Izvor: Politika, 16.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodno Ministarstvo sporta
Ustav je dao mogućnost da sport dobije svoj resor, ali stranke učesnice izborne trke zasad ne prepoznaju tu potrebu, a ni snagu sportske Srbije
Skupština Fudbalskog saveza Srbije usvojila je nedavno program u kojem se insistira i na tome da sport dobije svoje zasebno ministarstvo, kako je rekao predsednik Zvezdan Terzić "ne samo zbog sporta već i zbog prosvete", a taj stav je jednodušan stav kompletnog srpskog sporta – od Olimpijskog komiteta Srbije do sportskih saveza.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Usvajanjem novog Ustava nada da će sport dobiti svoj resor u vladi i da neće biti u sustanarskom odnosu sa prosvetom morala bi da se pretoči u stvarnost.
Ustav je priznao sport kao važnu društvenu delatnost i obavezao Vladu i Narodnu Skupštinu da regulišu odnose u njemu i da podstiču njegov razvoj.
Naravno, to ne znači da će mandatar nove vlade, odnosno stranka ili stranke, koji pobednički završe izbornu kampanju koja je u jeku, dati sportu ministarski resor. Na to upućuje izborna kampanja (u koju se uključuju i neka velika sportska imena) i u kojoj ima, istina stidljivih, obećanja sportskoj Srbiji. Međutim, ni u jednom izbornom programu nema ministarstva sporta.
Mnogo posla u oblasti sporta
Snežana Lakićević-Stojačić, potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i narodni poslanik podnosila je amandman u kojem je detaljno obrazložena potreba za ministarstvom sporta, međutim skupštinska većina je mislila drugačije...
– Ministarstvo sporta nam je neophodno, ne zbog lečenja kompleksa niže vrednosti, već zbog činjenice da tranzicija još nije zakačila sport i da ni Ustav, ni Zakon o sportu ne mogu u potpunosti da urede ovu oblast. Potrebno je da se sport nađe i u drugim zakonima, da se stimuliše ulaganje u sport, da se obezbede poreske i carinske olakšice, da se sport oslobodi poreza na dodatu vrednost... U našem sportu nema dovoljno visokostručnih profesionalnih kadrova (isti problem oseća se u svim oblastima), pogotovo ne kadrova specijalizovanih za sportsko pravo, za finansije u oblasti sporta i za druge oblasti koje se otvaraju tranzicijom (za njihovo stvaranje i edukaciju potrebne su godine). Zbog toga nam je potrebno ministarstvo sporta. Ono bi trebalo da se bavi legislativom, ali i "brendiranjem" Srbije u sportu, – rekla je tim povodom Snežana Lakićević-Stojačić za "Politiku".
Slično mišljenje ima i Goran Kreclović, sekretar za sport i omladinu Beograda, koji je kao partijski funkioner i učesnik izborne kampanje:
– Sport, odnosno njegov najveći deo, u ozbiljnim državama nije stvar privatnog sektora, već države. Recimo u Americi, samo pet odsto sporta je u rukama privatnika i to je onaj njegov vidljivi deo. To su profesionalna takmičenja koja doprinose i popularizaciji bavljenja sportom. Međutim, najeveći deo sportske aktivnosti kontroliše i finansira država pre svega kroz sistem obrazovanja. To je potrebno i nama, jer sport je duh jedne nacije, jedne zemlje, a duhom se ne trguje. To ni naša država ne sme da zaboravi i mora da se još direktnije odredi prema sportu prema svom interesu u ovoj oblasti. Sport i fizička kultura su dobili mesto u Ustavu, a sledeći korak mora da bude samostalni resor sporta u novoj vladi. Ministarstvo sporta očekuje značajan i obiman posao, koji Olimpijski komitet ni ostale sportske organizacije ne mogu da obave, niti je to delokrug njihovog rada, – izjavio je u intervjuu "Politici" Goran Kreclović.
I ministarstvo i nacionalna strategija
Iskusni sportski radnik i bivši ministar sporta Đorđe Perišić upozorava:
– Sportu je neophodan poseban resor, ali i dobra pozicija u budžetu. Ministarska fotelja bez sredstava za potrebe sporta ne znači mnogo, a još važnije je da država (naravno uz punu saradnju nevladinog sportskog sektora) odredi nacionalnu strategiju u sportu. U njoj obavezno moraju da budu četiri tačke: očuvanje postojećeg i stvaranje novog trenerskog kadra; očuvanje i postojećeg i stvaranje novog "igračkog" potencijala, pri čemu mislim na sve kvalitetne sportiste i sportistkinje svih uzrasta; očuvanje postojećih sportskih objekata i formiranje centra za olimpijske pripreme, kao i izgradnju objekata koji nedostaju; podizanje interesa za sport u svim segmentima, od motivisanja dece da se bave sportom, preko, trenera i društveno-sportskih radnika, do motivisanja privrede da se aktivnije uključi u finansiranje sporta, sredstava javnog informisanja da više pažnje i prostora posvećuju sportu, od masovnog do vrhunskog, ali građana da bi dobili ono što se u svetu zove sportska publika...
To su sažeto i argumentovano stavovi našeg sporta o potrebama za samostalnim resorom u novoj Vladi, a s obzirom na broj članova našeg sportskog pokreta pomalo je neverovatno da političke stranke njihovu snagu nisu uzele u obzir pri definisanju svojih izbornih obećanja.
--------------------------------------------------------------------------
Sva naša ministarstva...
U nekadašnjoj Jugoslaviji nije bilo ni saveznoh ni republičkih ministarstava sporta. O sportu u početku brinuli su partijski organi, pa Socijalistički savez i Odbor za sport u saveznoj vladi.
Prvo savezno ministarstvo sporta formirano je jula 1992. godine.
– Ministarstvo je formirano bez ustavnog osnova na inicijativu predsednika Vlade Dobrice Ćosića i jedino od ministarstava nije imalo ni poziciju u Ustavu, ni u zakonu, ni u budžetu. Ipak, načinjeni su neki pomaci u regulisanju odnosa sa vojskom, ublažavanju carina i poreza za sportske organizacije, a donošenje Zakona o sportu zaustavljeno je promenom Vlade, – podseća Đorđe Perišić, prvi savezni ministar sporta.
Njega je zamenio dr Zoran Bingulac, a resor sporta ispao je za kratko iz Vlade Radoje Kontića, da bi se posle direktnih intervencija uglednih sportskih poslenika ponovo vratio. Portfelj je ponovo pripao dr Zoranu Bibgulcu. Na ministarskoj poziciji njega je zamenio Velizar Đerić, a posle oktobraskih promena 2000. ministar sporta bio je Vojislav Andrić. Zakratko, nažalost. Iako je Ministarstvo bilo veoma agilno i iako je pripremilo nacrt prvog saveznog zakona o sportu, brzo je svedeno na rang sekretarijata, da bi potpuno nestalo usvajanjem Ustavne povelje i Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Srbija ima nešto dužu tradiciju resora sporta u vladi. Prvi ministar sporta bio je Goran Trivan (1990), zatim su funkciju ministra obavljali Dragan Kićanović, Vladimir Cvetković , pa Zoran Anđelković. Oktobarske promene 2000. ukinule su i ministarstvo sporta na republičkom nivou, a sport je sa prosvetom prvo delio ministra Gašu Kneževića, a sada Slobodana Vuksanovića.
Problem sporta, istina, znatno je ublažen osnivanjem Uprave za sport...
Ž. Baljkas
[objavljeno: 16.12.2006.]
