Izvor: MVP.rs, 15.Sep.2016, 20:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikola Kalinić za MVP: Cimer sa Mačvanom, Đorđević mi je pomogao
Krilni košarkaš je za naš portal iskreno i opširno odgovorio na svako pitanje koje smo mu postavili.
Reprezentacija Srbije je na nedavno završenim Olimpijskim igrama u Rio De Žaneiru ostvarila najveći uspeh u novijoj istoriji, a košarkaši su ponovo pokazali da su najveći ponos zemlje. Jedan od oslonaca Orlova je Nikola Kalinić. Pauzu između reprezentativnog i klupskog dela sezone, za koju se već uveliko priprema, smo iskoristili da razgovaramo sa krilnim igračem >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << Fenerbahčea, a on je bio spreman za nam otvori dušu.
Kako to obično biva, zanimali su nas počeci Nikole Kalinića...
"Ja sam rođen u Subotici. Tu sam, nakon nekih manjih klubova, odnosno škola košarke, zaigrao za Spartak. U to vreme sponzor ekipe je bio Sinalko, a kada su se oni povukli tim se praktično raspao, pa su priliku da zaigraju dobili mladi momci od 15, 16 ili 17 godina, a među njima sam bio i ja. Igrali smo Prvu srpsku ligu, gde smo prve godine imali neke promenljive rezultate. Završili smo sa skorom 13-13. Već sledeće godine smo pokazali da smo sazreli, a to takmičenje smo završili sa skorom 26-0", počeo je priču za "MVP portal" i zatim nastavio:
"Dok smo igrali seniorsku košarku uporedo smo igrali i Juniorsku ligu, gde smo takođe beležili sjajne rezultate. Ipak, zbog nedostatka finansijskih sredstava, tačnije 100.000 dinara, nisu nas poslali na završni turnir. Siguran sam da bismo ga osvojili. To je neka tužna zanimljivost, ali realna slika srpske košarke".
Lična karta Ime i prezime: Nikola Kalinić Datum i mesto rođenja: 8. novembar 1991. (Subotica, Jugoslavija) Visina: 202 centimetra Pozicija: Krilo Klubovi: Spartak Subotica (2009/10), Vojvodina Srbijagas (2010-2013), Radnički Kragujevac (2013/14), Crvena zvezda (2014/15), Fenerbahče (2015-) Medalje sa reprezentacijom: srebro na MI (2013), bronza na Univerzijadi (2013), srebro na SK (2014), srebro na OI (2016)
Nakon Spartaka iz Subotice zaigrali ste u Vojvodini Srbijagas, što je bio korak napred u karijeri. Potom ste se u Radničkom iz Kragujevca potpuno afirmisali i stekli zvanje reprezentativca. Nažalost, u međuvremenu te dve ekipe su ugasile. Koliko Vam teško pada ta činjenica i kakva su Vam sećanja na taj period?
"To je, nažalost, druga strana medalje. Sve je to lepo kad reprezentacija nešto osvoji. Tada svi nađu priliku da se, što bi se reklo, slikaju, a klubovi po celoj Srbiji se gase. Vojvodina Srbijagas i Radnički iz Kragujevca su nestali, Metalac nije u dobroj situaciji, da ne pričamo sada o drugim ekipama, poput Sloge iz Kraljeva, ili Slobode iz Užica. To je zaista katastrofalna slika srpske košarke", u jednom dahu je ispričao Kalinić i potom dodao:
"Meni je taj period kada sam igrao za Vojvodinu Srbijagas, odnosno Radnički iz Kragujevca, ostao u divnom sećanju. U Novom Sadu sam proveo tri prelepe godine, gde sam se po prvi put upoznao sa profesionalnom košarkom. Igrali smo sjajno, pogotovo u trećoj sezoni, kada smo bili četvrti u Superligi. Ali, eto, još jednom u mom životu se dogodilo da zbog nedostatka finansijskih sredstava nismo mogli dalje, u Jadransku ligu, pa nismo ostali svi na okupu. Mislim da je tada problem predstavljalo 150.000 evra, koliko je bilo potrebno za kotizaciju. Neću ni u koga da upirem prstom, ali nije se imalo razumevanja za tu ekipu i nismo uspeli da odemo u regionalno takmičenje koje smo na parketu izborili. Izgleda da me to prati gde god da odem, da ekipe zbog nedostatka finansijskih sredstava imaju probleme. Isto tako je bilo u Kragujevcu. Još jedna dobra košarkaška priča koja se završila na loš način", vratio se u ne tako davnu prošlost Kalinić i zatim izneo još jedno zanimljivo zapažanje:
"Mislim da je neodrživo da se samo u Beograd ulaže. I papagaji znaju da su nam potrebni košarkaški centri po celoj Srbiji. Dovoljno je samo da pogledate trenutni sastav reprezentacije. Pogledajte koliko igrača je iz Beograda, a koliko sa strane. Iz Beograda imamo Bogdanovića i Markovića, dok su ostali došli iz drugih gradova. Dobro, imamo ove momke iz FMP-a, ali su i oni u taj tim došli iz unutrašnjosti".
