Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Fišerov život
Padanjem velova logike, straha i poštovanja, počeće pisanje drugačije priče o jednom od najvećih mitova 20. veka
Kraj života Roberta Fišera nije i kraj priče o njemu. Možda je tek početak dubljeg sagledavanja ličnosti koja je u sebi imala malo ovozemaljskog, a najmanje je podlegala uobičajenim merilima.
Pašće veo tajni koje su njegovi prijatelji čuvali zbog poštovanja, a neprijatelji iz straha. Već se iščekuju video-zapisi iz „Meča stoleća” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji tokom 36 godina nisu nikada prikazani zbog spornih autorskih prava, lične fotografije i podaci za koje nije želeo da budu objavljivani, ali i izmišljene priče koje više niko neće moći ozbiljno da ospori.
Počeće da pada i veo uobičajene logike koja nikada nije do kraja rastumačila granicu između genijalnosti i ludila, između onog što može i onog što ne može da se objasni.
Takve najave nadiru iz reagovanja na svetskoj informacinoj mreži, ne od stručnjaka nego od običnih ljudi, fanatičnih obožavalaca i ne samo iz naše zemlje u kojoj je dočekivan kao svoj, već iz svih krajeva sveta.
Talas iracionalnih, duboko emotivnih reakcija počeo je da izbacuje znakove proviđenja života koji je tek završen. Čak i trivijalni podatak da je živeo 64 godine koliko šah ima polja, svi upadljivo ističu, nagoveštavajući mu sudbinsko značenje.
Postoje, međutim, mnogo neobičniji podaci za one koji veruju da ništa nije slučajno u životu šahiste koji je šah bukvalno učinio igrom miliona, i ljudi i dolara, boreći se sam protiv svih, a najviše upravo protiv novca, vrhovnog božanstva savremenog sveta.
Već se, na pomenutoj svetskoj elektronskoj pričaonici, o Fišeru govori u kategorijama žrtve i vaskrsnuća, pobede nad Istokom i Zapadom i ujedinjenja svih u ljubavi i poštovanju prema šahovskoj igri. Nema neutralnih u izjavama, između obožavanje ili odbacivanja sa prezirom.
Među najupadljivijim stranim izjavama na Internetu su poređenja sa Nikolom Teslom, ali i sa samim Isusom Hristom.
Čudesni su zajednički elementi priče o zvezdama sklopljenim nad Fišerovom sudbinom: od zastrašujuće činjenice da je njegov dolazak na svet bio praćen, jer je CIA sumnjala da mu je majka Regina komunistički špijun, preko toga da postoje dve priče o tome ko mu je otac, a CIA je verovala u nezvaničnu, o čoveku koji se bavio konstrukcijom atomske bombe.
Pa, onda, neobične koincidencije prezimena Fišer (ribar), znaka ribe u kome je rođen i činjenice da je spasen i dočekao kraj života u zemlji ribara. U mitske elemente upleten je i njegov sporni odnos prema sopstvenom, jevrejskom poreklu, zbog čega su ga se mnogi odrekli.
Teško da je ijedna ličnost u istoriji sporta pronela takav krst. Nebrojeno puta je odlazio iz šaha i vraćao se, a iza svakog njegovog koraka ostajali su zlatni tragovi za buduće generacije. Za svega nekoliko godina hiljadostruko je podigao nagrade na svetskim šampionatima, ali je milionske sume odbijao za sve što je bilo protiv njegovih principa, a posebno za reklame.
Magično je privlačio medije i bežao od njih kao progonjena zver. Tokom dve decenije njegovog samoizgnanstva novinari su se borili samo da stignu do njegove slike, da vide kako izgleda. Kupio je ceo svet ne dozvoljavajući da bude kupljen, ostao je do kraja simbol neposlušnosti koja se ne toleriše.
Duže od 50 godina zaokupljao je ljudsku znatiželju, iako je samo jednu trećinu tog vremena bio za tablom. I kao ostareli, onemoćali šampion, više je značio za radoznalost čovečanstva od svih drugih velemajstora zajedno.
To što ga nismo razumeli a voleli smo ga, unosi zrnce optimizma u svet u kojem živimo i čini nam kompliment. Psiholozi i ljudi zdravog razuma najviše su grešili kada su tražili uzroke Fišerovih postupaka u prošlosti, umesto u budućnosti. Jedino veliki sanjari mogu da promene svet i on je to uspeo.
Ako je osnovna težnja svakog ljudskog bića da ostavi za sobom nasleđe i trag u večnosti, Fišerov san je usrećio hiljade naslednika koji su mogli da žive od šaha posle 1972. i milione onih koje je privukao da krenu istim putem. Današnji šah je njegova zadužbina.
Fišerova tuga je priča o bolu i praznini koja dolazi posle trijumfa. Bio je odabran da, u vreme gubitka vere i individualnosti, pokaže božansku moć ljudskog uma pre početka vladavine mašina, i da iskuša snagu ljudskog prkosa kakvog danas više nema.
-------------------------------------------------------------------
Sahrana među uglednim Islanđanima
Rejkjavik – Prijatelji i obožavaoci Roberta Fišera žele da bivši svetski prvak bude sahranjen na državnom groblju u Rejkjaviku, među najuglednijim ličnostima Islanda. Odbor koji rešava ovo pitanje postoji 13 godina i za to vreme je samo dva puta donosio je takve odluke. Prekjuče je održan sastanak incijatora ovog zahteva koji žele da sahrana na Islandu bude otvorena za sve.
Ni predstavnici Američke šahovske federacije ni Fišerova rodbina nisu izrazili želju da jedini američki svetski prvak u šahu, koji je od marta 2005. godine imao islandsko državljanstvo, bude sahranjen u SAD.
Inače, islandski mediji ovih dana pišu o nedovršenim pregovorima Fišera sa svestkim prvakom Višvanatanom Anandom oko meča koji je trebalo da se održi u Indiji. Navodi se da je Anand želeo da odigra taj meč i da je preostalo bilo samo da se utanače pojedine odredbe ugovora.
L. K.
Marjan Kovačević
[objavljeno: 21/01/2008]
