Izvor: B92, 01.Jul.2019, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novakov ples na uvertiri i vimbldonske zvezde padalice
I tako, sve je konačno počelo. Šampion je otvorio turnir po tradiciji u 13 po lokalu, a prvi dan na Vimbldonu doneo je nekoliko senzacija.
Novak je pobedio, neki drugi su se brukali, a rođena je nova zvezda, Kori Gof.
Od momenta kada su u 10.30 otvorene kapije na Vimbldonu, sve je oživelo. Hiljade i hiljade ljubitelja tenisa pohrililo je na terene kako bi na delu videli ovogodišnje pretendente na najvažniji trofej svetskog tenisa.
I zasta, to je praznik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za ceo London, posebno za Vimbldon, koji je po 133. put otvorio svoja vrata svima. I bilo je impresivno, za početak.
Za nas novinare, prvi dan obično predstavlja pakao, posebno kada gotovo u isto vreme na terenu imate nekoliko naših predstavnika. To je prilično zanimljivo iskustvo, kada trčite sa jednog na drugi teren, da pogledate makar deo jedne teniske priče svakog od njih.
Tradicija u Londonu nalaže da prošlogodišnji pobednik otvara program na Centralnom terenu i to od 13 časova. Tako je bilo i sada, šampion u belom, protiv Filipa Kolšrajbera, uvek neugodnog i iskusnog Nemca za kog nikada ne znate kada će da proradi i uhvati ga neko „tenisko ludilo“.
Srećom, danas toga nije bilo, Novak je imao laganu šetnju kroz meč, iako je na početku zapelo, brejkom za Nemca. Kada se sve iznivelisalo, i kvalitativno i igrački, nije bilo dileme ko će dalje – Novaku je trebalo 123 minuta da završi posao.
Iz medijske lože na Central kortu, pažljivo sam pratio atmosferu, imajući na umu pisanje kolege iz britanskog „Telegrafa“, koji se bavio Novakom Đokovićem dan ranije, kada je konstatovao da je Novak „i dalje poštovan, ali ne i dovoljno voljen“ na Vimbldonu, te da više od hladne dobrodošlice teško da može da očekuje.
Kolega je to još opisao i adekvatnom scenom iz finala 2015. kada je Novak pobedio Rodžera Federera.
"Bilo je to kao da im je ubio Bambija"...
Ne, dragi moji Britanci, nije ubio Bambija, nego teniskog kolosa. Možete i ne morate ga voleti zbog toga, ali on je šampion i došao je po petu titulu. Da se izjednači, ako sve bude kako želi i očekuje, sa Bjernom Borgom. Toliko.
E sada, što se tiče Ivaniševića i saradnje sa njim, Novak je uvek znao da napravi iznenađenje. Posle Rolan Garosa je odmerio situaciju sa Marjanom Vajdom i rešio da osveži tim nekim od Grend slem šampiona.
I sa 32 godine, i kao broj jedan, Novak se ne zaustavlja. Voli da eksperimentiše, traži nove izazove, a rad sa nekim ko je pobedio ovde i ko ga lično dobro poznaje, ne verujem da može biti loš.
"A ja sam mu kao dečak 2001. u Minhenu, u akademiji Nikole Pilića donosio sendviče dok je trenirao! I posle recite da to nije bilo važno što je sa vajd kartom osvojio titulu na Vimbldonu“, našalio se svetski broj jedan sa novinarima pričajući o svom novom članu tima.
Što se igre tiče, sve je bilo u redu, od servisa, do osnovnih udaraca, jedino, što i Novak sam kaže, ostalo je da „naštimuje“ svoju idelanu poziciju na terenu. Razumljivo, prvi je meč, nervi su prisutni, brani se titula, tako da taj „fine tuning“ ostaje za drugo kolo i meč sa Denisom Kudlom.
Ono što me je silno obradovalo je pobeda Janka Tipsarevića, momka koji i sa 35 godina i dalje želi da se raduje na Grend slem turnirima. Koliko je samo pehova imao, operacija, ko zna čega još sve, tako da je i sam zaboravio kada je prošli put pobedio na nekom od turnira velike četvorke.