Interesantno je da ste 2010. godine bili na probi u Crvenoj zvezdi, a 2012. u Partizanu. Niste uspeli da se izborite za mesto u sastavu. Koliko i kako je to uticalo na Vas?
"Te 2010. godine sam imao potpisan, validan ugovor sa Crvenom zvezdom. Čekala se samo ispisnica iz subotičkog Spartaka, koju nisam dobio iz nekih razloga koje ne bih da pominjem, tako da su me oni sprečili da ispunim san, zaigram za Crvenu zvezdu i napravim veći iskorak u karijeri. Tada sam doživeo prvo razočaranje u životu, osećao sam se katastrofalno. Vratio sam se u Novi Sad i ta godina je bila sigurno najteža u mom košarkaškom životu. U nekim trenucima sam razmišljao da li se ja pronalazim u tome, da li je sve to uopšte za mene. Bilo je zaista teško. Ipak, odlučio sam da dam šansu košarci još neku godinu, da probam da napravim nešto, a ako ne uspem da se vratim na fakultet, na studije i da usmerim svoj život na drugu stranu", rekao je o prvom pokušaju u Zvezdi, a zatim se osvrnuo na iskustvo sa "večitim rivalom":
"A, 2012. godine sam bio na probi u Partizanu. Tadašnji stručni štab Partizana je odlučio da nisam podoban za njih, da im ne trebam u tom trenutku. To je bila njihova odluka".
Ili - ili Najk ili Adidas: Najk. NBA ili Evroliga: u ovom trenutku Evroliga, ali inače NBA. Moram da budem iskren. Džordanovi Bulsi ili Karijevi Voriorsi: iako ih nisam gledao, Džordanovi Bulsi. Klub ili kafana: pab. Domaća kafa ili espreso: espreso. Narodna ili rok muzika: od te dve - rok. Pivo ili rakija: deco, morate da se hranite zdravo i da pijete sokove, zdrave, voćne!
Nakon toga je krenuo košarkaški uspon Nikole Kalinića. Sezonu 2013/14 je odigrao u Kragujevcu, narednu u Crvenoj zvezdi, da bi zatim obukao dres Fenerbahčea. Upitali smo ga da nam uporedi trenere sa kojima je radio, pre svega Miroslava Nikolića, Dejana Radonjića, Aleksandra Đorđevića i Željka Obradovića. Gledano sa strane, čini se da su sva četiri stratega poprilično različita. Kakvo mišljenje imate o njima?
"Svaki trener nosi neki svoj pečat. Možda se pogodilo da su ta četiri trenera baš neke četiri krajnosti. Kod Mute sam se po prvi put susreo sa evropskom košarkom, igrali smo i Jadransku ligu i tu sam započeo neki košarkaški profesionalizam, dok sam se u Zvezdi potpuno prilagodio i počeo da beležim bolje partije. A kod Željka... Sigurno je da je to neki vrhunac evropske košarke. Njegovo znanje je najveće u Evropi. Što se tiče Saleta Đorđevića, on je veliki stručnjak, ali kod njega mi je najupečatljivije to što je izuzetan motivator i što zna da svojom pozitivnom energijom i svojim ličnim primerom podigne celu ekipu. Svi ga prate i veruju u neke stvari u koje je teško poverovati."
