Izvor: RTS, 21.Jul.2012, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprežaljene šume Hokenhajma
Ovog vikenda Formula 1 putuje u Nemačku pokrajinu Baden-Virtemberg, na skraćeni Hokenhajmring, patrljak nekadašnje čudesne staze. Trka će, kao i sve ovosezonske, sigurno biti sjajna, ali ne mogu a da se ne zapitam kako bi tek bilo dobro da početkom milenijuma nije donesena jedna od najtragičnijih odluka u istoriji trkanja.
Kada je užasna nesreća Nikija Laude 1976. godine na zloglasnom i divnom Nordschleife-u označila kraj zlatne ere Nirburgringa, trka za Veliku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nagradu (Zapadne) Nemačke preselila se na Hokenhajm, stazu čija je moderna inkarnacija nastala desetak godina ranije. Po svojim karakteristikama, nova staza u Nemačkoj je bila različita od svih drugih.
Počinjala je zahtevnim tehničkim delom zvanim Motodrom, svojevrsnim stadionom kroz čije se tribine probijala asfaltna traka, a zatim nepovratno bežala u pravcu Hardt šume koja će ostati večni čuvar sjajnih i strašnih tajni Hokenhajma*. Jer tu, u šumi, staza se sastojala od četiri pravca koji su svi bili tek malo duži od po kilometar i međusobno odvojeni šikanama. Ovakav oblik omogućavao je vozačima da jure brzinama većim od 350 km/h kroz četinare pre nego što bi se vratili nazad na ne mnogo uzbudljivi Motodrom.
Prizori na TV ekranima su bili spektakularni. Šarene formule jurcale su šumom dok je lišće prigušivalo urlanje pobesnelih motora. Sve što je za trku bilo bitno dešavalo se tu, obično na šikanama koje su zbog naglog kočenja bile idealno mesto za preticanje ili gubljenje kontrole nad automobilom.
Nažalost, upravo ono što ju je činilo uzbudljivom za TV gledaoce, pokazalo se kao smrtna presuda za legendarnu stazu. Jer za razliku od nas koji smo posredstvom televizije uživali u svemu što se dešavalo u šumi, oni koji su platili kartu i zauzeli svoje mesto na Motodromu najčešće nisu videli ništa. Kada se tome doda činjenica da je zbog kruga koji je bio dugačak skoro 7 kilometara publika samo četrdesetak puta u toku trke mogla da vidi automobile kako prolaze kroz Motodrom, jasno je da je sudbina stare staze bila zapečaćena.
I tako je početkom milenijuma Her Tilkeu dat zadatak da stazu prepravi u nešto što će biti atraktivnije za posetioce. Rezultat je staza-kopile koja je zadržala dosadni Motodrom i kosom linijom spojila ulazak u šumu i izlazak iz nje. U novom obliku, sa dužinom od samo četiri i po kilometra, trka je produžena na 67 krugova na radost onih koji dolaze u Hokenhajm i tugu svih nas, TV-navijača.
I, koliko god se ne slagao sa odlukom o takvoj promeni staze, morao bih da priznam da je bila logična, samo da nije jednog tragičnog detalja. Jer nečijom nerazumnom odlukom, stari deo staze, koji se više neće koristiti za trke je preoran a zatim i pošumljen! Kao da smrtna presuda nije bila dovoljno surova, već se neko postarao da se i grob prekopa, prelepi originalni Hokenhajm ostaje da živi samo u sećanju nas, tužnih TV navijača.
Istine radi, ne mogu da kažem da je nova staza loša. Štaviše, da nije nastala na mestu stare lepotice verovatno ne bih imao ništa protiv Tilkeovog dizajna. U svom novom obliku staza predstavlja kombinaciju svih mogućih krivina - brzih, sporih, a tu je i neizbežna ukosnica - ali i dalje omogućava postizanje brzina većih od 320 kilometara na čas. Ne oskudeva ni mestima za preticanje, a pošto je zadržavanje u boksu relativno kratko, dozvoljava i igranje taktičkih igrica. Ukratko, svi sastojci za zabavno nedeljno popodne su tu.
