Izvor: MozzartSport.com, 06.Maj.2021, 19:06

Nikola Milenković o počecima, Ivanu Tomiću, odricanjima, vremenu van terena...

Defanzivac reprezentacije Srbije i italijanske Fiorentine govorio je u opširnom intervjuu za sajt kluba o svojim počecima, uzorima, životu, karijeri i brojnim drugim stvarima

Izrastao je Nikola Milenković u jednog od najboljih mladih defanzivaca u Evropi. Sa 23 godine jedan je od najcenjenijih u Seriji A, postao je redovan i u reprezentaciji, a o interesovanju najvećih evropskih klubova za njegove usluge intenzivno se piše u nekoliko poslednjih prelaznih rokova. Ugovor >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << sa klubom ističe mu na leto 2022. godine, mnogi tekuću sezonu vide kao njegovu poslednju u Fjorentini, a pred njen kraj iskoristio je višak vremena da govori i za sajt kluba. Govorio je o brojnim temama u možda i poslednjem intervjuu kao igrač kluba iz Firence.

Subota, 20.45: (4,10) Fiorentina (3,50) Lacio (1,92)

Stigao je na Artemio Franki pre nešto manje od četiri godine, platila ga je Viola Partizanu nešto više od 5.000.000 evra. Svega nekoliko meseci je čekao na debi, Stefano Pioli mu je ukazao šansu u prvom timu, a već od naredne sezone je bio neizostavan član prve postave. Do danas je upisao 121 nastup u dresu klub iz Toskane i postigao 11 pogodaka. Već neko vreme je u žiži javnosti zbog interesovanja nekih od najvećih klubova za njegove usluge, pa bi već na leto mogao da postane jedan od najskupljih srpskih fudbalera u istoriji.

Za sajt Fjorentine govorio je o brojnim temama, krenuo je, logično, od svojih fudbalskih početaka.

"Počeo sam u Žarkovu, gde sam napravio prve fudbalske korake. Sa 13-14 godina sam odradio prvi trening sa Partizanom, gde je moja karijera krenula u ozbiljnijem smeru. Partizan ima jednu od najboljih škola fudbala u Evropi, koja stvara brojne talente. Fiorentina je dobro upoznata sa tim. Brojni Paritzanovi igrači su odlazili u Italiju, posebno u Fjorentinu. Kada sam prešao u Partizan, počeo sam fudbal da shvatam ozbiljnije. Posle akademije nisam puno igrao, često sam bio na klupi i to je umelo da me zabrine. Bilo mi je teško, ali sam verovao u sebe i bio svestan koliko mogu da ponudim i kada nisam igrao to me je pogađalo".

Njegov talenat prvi je prepoznao Ivan Tomić.

"Posle omladinske ekipe prešao sam u rezervni tim Partizana, Teleoptik, u kojem igrači skupljaju neophodno iskustvo kako bi se potom priključili prvom timu. Proveo sam godinu dana tu, dolazak Ivana Tomića je bio jako važan. Najpre je trenirao U19 selekciju Srbije, a onda je došao kod nas. Pre nego što je stigao igrao sam mnogo, pa sam se bojao da bih dolaskom novog trenera mogao da se vratim na klupu. Ispostavilo se da je njegov dolazak bio ključan u mojoj karijeri. Iz Teleoptika je prešao u Partizan i ja sam ga pratio. Najpre sam odigrao nekoliko poslednjih utakmica u prvoj sezoni i od tada sam postao standardan. Dok sam bio u omladinskoj ekipi bio sam jedan od retkih bez ugovora. Kada je Tomić stigao i otkrio moj talenat, nisam imao ni omladinski ugovor, a kada je on to čuo, odmah me je ubedio da potpišem prvi profesionalni. Bio je to veliki potez sa njegove strane, a ubrzo sam kroz saradnju sa njim video da stvari idu u dobrom smeru, pa sam potpisao i profesionalni ugovor i shvatio da su stvari postale ozbiljnije. Verovao sam u sebe i to me je odvelo u pravom smeru".

Kako se nosi sa pritiskom?