Stekao se utisak da odnos Đorđevića i Kalinića nije uvek bio sjajan. Tokom polufinalne serije ABA lige između Crvene zvezde i Partizana u sezoni 2014/15 selektor reprezentacije Srbije je javno kritikovao mladog košarkaša zbog gestikulacija i razgovora sa sudijama, a Kalinić je priznao da mu tada ta kritika nije prijala:
"Sigurno je da mediji nisu pomogli u toj situaciji, kao što i retko kada pomognu bilo kome. Naravno, čast izuzecima, poput vas, ali mediji uglavnom pogoršaju svaku situaciju. Između selektora i mene zaista nikada nije bilo nekih problema. Da li zbog nedostatka komunikacije, nerazumevanja u nekim situacijama, ili moje mladosti to je jednostavno uticalo da nam se raziđu stavovi i da u tim trenucima ne funkcionišemo onako kako bismo hteli. Naravno, iako ignorišem većinu takvih stvari i do mene dopru te informacije, komentari sa društvenih mreža i portala, tako da znam na šta se potenciralo i o čemu se pričalo. Ali, velika većina toga nije bila istina. Nikada nismo pričali o tome Sale i ja, ali sigurno je da mi taj njegov komentar za priču sa sudijama nije olakšao ni u kom slučaju. No, izašao sam iz toga jači, pametniji. Iz sadašnje perspektive mislim da mi je značilo to što je on rekao, da mi je pomoglo u sazrevanju i da mi je jako pomoglo u karijeri. Takođe, moram da napomenem da smo ove godine sjajno sarađivali, što je sigurno doprinelo i istorijskom rezultatu koji smo napravili u Riju".
Nadovezali smo se na priču oko kritika selektora, pa smo našeg sagovornika upitali da li je to bio jedan od razloga nešto lošijeg procenta šuta sa linije za slobodna bacanja (6/18) na Evropskom prvenstvu 2015. godine, ili je to bila samo slučajnost? Zanimalo nas je koliko uticaja trener može da ima na samopouzdanje košarkaša, odnosno da li je tada postojao neki drugi problem?
"Prvenstveno, mislim da je to mali uzorak, ali moguće je da mi je bilo poljuljano samopouzdanje, pogotovo posle sjajne sezone koju sam imao u Crvenoj zvezdi. Opet, ne može da se priča o padu samopouzdanja kada sam trojke šutirao preko 50 odsto, dok sam sa visokim procentima pogađao i za dva poena. Sigurno je da trener utiče na samopouzdanje igrača", istakao je Kalinić.
Reprezentacija Srbije je tokom leta nastupila na Olimpijskim igrama prvi put posle 12 godina i prvi put od osamostaljenja. Napravljen je gotovo neverovatan rezultat, osvojena je srebrna medalja. Da li ste zadovoljni učinkom tima i Vašim partijama u Riju?
"Učinkom reprezentacije sam prezadovoljan, iako smatram da je trebalo i da smo morali da odigramo bolje u finalu. Mislim da nismo izvukli pouke iz finala 2014. godine, gde su nas takođe ubedljivo pobedili. Trebalo je bolje da im se suprotstavimo. Ali, naravno da sam prezadovoljan. Srebrna medalja sa Olimpijskih igara je sigurno ogroman uspeh. Ja sam predviđao da možemo do polufinala, a ako ne naletimo na Amerikance da probamo da napadnemo finale. Nadao sam se polufinalu i borbi za medalje. Naravno, čim je ekipa osvojila medalju zadovoljan sam i svojim učinkom, iako smatram da sam mogao bolje, da je bilo nekih stvari koje sam mogao da popravim. Kada se sve sabere bilo je dobro."
Kakav je osećaj čuvati Kevina Durenta ili Karmela Entonija? Da li iz takvih utakmica može da se izvuče neka pouka? Takođe, imali ste priliku da igrate protiv velikog broja vrhunskih košarkaša, protiv koga Vam je bilo najteže?
"Protiv Durenta sam igrao sa Fenerbahčeom kada smo bili na turneji u Americi, iako je tada bio u lošijoj formi zbog povrede. I Sale je rekao da se u tim mečevima najviše napreduje, jer tad vidiš gde si i na čemu da radiš. I Durent i Entoni su fenomenalni igrači, mašine koje trče, skaču, ne promašuju i zaista je teško igrati protiv njih. Imali smo priliku da ih pobedimo u grupi, ali je nismo iskoristili. Nećemo da žalimo, čekamo naredni susret sa njima. Što se tiče igrača koje je najteže čuvati, ima dosta imena, pre svih baš ti američki košarkaši. Isto tako, Toni Parker je neuhvatljiv. Mislim da su plejmejkeri meni lično najteži, jer nisu moja pozicija", istakao je Kalinić.
Srbija je na Olimpijskim igrama nastupila bez povređenog Nemanje Bjelice. Koliko je on falio ekipi i da li mislte da bi sa njim bilo drugačije?
