Izvor: Politika, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni posle Australije ne ležimo na parama
Zadatak je ispunjen. Naša muška teniska reprezentacija se minulog vikenda domogla Svetske grupe Dejvisovog kupa savladavši u doigravanju, u prelepom ambijentu, velesilu Australiju s 4:1. Teniski savez je dobio još jedan podstrek da unapredi delovanje u zemlji u kojoj su teniseri preko noći postali najomiljeniji.
S njegovim generalnim direktorom Dušanom Orlandićem smo razgovarali o našem tenisu kada nije na velikoj pozornici, već kada ostaje iza zavese spuštene u Beogradskoj areni do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sledeće prilike. Stekli smo utisak da je stanje mnogo bolje nego što je bilo pre uzleta naših tenisera. Ima više razumevanja za probleme s kojima se teniska organizacija suočava, ali daleko od toga da su naprečac potekli med i mleko, pa čak ni posle prizora kojem je svedok bilo više desetina hiljada duša.
– Crtu još nismo podvukli, ali ne ležimo na parama. Smatram da su cene karata bile pristupačne pogotovo one ulaznice od 800 dinara za sva tri dana za 9.700 mesta u najvišem nivou dvorane. Oko 2.500 karata smo besplatno dali igračima koji su registrovani u savezu, oko 500 su dobili reprezentativci i stručni štab, jedan deo je otišao sponzorima... Ali, za dve nedelje korišćenja Arene morali smo da platimo oko 100.000 evra. Na sreću, imali smo razumevanje Grada Beograda koji nam je "oprostio" novac na koji polaže pravo. Deo zarade od karata smo dužni da damo Međunarodnoj teniskoj federaciji (ITF). Od 86.000 dolara, s koliko smo nagrađeni za plasman u Svetsku grupu, savezu ide 30 odsto, a igračima 70. Po pravilima Dejvisovog kupa, imali smo pravo na samo dva sponzora. To su nam bili Delta Đenerali i Eltim. Sa svim troškovima, teško da ćemo da izbegnemo "minus", – sumira Orlandić finansijsku stranu spektakla protiv Australije, ističući i neočekivane manjkavosti u Areni koji su pratili organizaciju meča. – Najveće nevolje smo imali sa šljakom. Vlažnost vazduha u dvorani je bila tolika da teren nije mogao da očvrsne, a jedva smo pronašli način da podlogu na vreme dovedemo u kakav-takav red.
Orlandić kaže da su takva iskustva dragocena jer Beogradska arena ostaje jedini izbor.
– U njoj bismo, na primer, igrali i da smo bili domaćini u plej-ofu u Kupu federacije u julu, ali smo išli u goste Slovačkoj. Objekti su suštinski problem koji će biti rešen tek izgradnjom nacionalnog teniskog centra kod Hale sportova na Novom Beogradu. Najzad su rešeni svojinski odnosi na zemljištu na kojem treba da se gradi. Očekujem da tender bude raspisan do kraja godine, a da centar, u najboljem slučaju, bude završen za Univerzijadu 2009. Tu bi trebalo da bude 11 terena na otvorenom, osam njih sa šljakom i tri s tvrdom podlogom, i hala sa četiri do šest terena s dve vrste brze podloge i s 3.000 do 4.000 mesta. Tako bismo imali podloge na kojima se igraju veliki turniri. Zamisao je da centar prevashodno bude u službi razvoja mladih igrača, ali bi tako bili stvoreni i uslovi za organizaciju ATP i VTA turnira. Primera radi, mi ne možemo da priredimo takmičenje u Prvoj grupi Evroafričke zone Kupa federacije, gde je naša ženska reprezentacija, a koje je prethodne dve godine igrano u Plovdivu, pošto ne u Beogradu nego u celoj zemlji, nemamo 16 terena s istom podlogom i četiri zatvorena za svaki slučaj. To je još teže organizovati sada kada je turnir pomeren iz aprila u na početak godine pa nije ni čudo što još nema zainteresovanih među 17 učesnica, – ističe Orlandić.
Beograd je zbog uspeha tenisera našao svoje mesto na svetskoj teniskoj mapi, ali zbog oskudne infrastrukture još nema ni govora o priređivanju značajnih turnira.
– Bila bi to velika stvar za Beograd i državu, ali to nije lako. Turniri su pod okriljem ATP koji je, zapravo, tržišno orijentisana firma. Ko ponudi zadovoljavajuće uslove, dobiće turnir. Ali, u prebukiranom godišnjem kalendaru neko mora da odustane ili da, recimo, kao Zagreb kupi turnir od Milana, na tri godine. Mi sada ne bismo mogli da izdejstvujemo veliki turnir s najboljim igračima čiji dolazak košta već manje atraktivni, s nagradnim fondom od 450.000 dolara kakvi su u Zagrebu i Umagu. Generalno, postoji interes sponzora da se i uz pomoć države sastavi fond koji za turnire takvog kalibra iznosi 1,5 miliona dolara. U najboljem slučaju, to ćemo moći od 2009, – kaže Orlandić.