Janko je igrao svoj uobičajeni „maratonski ples“, ovog puta sa Japancem Nišiokom, i nije omanuo. Opet pobeda u pet setova. I još nešto.
„Nisam osetio te bolove koji su me razbijali na Rolan Garosu. To je velika stvar, a protiv Kevina Andersona siguran sam da neće odlučiti fizička sprema“, smatra Tipsarević.
I neće. Južnoafrikanac je udarač, voli sve da rešava servisom i u dva tri snažna udarca, neće tu biti previše relija.
„Mogu da igram sa njim. Pobeđivao sam ga već dva puta“, duva Janko vetar samopouzdanja u svoja jedra.
I treba, baš kao što i Miomir Kecmanović nezadrživo se probija ka Top 50. Svakim danom je sve bliži, čini se da mu je onaj uspeh u Antaliji (finale) dao dodatnu snagu.
Iako je u London stigao kasno i prilično umoran, stigao je da preskoči prvu prepreku, Španca Karbaljesa Baenju. Velika jer to stvar, jer sada mu sledi meč sa Francuzom Benoom Perom sa kojim nikad ne znate na čemu ste.
„Ono u Antaliji nije bilo trava, kada sam video kakva je ovde, odmah mi je laknulo. Bilo je daleko lakše“, kaže mladi beogradski teniser.
Dušan Lajović nije uspeo da se izbori sa Poljakom Hurkačem, kao ni Aleksandra Krunić sa Čehinjom Karolinom Muhovom. Ostaje im da pokušaju u dublu, mada ni jedno ni drugo nisu specijalisti za travu, što je i sam Lajović rekao na neki način.
„Imao sam svoje šanse, nisam ih iskoristio. Sebi sam najveći neprijatelj na travi, uvek gubim te setove na isti način“, ljutio se Duci na sebe.
Ali šta reći za ostale. Kada se spustila zavesa na prvi, po pravilu najhaotičniji dan takmičenja, Temzom su otplovila nadanja nekoliko velikih imena da će ove godine prigrliti trofej.
Dok jednom ne smrkne, drugo me svane, možda ta narodna izreka se najbolje očituje u tenisu gde nerešenog ishoda nema. Ili su pukovnik, ili pokojnik.
Aleksandar Zverev je nastavio po svom običaju, u stilu toplo-hladno. Ovde je pao već na prvoj prepreci, Jiržiju Veselom i to posle četiri seta.
„Nisam izgubio meč zbog tenisa. Moje samopouzdanje je trenutno na nuli i to je to“, rekao je mladi Nemac.
U hramu tenisa, neće biti dalje ni teniskog Ahila, Grka Stefanosa Cicipasa. Čini se da je Italijan Tomas Fabijano, znao da mu nacilja „ahilovu petu“ i dođe do velike pobede i iznenađenja. Ali tako je to sa tim mladim igračima u usponu, oni su poput meteora. Očas zablistaju, a onda sagore padom u atmosferu i razočaraju i sebe i navijače.
Ipak, utisak dana je jedna devojčica, usudiću se reći možda i nova zvezda svetskog tenisa, Amerikanka Kori Gof. Pisali smo o njoj u nedelju, o njemom debiju iz snova protiv idola, Venus Vilijams i Kori nije razočarala. The star iz born! U dva seta, 6:4, 6:4 protiv preiskusne Venus, najstarije na turniru, kakva simbolika. Ako je Vilijamsova na svom zalasku, Kori je tek na početku. I tek će to devojče praviti iznenađenja.
„Za nju je samo nebo granica“, priznala je sa gorčinom u ustima Vilijamsova pred novinarima, kada je sabirala šta ju je snašlo na Terenu broj 1.
Tako se završio prvi dan, senzacijom, a kakav će biti drugi, to znaju samo teniski bogovi koji obitavaju negde u ovim pamučnim oblacima iznad vimbldonskog kompleksa.
Vimbldon, to ime uvek, uvek podrazumeva i velika iznenađenja.