"Bjelica je izuzetan košarkaš i sigurno je da bi nam značio u svakom elementu. Ne samo on, već i Boban Marjanović. Sigurno je da su falili, do finala smo stigli bez dva NBA košarkaša."
Kako je Stefan Marković najavio povlačenje iz nacionalnog tima to znači da ćemo i na narednom takmičenju igrati bez važnog šrafa ekipe. Koliko je on bitan za igru reprezentacije i koliko će nedostajati sledećeg leta?
"To je veliki hendikep za nas. Marković je sjajan momak, koji je skoro 10 godina u seniorskoj reprezentaciji. Ali, kao što je i selektor rekao par puta: "Koga nema bez njega se mora i može". Ipak, ko zna šta će se desiti do sledećeg leta. Možda ćemo mu dosađivati, pa će da promeni odluku. Ništa još nije definitivno", dao je tračak nade Kalinić.
Nakon nekoliko loših utakmica u grupnoj fazi takmičenja u Riju, usledile su dobre partije Orlova. Da mogu mnogo pokazali su protiv selekcije Amerike, a upravo taj meč je, prema mišljenju Kalinića, bio presudan za dalji tok turnira:
"Mislim da smo protiv Amerikanaca u grupi shvatili da možemo, da vredimo i da bi trebalo da igramo završnicu Igara. Mislim da nije bilo straha. Bili smo i u Španiji u sličnoj situaciji, pa smo se posle plasirali u finale, a to nam je mnogo značilo i na takmičenju u Riju. Zaista smo se fenomelano družili u Riju i mislim da je ova godina prelomna u našim odnosima, jer smo postali još bolji prijatelji, pravi saigrači. To je, siguran sam, doprinelo rezultatima koje smo ostvarili", odgovorio je Kalinić i stavio tačku na priču o reprezentaciji.
Imali ste priliku da igrate "večiti derbi" u Srbiji, osetili ste tu vruću atmosferu, uvrede, psovke... Kakva je situacija u Turskoj? Kakvi su navijači Fenerbahčea?
"Domaćim igračima je derbi u Srbiji vruć i žešći. Razumeš sve što dolazi sa tribina, možeš da pročitas svaki komentar na internetu, svaki komentar koji dopre do tebe sa ulice, sva dobacivanja. Turci ne zaostaju mnogo. Fenerovi navijači su sjajni, ali imamo i te Galatine navijače, za koje možemo slobodno da kažemo da su huligani zbog svih tih dela koje su radili u poslednjih par godina i kojima se, nažalost, diče. Zaista je sramotno da jedna veličina kakva je Željko Obradović bude onako dočekana. To su zaista katastrofalne scene", dodao je Kalinić.
Hteli smo da nam direktno Kalinić razjasni situaciju o kojoj su mediji sa uživanjem pisali, a to je njegov odnos sa Milanom Mačvanom tokom već pomenute polufinalne serije između Crvene zvezde i Partizana. Takođe, tokom pripremnih utakmica pred put u Rio pojavio se snimak na kome je delovalo da nesuglasice između Mačvana i krilnog košarkaša nisu rešene.
"Mislim da je dovoljno da kažem da sam sa Mačvanom 25 dana bio cimer. To je dovoljno da shvatite da nema nikakvih problema između nas dvojice. Nikada nismo ni pričali o tome otvoreno, ali nije bilo ni potrebe. Nije se tu ni desilo Bog zna šta. Kao i za većinu stvari, mediji su to hteli da preuveličaju i da od toga pokušaju naprave neku priču. Što se tiče tih situacija na terenu, to što se na parketu desilo tamo i ostaje. To je sve u žaru borbe. Mačvan i ja smo u sjajnim odnosima. Kome to smeta slobodno neka nam se javi. Milan Mačvan i ja ga izazivamo", u šali je odgovorio Kalinić i dodao:
"Što se tiče tog klipa... Priznajem, zaista deluje čudno. Ali, tada smo zapravo Jović i ja pričali, a Mačvan je pomislio da njemu nešto govorim. Ništa negativno se nije desilo. Na kraju krajeva, mislim da to srebro koje sija sa naših grudi govori neku drugu priču".
Od sezone 2016/17 Evroliga kreće sa novim formatom takmičenja. Da li Fenerbahče može do titule?