"U Partizanu se uvek borite za titulu, svaki poraz vas boli. Bilo je mnogo razočarenja posle poraza. Tako je i u Fjorentini. Igrači su navikli na pritisak, koji je i te kako prisutan u fudbalu. Cilj je da zaboravite na prititisak i setite se zašto se počeli da igrate fudbal, zašto ga volite i uživate da ga igrate. Kada izađete na teren ne smete da razmišljate o pritisku, već da igrate fudbal, a to znači da se dobro zabavite na terenu. Navijači mi daju snagu u svakom smislu. Uvek mi daju energiju, nebitno da li su u pitanju aplauzi ili zvižduci. Postoje ljudi koji se ne snalaze pod pritiskom, kako u fudbalu tako i u svim ostalim životnim sferama".

Prisetio se najlepših trenutaka u klubu, ali i tragedije koja je zadesila čitavu fudbalsku javnost u Italiji.

"Imao sam pregršt predivnih trenutaka u Fiorentini, čak iako su tri od minule četiri sezone bile teške. Moj debi je među njima. Pobeda nad Juventusom 3:0 na Alijanc stadionu je bila jako emotivna za nas. Najgori trenutak je svakako Davideova smrt. Svi smo mnogo patili. Mogu samo da se zahvalim za sve štu su mi pružili ovaj grad, klub i navijači. U Fjorentini sam postao čovek. Poželela mi je dobrodošlicu od prvog dana kao da sam oduvek ovde i pomogla mi da sazrem. Osećam da sam sazreo kao čovek i kao fudbaler".

Zbog fudbala je morao da se odrekne mnogih stvar.

"Brojni fudbaleri mnogo toga da žrtvuju. Ja sam se takođe odrekao velikog broja stvari. Mogao sam da provedem više vremena sa prijateljima umesto da svaki dan budem na režimu škola-kuća-trening. Od samog jutra, probudim se u sedam i u osam uveče se vratim kući. Bilo je naporno. Dešavalo mi se nebrojeno puta da zaspim u autobusu i propustim stanicu, pa da onda moram da se vraćam. Majka bi me zvala u tim slučajevima, jer je bilo čudno što se nisam vraćao kući na vreme. Imao sam jako malo slobodnog vremena i kada nisam bio umoran provodio sam ga sa prijateljima".

Ističe da sada ima više slobodnog vremena, koje provodi u društvu najbližih.

"Sada imamo vremena za porodicu i prijatelje. Možda je jedini moj problem to što sam daleko od kuće, pa tako ne mogu uvek da budem sa svojim prijateljima. Sada imam više slobodnog vremena nego na početku karijere. Generalno veći deo vremena posvećujem fudbalu. Posle treninga radim individualno, potom u teretani i onda se uvek posvetim oporavku, koji je jednako bitan kao i naporan rad. Posvećujem puno vremena svom telu, jer želim uvek da izvučem maksimum iz njega. Nikada me nije zanimalo opijanje i pušenje na primer, tako da mi nije bilo teško da se odreknem takvih stvari".

Govorio je i o prijateljstvima koja je stekao tokom fudbalske karijere, kao i važnosti dobrih odnosa u svlačionici.

"U svakoj svlačionici postoje prijatelji i kolege. Postoje različiti ljudi, različitih karaktera i ličnosti. Uvek postoji poštovanje među nama, to je jako važna stvar i svi smo prijatelji. Teško je reći da li neko ima bolje odnose sa jednom ili drugom osobom, ali najvažnije je poštovanje. Onda vidite ponašanje na terenu, čitavu grupu. Kako možete sebi da pomognete, jednim aplauzom, pravim odabirom reči. Sve možete videti na terenu, a u našoj svlačionici ima puno prijateljstava. U fudbalu moratie biti oprezni sa ljudima. Morate biti pametni da bi ste shvatili ko vam je blizak u teškim trenucima, a ko u dobrim. Ne morate biti posebno inteligentni da bi to shvatili. Da bi shvatili ko vam je zaista prijatelj ili ko vam je blizak samo iz ličnog interesa. Potrebno je samo da zastanete na minut i razmislite i odmah ćete shvatiti. Sa dva-tri prijateljak sam jako blizak. U redu je da upoznaješ ljude, volim kada stičem nove kontakte, kada se upoznajem i učim od novih ljudi, ali mislim da pravih prijatelja možete imati dva-tri".

