Izvor: Danas, 05.Mar.2015, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad poraz, samo lekcija
Komentar devojke koja je izgubila meč na jednom od prvenstva Beograda u ful contaktu, privukao mi je pažnju i oduševio me. To je taj borbeni duh koji svako od nas treba da ima. Ona je još mlada i pred njom stoji blistava karijera ukoliko ostane pri takvim mislima.
Setila sam se kada sam ja pre tačno 19 godina, učestvovala na Evropskom prvenstvo u kik boksu u hali Pinki. Pripreme za to takmičenje su bile surove. Tri nedelje smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << proveli u Bijeloj. Imali smo tri treninga dnevno. Taj 21 dan se sveo na trening, jelo i spavanje. U sadašnjem mom životu već nemoguća misija. Kad smo se vratili u Beograd mislila sam da je mojim mukama kraj. Ali nije bio. Moji treneri Dondur Neven i Nebojša Milošević su baš rešili da spreme Gašic Milovana i mene za to Evropsko prvenstvo. Svako jutro nas četvoro smo se nalazili na Adi Ciganliji i trčali krug od oko 8 km, čini mi se. Ali to nije bilo sve. Uveče sparing 10 rundi, parter pa istezanje. 1.000 trbušnjaka u to vreme radila sam kao od šale. Zato sad moji članovi u Kik box klubu Krstaš Radnički na Crvenom Krstu rade po 400 trbušnjaka na kraju treninga bez problema. Novi članovi se malo zbune i nije im svejedno ali jako brzo ulaze u štos. Ne mogu da se setim kako sam došla do finala, ali zato finalni meč protiv Ruskinje vrlo dobro pamtim. Hala je bila prepuna. Sećam se da nisam dozvolila svojim roditeljima da me gledaju, jer je bio direktan prenos na prvom kanalu RTS-a. Inače, nisam nikada volela da mi dolaze na takmičenja. Ne znam iz kog razloga. U publici su bili ljudi koji su mi dali dodatni adrenalin, između ostalih i tadašnji predsednik KBS Srbije, dok smo se još zvali Jugoslavija. To je onaj osećaj kada ćes pre da pogineš, nego da izgubiš. Meč je bio ..... pa jedan od boljih u mojoj karijeri. Uradila sam tad (ne znam kako) i nikad vise u zivotu, kolut u vazduhu kako bi je odozgo udarila nogom u glavu. Naravno da sam bila opomenuta od strane sudije da to više ne radim ali je to bilo u žaru borbe. Meč je bio pri kraju treće runde, a ona je bila kao singerica.... A ja sam tako jako želela tu pobedu u mom gradu, pred svojom publikom. Proglašenje pobednika na kraju meča bila mi je kao večnost. Sećam se da sam hodala napred, nazad, levo, desno kao lav u kavezu. I napokon, pobeda! Prvak Evrope na SV. Petku! Taj osećaj je jednostavno neopisiv. I za mene neponovljiv. Nešto što jako zeliš, pa to postigneš, a onda se postavlja pitanje "šta dalje"? E, to dalje ti sam život nameće. To je ta borba koju prenosiš u svakodnevna životna dešavanja. Naravno da postoji i druga strana medalje. Ali o tome u nekom drugom tekstu... U subotu, sedmog marta u hali SDR na Crvenom Krstu odzaće se prvenstvo Beograda u K1 disciplini za juniore i seniore. Takmičenje će početi od 11h. Odvijaće se borbe. Neki će pobeđivati, radovaće se i biće srećni. Drugi će gubiti. Biće možda razočarani, ljuti ali sve je to život. I zato: NIKAD PORAZ , SAMO LEKCIJA!!! Ulaz je slobodan i svi su dobrodošli.