U svetskom tenisu danas se okreću velike pare. Zato ima i više muzike. Naš sport se i dalje dovija pomoću štapa i kanapa, a organizacijama sve funkcioniše kao po zakonu spojenih sudova.
– Najveći problem u savezu danas je, verovali ili ne, mali broj zaposlenih. Ima ih četvoro i oni podnose veliki teret. Naša želja je da profesionalizujemo savez jer smo i dalje prinuđeni da u mnogim segmentima delujemo amaterski. Budžet nam je 600.000-700.000 evra, a za normalan rad je potrebno najmanje milion i po. Mimo države, a očekujemo da iz druge kategorije za finaniranje pređemo u prvu, novac možemo da dobijemo samo od sponzora. Ali, šta da im ponudimo osim reprezentacije. Sponzori imaju interes da daju pare ako smo domaćini, ali kako to da im omogućimo na duge staze kada tek posle žreba znamo gde igramo. Prošle godine su teniseri tri puta bili gosti u Dejvis kupu, a teniserke su išle u Slovačku. Zato nije čudo što se sponzori okreću teniserima i teniserkama ponaosob, jer ih "imaju" cele sezone. Kakav onda oni imaju interes da budu pokrovitelji fjučersa koje organizujemo kada tu igraju neafirmisani teniseri i teniserke ili državnog prvenstva koje je izgubilo smisao jer više nismo sigurni da li će se za titulu boriti i naši slabije rangirani igrači. O vrhunskim teniserima da i ne govorimo, – pojašnjava Orlandić.
Tako su u savezu kao razapeti između neisplativosti manjih turnira i izuzetne važnosti da oni budu organizovani. Na njima perspektivni igrači stiču prva iskustva i osvajaju prve bodove za rang-liste, a tako je bilo i s Đokovićem koji je sada trećeplasirani.
– Ove godine smo organizovali pet muških i tri ženska fjučersa koji su nam strahovito važni. Klubovima domaćinima smo dali po 5.000 dolara i podelili smo više od 20 takozvanih posebnih poziva našim teniserima. Za njih je to velika ušteda pošto imaju priliku da se bore za trofeje i bodove kod kuće. O nadama vodimo računa. Pokušavamo da im olakšamo da dođu do viza i avionskih karata. U prethodne dve sezone smo finansirali sve odlaske na turnire u inostranstvo najvećih talenata Bojane Jovanovske, Filipa Krajinovića, Ilije Vučića, Vanje Ćorović. Ali, moguće je da nam neka nada i promakne što onda "sruši" čitav sistem pa trpimo kritike. Francuska je jedan od najvećih rasadnika talenata koje izuzetno neguje, ali joj se desilo da mimo njenog sistema jedan Sebastijan Grožan ode čak do četvrtog mesta na svetu, – ilustruje Orlandić.
U savezu ističu da savršeno dobro znaju šta treba da čine kako bi i teniska organizacija s široko raširenim krilima poletela za teniserima. Ali, stvarnost, koju nam je predstavio generalni direktor teniske organizacije, mnogo je drukčija. To je sudbina koju tenis deli s drugim sportovima kod nas od kojih je danas kudikamo popularniji.
-----------------------------------------------------------
Očekujemo da Pilić ostane
Ima li teniske reprezentacije koja ne bi poželela da je joj savetnik bude Nikola Pilić, jedini selektor koji je do trofeja u Dejvisovom kupu doveo dve selekcije? Nekadašnji jugoslovenski reprezentativac je bio u našem stručnom štabu minulog vikenda protiv Australije, a Orlandić očekuje da će tako i da ostane.
– Naša želja je da Pilić i dalje bude savetnik. Smatram da će se to rešiti bez problema i vrlo brzo. Njegovo iskustvo je zlata vredno, a njegov doprinos da se probijemo u Svetsku grupu neprocenjiv. Teško je da iko može bolje od njega da posavetuje selektora i igrače, a njegova prednost je što dugo poznaje ne samo Novaka Đokovića, nego i Nenada Zimonjića, Janka Tipsarevića i ostale.
-----------------------------------------------------------
Zašto na majicama nije pisalo Srbija
Na majicama naše muške teniske reprezentacije protiv Australije nije pisalo Srbija. Razlog je marka sportske opreme.
– Nenad Zimonjić igra u "Najkijevoj" opremi, a ova firma je izuzetno restriktivna – ne dozvoljava da na majicama bude bilo šta mimo njenog prepoznatljivog znaka. Praktično je taj lanac krenuo od njega. Oprema naše reprezentacije je "Loto", ali su to samo trenerke na kojima je pisalo ime naše zemlje.
[objavljeno: ]
