sa tribina.
Na prvoj pres-konferenciji posle lavine kritika zbog ispadanja iz Lige šampiona prošle sezone, proveo je jedan minut i onda je – napustio.
Kada je u pitanju naš fudbal, interesantno je da su se Ješićeve kritike na račun sportskih novinara dogodile u isto vreme kada je jedan bivši dugogodišnji sportski novinar proglašen za – fudbalskog trenera godine u Srbiji, u izboru nacionalnog saveza. Reč je o Mihajlu Ivanoviću, koji je to priznanje zaslužio radeći van naših najvećih klubova, u Voždovcu i Smederevu.
Ovaj trener ne bi se mogao okarakterisati kao usamljen primer. Drugi imamo u našoj košarci. Domaći trofeji, ali i titula prvaka Jadranske lige sa FMP Železnikom, nalaze se u biografiji Boška Đokića, takođe sa značajnim stažom u novinarstvu pre uspešne trenerske karijere koju trenutno nastavlja sa prvoligašem Svislajonom iz Vršca.
Neće biti da su ovi stručnjaci sve što znaju i primenjuju, naučili posle odlaska iz novinarskih voda. Naravno, ima novinara koji ne znaju previše o sportu, kao što nije mali broj takvih trenera...
Danas kod nas odnos sportskih ličnosti i novinara ima i svetle i loše primere. Koliko je poznato, najdublji razdor trenutno postoji između specijalizovanog sportskog televizijskog SOS kanala i Košarkaškog kluba Crvena zvezda, čijom odlukom se već nekoliko godina funkcioneri i igrači "crveno-belih" ne pojavljuju u emisijama pomenute beogradske televizije. Pozive inače dobijaju, imali su ih i ove nedelje, čime ova televizija sa svoje strane ne ostaje dužna gledaocima kojima je Zvezda na srcu, a koji se inače često uključuju u program sa pitanjima i komentarima.
Bez analize razloga kojima se rukovode u Crvenoj zvezdi, koja ispunjava obaveze da se njeni igrači i trener stavljaju novinarima na raspolaganje posle utakmica, pitanje je da li u taboru "crveno-belih" imaju pravu sliku o tome kako ne bi trebalo raditi na prezentaciji kluba na jednoj televiziji. Jer, poslednjih godina veći broj puta događalo se da Zvezdin portparol komentariše utakmice kluba za koji radi, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u kojoj je zaposlen. Čak i ako su ti komentari bili korektni, stoji pitanje konflikta interesa.
Košarkaški klub Partizan je neobičan po tome što je pre desetak godina imao novinara za potpredsednika, a da je danas jedan od onih koji su na toj funkciji - najprisutniji portparol na našoj političkoj sceni. Andrija Mladenović, predstavnik za štampu vodeće stranke u Vladi Srbije, ovih dana je, recimo, kao klupski funkcioner izneo kritiku na račun trenera Duška Vujoševića, izjavivši da, iako trofejni strateg ima pravo na mišljenje ne bi trebalo da se bavi optužbama na račun čelnika Crvene zvezde, nego trenerskim poslom u kojem je sjajan...
Portparoli su danas, inače, postali toliko neophodni da je jednog angažovao i nacionalni Fudbalski savez prošle godine, čitavu deceniju nakon što su to uradili neki mnogo manji sportski subjekti, kao na primer Košarkaški klub FMP Železnik. Fudbalski savez inače od pamtiveka ima daleko najviše kontakta sa medijima, pošto su novinari bezmalo svakog radnog dana na "brifingu" u Kući fudbala...
Svetski trend u poslednje dve decenije jeste da sportski žurnalizam dobija mnogo veći prostor nego pre. To je pre svega posledica upliva velikog kapitala u sport, koji je postao kulturna, politička i ekonomska oblast od prvorazrednog značaja.
Sportski mediji najdalje su otišli u Americi, gde su do sada najprestižniju novinarsku "Pulicerovu" nagradu dobila četvorica sportskih novinara. Tamo su medijski poslenici i najviše zaštićeni. Košarkaška NBA liga sankcioniše klubove i igrače za izbegavanje izlaska pred novinare globama od deset do 25.000 dolara. Međutim, i tamo ima nezadovoljnih medijima.
Pre nekoliko dana, posle velike tuče desetorice košarkaša Njujorka i Denvera, crnoputa zvezda domaćih Stiv Frensis izašao je sa izjavom da je skandal dobio veliki publicitet na televizijama i u novinama zato što su akteri većinom igrači crne boje kože. Optužbu za rasizam potkrepio je poređenjem sa drugim sportovima u kojima je većina belih sportista, hokejom i bejzbolom, koji po njegovim rečima imaju i veće skandale, ali o kojima se, kako ističe, manje govori.
Nije zabeleženo da su se naši igrači u NBA žalili na novinare - iz Amerike. Nedavno je u intervjuu za američki medij Predrag Stojaković izneo kritike na račun - srpskih žurnalista. Tvrdi da ovde mediji štite Košarkaški savez, ali ne i reprezentativce...
Na kraju, crnoputi profi bokser Džejms Batler aprila ove godine u Los Anđelesu osuđen je na 30 godina zatvora zbog ubistva sportskog novinara. Žrtva nije stradala zbog svog novinarskog rada, već zato što se kao prijatelj zatekla u blizini kada je "Malj iz Harlema" zapao u depresiju...
G. Kovačević
[objavljeno: 25.12.2006.]
