Izvor: Blic, 15.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije problem da se pojača plata selektoru
Nije problem da se pojača plata selektoru
BEOGRAD - Lazar Radović, predsednik Stručnog odbora FSJ, naglasio je da u razgovorima sa stručnjacima, koji su kandidati za mesto selektora najbolje selekcije, tema neće biti 'finansije', jer je to posao za Izvršni odbor. Iz tog razloga, pitali smo Branka Bulatovića, generalnog sekretara FSJ, šta nacionalna kuća fudbala može da ponudi budućem selektoru, kad su finansijski uslovi u pitanju?
- Pre nego što odgovorim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na pitanje, hoću da istaknem da finansijski momenat nikad nije bio problem u razgovorima nacionalnog saveza sa kandidatima za selektora. Mnogo puta se nismo ni dotakli priče o novcu. Jednostavno, pojedini stručnjaci u prethodnom periodu nisu iz raznih razloga videli sebe na klupi reprezentacije Jugoslavije - kaže Bulatović - U ovom trenutku, osnovne tri stvari koje moraju da se ispune da bismo dobili kvalitetno rešenje jesu da je u pitanju vrhunski stručnjak, da je slobodan i da želi da radi kao selektor. Mislim da su se stekli uslovi da se neko od stručnjaka, koji je nama interesantan, vrati u zemlju i prihvati se posla. Lično, uveren sam da je danas mnogo lakše doći do selektora, nego što je to slučaj bio, recimo, 1995/96 godine.
Sportska javnost traži ime i rezultat?
- Pretpostavljam da je svima jasno da mi ne možemo da se upustimo u trku sa fudbalskim savezima zapadnoevropskih zemalja, ali da možemo da ponudimo korektne uslove, to je sigurno. Reći ću samo podatak da su, pored redovne plate, nagrade za plasman na prošlo Svetsko i Evropsko prvenstvo bile 100 i 160 hiljada maraka, što je za naše uslove, priznaćete, pristojna suma. Mi imamo situaciju da se pojedini naši vrhunski stručnjaci vrednuju milionima maraka, a pored toga su vezani i ugovorima sa klubovima ili nacionalnim selekcijama. Tu smo zaista nemoćni. Nije problem da se 'pojača' i plata, jednostavno, nama treba neko ko želi da radi. Javnost traži imena, ja ne bih o imenima, ali čvrsto stojim iza konstatacije da je sa mnogima pričano u nekim ranijim situacijama i da se uvek nešto isprečilo, a nije bio u pitanju novac.
Bez obzira što 'biti selektor fudbalske reprezentacije' zvuči primamljivo?
- Nema šta da se lažemo. Svi, počevši od Toplaka, Osima, Čabrinovića, pa preko Santrača, Živadinovića, Petkovića, naplatili su rad sa najboljom selekcijom Jugoslavije. Taj koji bi nama u ovom trenutku 'završio posao', a ne govorim samo o jednom imenu, finansijski je obezbeđen. Možda ne bi trebalo da spominjem, ali članovi selektorske komisije, koji su završili prošle kvalifikacije, ni u jednom momentu nisu spomenuli novac. Naravno, mi ne tražimo da neko dođe i radi za džabe. Ali, istina je i da 'biti selektor Jugoslavije' nije mala stvar - sumirao je Bulatović. D. Radović Eriksonu šest miliona maraka godišnje
LONDON - Kada se govori o platama selektora vodećih svetskih reprezentacija mora se krenuti od Svena Gorana Eriksona, Šveđanina u sedlu slavne Engleske. Erikson je 31. oktobra 2000. pristao da odlično plaćeni posao trenera Lacija zameni petogodišnjim ugovorom sa Fudbalskim savezom Engleske, koji će poznatom švedskom stručnjaku do 2005. donositi preko šest miliona maraka po sezoni.
Naravno, u pitanju je samo plata Svena Gorana Eriskona, dok mu je plasman na Svetsko prvenstvo 2002. godine obezbedio dodatnih milion ipo nemačkih maraka. Eriskon će za svaku pobedu na Mondijalu dobijati i dodatni bonus od oko 150 hiljada maraka, dok eventualna titula prvaka sveta donosi novi milion ipo maraka. A. P.
