Izvor: B92, 20.Jan.2023, 09:06
Ništa nam ne fali FOTO
Izveštavanje sa Grend slem takmičenja je vrhunac karijere za svakog teniskog novinara.
Obim posla, atmosfera, mnogo ljudi: igrača, novinara, navijača, zaposlenih u organizaciji, volontera.
Sve to daje poseban šmek jednom ovakvom turniru poput Australijan opena, možda i najvećem događaju na Turu.
Imao sam prilike da pratim i prošlogodišnji Rolan Garos, nesumnjivo veliki turnir, ali čini se da, ipak, ne može da se meri sa Ozi openom.
Infastruktura, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << broj posetilaca, bolja organizacija, ljubazniji domaćini – sve to ide na stranu Australijanaca.
Zaista, za ovih pet dana turnira, nijedno neprijatno iskustvo u kontaktu sa ljudima iz Media tima, volonterima, obezbeđenjem...
Ali, krenimo ispočetka. Dug je proces od želje da se izveštava sa turnira do toga da zaista "zujite" po kompleksu Melburn parka.
Prvi korak je apliciranje za novinarsku akreditaciju, za koju morate da dokažete ozbiljnost medija iz kog dolazite, analatiku tj. čitanost, praćenost, posećenost, u mom slučaju sajta, da date svoje podatke, ali i reference, tekstove usko vezane za tenis...
Ako vam odobre, dobijate i pozivno pismo organizatora, koje vam dosta znači i ubrzava proces dobijanja vize za Australiju.
U zavisnosti od toga koliko dana pre turnira dođete, lakše ćete pokupiti svoju akreditaciju. Logično je da se prvog dana takmičenja prave i najveće gužve na šalteru za izdavanje legitimacija.
Kada dobijete to plastificirano parče papira, zlata vrednog, vreme je i za prvi ulazak na terene Australijan opena.
Da biste ušli, prolazite klasičan pretres, ali bez senzora, sve je ručno, a onda i očitavanje akreditacije.
Deo kompleksa u kojima novinari provode najviše vremena jeste svakako Medija centar, velikih dimenzija.
Malo više od 200 novinara iz celog sveta ima svoj zaseban sto sa svim potrebnim uslovima za rad.
Sasvim dovoljno prostora za laptop i ostale potrebne stvari, zatim njihov "tablet-računar", u kojem možete da se informišete o svemu što ima veze sa turnirom, statistikom, analizom, da gledate meč sa svakog terena u kompleksu...
Ispod stola svako ima svojevrsni sef, finih dimenzija da se ostave stvari potrebne za rad, a zanimljiv je i kod, koji možete da očitate i zatražite da vam donesu kafu ili čaj.
Sama zgrada ima dva ulaska za novinare i moram da priznam da mi je u početku sve delovalo kao lavirint, nisam mogao da pohvatam gde je šta.
Dosta je lakše bilo na Rolan Garosu, gde je Medija centar bio smešten u podrumu "Filip Šatrije" stadiona, najvećeg u Bulonjskoj šumi.
Imali smo lift koji je vozio tačno do novinarske lože, koja je, mora se priznati, bolja nego, na primer, na "Rod Lejver" areni. Tačnije, ima više prostora za rad, utičnicu itd.
Ne može da se kaže da je Medija centar na Australijan openu daleko od "Rod Lejver" arene, koji je, čisto da spomenemo, spojen sa "Margaret Kort" arenom.
Važna stvar za novinare su svakako pres sale, kojih ima nekoliko, raznih veličina. Naravno, zvezde poput Novaka Đokovića uvek dobijaju "kec".
Ove godine kao da smo bili pretplaćeni na četvorku, u kojem smo razgovarali sa manje-više svim našim predstavnicima.
Sve konferencijske sale nalaze se na spratu iznad "Welcome deska" i u svakoj se nalazi po jedan zasposleni iz organizacije, koji vas dočekuje, moderira, javlja da li ste i koga dobili za intervju "jedan na jedan"...
U nekom od ranijih tekstova pisao sam kakve su poklone, u vrednosti od oko 150 dolara, dobili novinari.
Kad smo kod novca, svako na svojoj akreditaciji raspolaže sa 22 australijska dolara, koja se iskorišćavaju u restoranu, za hranu i pića.
Ponuda je solidna, hladna i topla jela, slatkiši, sokovi, sladoledi. Kao najsigurniji obrok pokazala se pasta, čije sastojke sami birate.
Ona, na primer, košta 17 dolara, tako da vam ostaje još sitniša za sok ili sladoled.
Australijanci su znatno izdašniji i bolji od Francuza sa Rolan Garosa kada je ovo u pitanju.
Pored tog zvaničnog restorana, na terasi se svakog dana organizuje "Happy Hour", tako da u periodu od 17 do 18 časova možete da pijete i jedete koliko hoćete.
Što se tiče pića, nudi se vino, pivo, sokovi, a kao neka vrsta užine služe se burgeri, brusketi, suši, uglavnom – nešto za čačkalicu.
Interesantno, najbrojniji na tim druženjima su Sloveni. Kolega, koji je bio i prošle godine, spominje Poljaka, koji je "živeo" za ovo. U 17h je jednostavno ostavljao sve i odlazio gore.
Što bi se reklo: "Kad je džabe i sirće je slatko".
Da zaključim, novinarima ništa ne fali na Australijan openu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