Od povratka u Evropu posle kratke Kanadske epizode deluje kao da su Ferari i Red Bul iskoračili malo ispred ostalih, iako je verovatno ispravnije reći da je posle Hamiltonove pobede u Montrealu Meklaren u stvari otišao korak unazad.
Alonso i Veber su to lepo iskoristili pa su se za sada kao jedini sa po dve pobede u sezoni izdvojili na vrhu poretka vozača. I dok je Alonso pobrao sve moguće pohvale za ono što prikazuje ove godine, ja bih posebno istakao Vebera zbog toga što je svoje dve pobede zabeležio na dve najprestižnije trke u prvom polugodištu - Monte Karlu i Silverstonu - ali pre svega zato što je uspešan uprkos tome što u njegovom timu nedvosmisleno preferiraju njegovog timskog kolegu.
Seb je treći u ukupnom poretku i nema razloga da bude preterano nezadovoljan jer ne zaostaje puno u generalnom poretku a RB8 deluje kao da polako ovladava tajnama Pirelijevih guma i postaje ista moćna zverka kao što su bile i mlađe sestre RB7 i RB6.
Meklaren u Hokenhajm donosi malo revidiranu šasiju, mada tim i dalje tvrdi da je MP4-27 jednako brz kao što je bio na početku sezone. Tragičan plasman na domaćem terenu pre dve nedelje ipak govori suprotno i ekipa iz Vokinga mora da se više potrudi ukoliko želi da pokvari planove Propetom konjiću i Crvenom biku.
Lotus je i dalje na pola puta između sjaja i očaja. Na Silverstonu su crno-zlatni automobili ponovo bili ubedljivo najbrži, ali to je nekim čudom bilo dovoljno samo za peto i šesto mesto. Jasno je da je bolji rezultat na kvalifikacijama ključan ukoliko ekipa želi da ispuni potencijal koji je evidentan, ali za sada nema indicija da ćemo Lotus videti na nekom mestu u prva dva reda na startu trke. Grožan će zbog promene menjača morati da startuje pet mesta lošije od plasmana koji izbori u subotu ali kimijevci i dalje imaju puno pravo da se nadaju.
Uz dužno poštovanje Vilijamsu, koji je već pobeđivao u 2012. i Zauberu koji umalo nije, krug potencijalnih favorita za pobedu u nedelju zatvara Mercedes koji uvek na domaćem terenu ima najveće ambicije. Ipak, budući da će Rozberg dobiti istu kaznu kao i Grožan, a da Šumi i dalje ne liči na onog nemilosrdnog šampiona iz prve polovine prošle decenije, Hokenhajm ove sezone možda neće doneti mnogo radosti Srebrnim strelama.
Dilema je dakle: osmi različiti, novi dvostruki ili prvi trostruki, ali sigurno je da osim tog pobednika pobeđujemo i mi koji prisustvujemo verovatno najuzbudljivijoj sezoni u istoriji Formule 1. Uživajmo!
*Davne 1965. godine, strašna Hardt šuma je zauvek uzela Džima Klarka, možda i najvećeg vozača Formule 1 svih vremena. Na Hokenhajmu se vozila nevažna trka Formule 2, ali u to vreme nije bilo neobično da na trkama učestvuju i najbolji timovi Formule 1, kakav je u to vreme bio Klarkov Lotus. U petom krugu, Klark je poslednji put viđen kako napušta Motodrom i ulazi u šumu brzinom od preko 200 Km/h. Nikad se nije saznalo šta se zaista dogodilo, ali smatra se da je mehanički kvar razlog zbog kojeg je Lotus izleteo sa staze. Dvostruki svetski prvak je poginuo na licu mesta, a na mestu njegove pogibije ubrzo je konstruisana prva šikana na stazi, koja je dobila ime po Klarku. Skroman drveni krst ostavljen je da označi mesto na kojem nas je napustio najbolji vozač kojeg je svet do tada video i punih 35 godina bio je odredište tužnog hodočašća svih zaljubljenika u ovaj opasan sport. Danas, deceniju nakon nerazumne odluke da se stara staza prekopa i pošumi, novo drveće je izraslo već toliko visoko i gusto da više niko sa sigurnošću ne može da pronađe drveni krst.
