Izvor: Politika, 20.Okt.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neponovljivi Đoković
I 2011. godina je u tenisu svrstana u red neponovljivih, ali je onda svetski broj jedan nadmašio sam sebe
Jedan masters i jedan turnir iz serije 500 nisu mnogo u odnosu na 10 grend slem titula i još 24 onih za po 1.000 poena. Pa ipak, posle Šangaja i Pekinga, apsolutno najbolji teniser sveta je otvorio srce pred novinarima i digao ta dva pehara na nivo dva najbolja vezana turnira koje je ikada odigrao. To je još jedan dokaz da se tenis u 2015. deli na Novaka Đokovića i sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostale, uključujući navijače i posmatrače. Dok svi drugi već mirno prihvataju činjenicu da srpski teniser polako svodi sport na pitanje ko će biti drugi, pa nalaze u tome sve manje uzbuđenja, gospodar današnjeg tenisa emotivno doživljava Kinu kao svoj vrhunski domet...
Takva je teniska 2015. Sva konkurencija lagano se skotrljala u isti koš, ostaje samo da se Novak Đoković poredi sam sa sobom. Draž sporta je u nepredvidljivosti, a ona se sada preselila sa terena na zagonetke jedne spektakularne karijere, koja se neočekivano brzim koracima uspinje u hijerarhiji svih vremena. Nepredvidljivost je zaista i obeležila ovu sezonu, ali na njenom samom početku, kada je Đoković sve iznenadio izjavom da će ponoviti, a možda i nadmašiti 2011. Ličilo je to na tipične izjave samoohrabrenja, posle neprijatnog poraza od Ive Karlovića u četvrtfinalu Dohe, u prvoj sedmici januara... Uostalom 2011. godinu smo odavno svrstali u red neponovljivih...
Potvrdilo se, međutim, da Đoković misli drugačije od drugih, kao i krajem 2013, kada je uzeo Borisa Bekera za trenera... Posle tog neočekivanog startnog poraza doživeo je još samo četiri: dva od Rodžera Federera (februar, finale Dubaija i avgust, finale Sinsinatija), a po jedan od Stanislasa Vavrinke (jun, finale Rolan Garosa) i Endija Marija (avgust, finale Montreala). I trenuci poraza na nikad neosvojenim terenima Rolan Garosa i Sinsinatija delovali su teško i značajno, posebno za razbijanje monotonije medijskih izveštaja, ali Novak je nastavio da niže pobede i došao do broja 73.
Poređenje sa 2011. već vidljivo je i po brojevima. Tu „neponovljivu” godinu završio je sa skorom 70:6 i deset titula. Sada ima 73:5, iste titule na tri grend slem turnira, ali i finale na četvrtom; zatim takođe pet masters titula, ali ga Pariz i London još čekaju. I, što je najvažnija razlika, pogibeljnu 2011. platio je povredama kakve mu se od tada više nisu događale...
Baš krajem te 2011, mnogi eksperti su se saglasili da novi čovek na vrhu ne može da traje duže od dve do tri godine. Drugi su govorili da se previše istrošio odjednom, treći najavljivali da će 2012. biti ista kao prethodna... Niko, doslovce niko, nije pomišljao da će dominacija srpskog sportiste da traje godinama i tek u četvrtoj da postane još dublja, zrelija i temeljnija, kao što sam opisuje posle pobede u Šangaju:
– Mislim da sam ove dve nedelje igrao svoj najbolji tenis u karijeri, bar kada su u pitanju dva vezana turnira. Imao sam sjajnu energiju, nisam se umarao. Uvek sam imao dovoljno snage, sabranosti i visokog nivoa u igri, od prvog meča u Pekingu do poslednjeg u Šangaju. To je ono što želite na terenu. Kada igrate sa vrhunskim teniserima, koji traže od vas maksimum, a znate da možete da pokrivate najveći deo terena sa obe strane. Naravno, ne mogu da očekujem da dobijem svaki poen, ali procentualno imam vrlo dobre izglede protiv bilo koga, jer znam da mogu da se prilagodim svačijoj igri: onima koji izlaze na mrežu i onima koji ostaju na osnovnoj liniji, ravnim ili spinovanim udarcima... Toliko puta sam igrao protiv toliko mnogo igrača da sam razvio sposobnost prilagođavanja. Ipak, mislim da sam ove godine posebno napredovao u preuzimanju inicijative. Napadam prvi. Zato mislim da je kvalitet mojih udaraca bolji nego ikada.
Na nivou koji je dosegao najbolji teniser sveta, u zrelom dobu lične, porodične i sportske sreće, pojavljuje se i želja za daljim napredovanjem. Tako jedan stručni komentator zaključuje da Đoković danas ima tri servisa, a njegovi protivnici samo jedan... Dokazuje to fantastičnim procentima na Congin drugi servis, u šangajskom finalu (6:2, 6:4). Na svoj prvi, Đoković je osvojio 86 odsto poena, na drugi 75, a na drugi servis rivala neverovatnih 84 odsto! To što je procenat na prvi servis protivnika bio samo 30, nema značaja u odnosu 3:1.
Za sve druge osim Novaka Đokovića, njegovi dometi su i dalje nepredvidljivi. Posle svega u čemu je do sada mislio dalje i bolje od drugih, niko nema prava da ospori njegovu ocenu da upravo sada igra najbolji tenis u karijeri, te da ima nameru da sa tim nastavi još dugo.