"Sigurno je da možemo. Zbog toga smo se okupili, zbog toga treniramo. Ostaje žal za prošlom sezonom kada smo osvojili Kup i prvenstvo Turske, a titula Evrolige nam je izmakla bukvalno u jednoj sekundi. To će nam sigurno biti glavna motivacija ove godine. Gotovo čitava ekipa je ostala na okupu. Samo je Riki Hikmen otišao, a došao je Džejms Nanuli. Sve je ostalo isto praktično. Mislim da ćemo biti još bolji, a osvajanje Evrolige će nam biti najvažniji cilj. Sve ćemo podrediti tome."
Da li je teško raditi sa Željkom Obradovićem i da li ste na svojoj koži nekada osetili njegov bes? Kakav je osećaj u tim trenucima?
"Nezahvalno je govoriti o detaljima koji se dešavaju svakodnevno. Željko je temeperamentan trener, pobednik, takmičar, a sve što radi je sa ciljem da pobedi. To mu je neki životni moto i filozofija, Verovatno je to razlog zbog kojeg zna da plane. On je vrhunski trener, a to ne bi bio da ne uspeva da pronađe načine da motiviše svoje igrače. E sad, da li je to glasnija rasprava ili neki razgovor nije bitno. Bitno je da je uvek pronalazio načine da nas motiviše."
Doctor Who"Obožavam tu seriju. Čudno mi je da je neko, pored mene, gleda. Našao sam troje ljudi u Srbiji koji je prate, a od njih sam dvoje ja nagovorio. Neverovatna, zaista neverovatna serija. Oduševljen sam njome. Mislim da bolju nisam gledao."
Da li sebe jednoga dana vidite u NBA ligi? Da li Vam je to jedna od želja? Da li i koliko pratite najjaču ligu na svetu i da li imate omiljeni tim, omiljenog igrača?
"Naravno da pratim NBA ligu. Kao mlađi sam pratio još više, nisam spavao noćima, gledao sam utakmice. Sada pratim koliko mi obaveze dozvoljavaju. Voleo bih jednog dana da se oprobam tamo, ukoliko se ukaže dobra prilika. Ipak 99 odsto igrača želi da zaigra tamo. Omiljeni timovi su mi Los Anđeles Lejkersi i Boston Seltiksi. Taj neki rivalitet Lejkesa sa Kobijem Brajantom i Pauom Gasolom protiv velike trojke iz Bostona mi je ostao upečatljiv. Omiljeni igrač mi je bio Kobi Brajant, a ove sezone ću videti koga da izaberem. Možda Bjelicu, Marjanovića..."
U jednom intervjuu Miloš Teodosić je pričao o tome koliko je u stvari teško biti sportista koji je, pored tima za koji igra, posvećen reprezentaciji. To praktično znači da u jednoj godini imate jako malo prostora za individualni rad, te da se sve svodi na pripreme i treninge sa ekipom, odnosno sa reprezentacijom. Da li se slažete sa takvom konstatacijom?
"Slažem se u potpunosti sa Teom. Ljudi ne shvataju da mnogo žrtvujemo igrajući za reprezentaciju. Nemamo odmor, rizikujemo povredu, a nemamo vremena da radimo na sebi i svim tim tehničko-taktičkim stvarima. Pogledajte igrače iz NBA lige, koji svake godine mogu da rade na sebi pa sledeće sezone imaju nove poteze koje su usavršili. Izuzetno je teško naći vremena za odmor, a kamoli za individualni rad i napredovanje. Nama svi lako mogu da nađu mane, svesni smo ih i mi, ali nemamo vremena da u kontinuitetu radimo na njihovom ispravljanju", u dahu je ispričao Kalinić.
Za kraj nas je zanimalo šta je to što najteže pada jednom profesionalnom sportisti? Da li je to nedostatak vremena, porodice, prijatelja ili nešto četvrto?
"To je skup svih pomenutih stvari, a nedostatak vremena najviše. U 365 dana imamo možda 20 do 25 dana slobodno, a i to je sve isprekidano, po dan, dva pred novu godinu, dan, dva za Božič, sedam posle reprezentacije, četiri dana pre. Zaista je izuzetno teško i to je verovatno najveće odricanje profesionalnog sportiste. U sve to moramo da uklopimo prijatelje i porodicu. Ali, tako je kako je. Odmaraćemo se kada završimo karijere", zaključio je Kalinić.
Ovim putem, još jednom, želimo da se zahvalimo Nikoli Kaliniću, koji je odvojio svoje vreme i dao nam iskrene odgovore na sva postavljena pitanja. Želimo mu, pre svega, puno zdravlja u nastavku karijere, a potom da dostigne sve što je zacrtao.
(foto: FIBA; KK Crvena zvezda; Euroleague)