Društvene mreže imaju sve veći uticaj, ali Milenković ističe da ih ne koristi preterano.

"Ranije sam pisao, nemam menadžera za društvene mreže. Ne koristim ih toliko, ne volim da provodim puno vremena na telefonu. Radije vreme provodim sa porodicom, prijateljima i svojom devojkom. Trudim se da telefon koristim što je manje moguće i mislim da je to ispravna stvar".

Posle njegovih reči se slobodno može reći da je u Firencu zaljubljen.

"Firenca mi se zaista dopada kao grad, posebno zbog svoje istorije. Bio sam dva puta u Ufici galeriji sa vodičem, kako bi mi govorio o umetnosti. Išao sam u Palaco Piti palatu i Boboli park, obišao sam i brojna druga mesta sa vodičem. Volim da se upoznam sa mestom u kojem živim i želeo sam da dublje uđem u materiju. Kako bi poboljšao italijanski vokabular i naučio nove reči gledam filmove i dokumentarce na italijanskom, počeo sam i da čitam na italijanskom i knjige o Italiji. Volim da se upoznajem sa njenom istorijom. Dopada mi se ovde i zbog toga želim da pokažem poštovanje prema kulturi i naučim što više o Italiji i Firenci".

Muzika i filmovi su deo Milenkovićeve svakodnevnice.

"Zanimaju me i muzika i filmovi. Volim da počnem dan sa muzikom kada se probudim, to mi da je pozitivnost i energiju. Slušam sve, srpske, italijanske, američke pesme. Dopadaju mi se svi muzički žanrovi. Volim i da idem u bioskop i gledam filmove. Omiljeni film mi je Nevodljivi svedok (Contratiempo). Pogledajte kako sam loš u fantazi fudbalu, iza Dušana sam. Velika je razlika na tabeli. Prvih godina u Italiji nisam igrao fantazi, ali sam čuo druge da pričaju o njemu. Najpre se nisam raspitivao kako se igra, znao sam da postoji u Engleskoj, ali nisam znao kako funkcioniše u Italiji. Svi su pričali o tome, tako da sam se i ja zainteresovao prošle godine. To je igra koja nas zbližava".

Ne krije da mu je uzor Nemanja Vidić, a mladim igračima poručuje da nikada ne prestaju da sanjaju.

"Nikada nisam upoznao Vidića lično, nisam dosad ni pokušavao da ga upoznam, ali bih voleo. On je moj omiljeni defanzivac. Da sam Vidić, mladom Milenkoviću bi poručio da nikada ne prestane da sanja, da svaki dan izađe na teren kako bi napredovao. Da tokom svakog treninga želi da istog dana napreduje, da svaki trenutak na terenu ili u teretani vidi kao priliku za napredak, sa mišlju da svakog dana mora da ide u trening centar i da tako ne može da pogreši".

Imao je prilike u klubu i reprezentaciji da sarađuje sa velikim igračima, od kojih je, kako kaže, puno naučio.

"Od svakog iskusnog igrača, svakog šampiona sam uzeo ponešto. Važno je učiti od drugih. Kada vidite šampionski mentalitet jednog Franka (Riberi prim. aut), kako se ponaša na terenu i van njega, shvatiti zašto je tako dugo na visokom nivou, postane vam savršeno jasno. Puno toga sam mogao da naučim od igrača sa kojima sam sarađivao ovih godina. Najvažnije je da verujete u sebe, jer ako ne verujete, niko drugi neće verovati u vas. Ne smete da prestanete da sanjate, jer se snovi svako malo ostvaruju".

Hoće li se kada okači kopačke o klin posvetiti trenerskom poslu?

"Teško je reći čime ću se baviti, ne mogu da promenim prošlost ni budućnost. Važno je živeti u sadašnjosti. Sada se bavim onim što najviše volim, imam najbolji posao na svetu, igram fudbal. Želim da uživam i da se zabavim. Svakako vam kao fudbaleru prolazi kroz glavu da biste mogli da budete trener u budućnosti. Svakog dana ste na terenu, gledate video snimke koje vam da trener i razmišljate kako biste vi to odradili, ali ne mogu da znam šta će se desiti, ne znam kada ću prestati da igram. Kada dođe vreme, razmisliću o tome".

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...