Izvor: B92, 19.Feb.2011, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nenadić: Jedva čekam da budem Orao
Petar Nenadić je nekada bio najtalentovaniji mladi igrač Evrope, postao je kadetski prvak Evrope, a onda je usledio veliki transfer u slavnu Barselonu.
Sve je za "Petra Pana", kako su ga prozvali, bilo kao u bajci, a onda je usledio košmar, dve teške povrede učinile su da Nenadić odsustvuje sa parketa skoro dve godine.
Katalonci su raskinuli ugovor i on je morao da obuče dres mađarskog PIK Segeda. Letos se preselio u danski Holstebro, gde je sjajnim igrama izborio poziv >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u reprezentaciju.
"Drago mi je što ću ponovo biti "Orao”. Uvek sam bio tu, ali je od selektora zavisilo da li će me zvati. Dolazim i iskren da budem, jedva čekam. Spreman sam, u po noći i dana biću na usluzi reprezentaciji i sve što od mene bude traženo ispoštovaću”, izjavio je Petar Nenadić.
Verovatno će vaš prvi i osnovni zadatak biti da igrate na srednjem beku, da povežete levu i desnu stranu, baš ono što je nedostajalo na SP u Švedskoj?
"Nije problem, šta god mi selektor Vuković kaže, to ću igrati. Ako mi kaže da se penjem na drvo, popeću se, nema problema”.
U klubu ste u prvom delu sezone više igrali na levom, nego srednjem beku?
"Jedini sam stranac u timu, nisam znao jezik i trener nije želeo da igram baš na sredini, pa me forsirao na levoj strani, mada sam povremeno igrao i desnog beka. Međutim, u drugom delu prvenstva igram i na srednjem, savladao sam jezik, znam neke osnovne stvari i više nema problema. Svejedno mi je šta ću da igram, prilagođavam se dobro”.
Bili ste na meti nekih nemačkih klubova, šta se tu dešava?
"Odlučio sam da ostanem ovde. Ne želim da za nešto više novca odem u Nemačku i da me kasnije nema, ne želim da sedim na klupi u jakom klubu, bolje je da sam ovde, ali bar igram. Ostajem ovde još najmanje godinu ipo dana, pronašao sam svoj miri, dobro se radi, naporno je, ugojio sam se, ali pucam od snage”.
I samopouzdanja?
"Igram skoro šezdeset minuta na svakom meču, a to je ono što mi je potrebno. U ovom trenutku mi je najvažnije da konstantno igram, da što pre zaboravim one dve godine u Segedu i posvetim se sebi. Naravno, znam da u reprezentaciji ne mogu da imam takvu minutažu, ali sam spreman koliko god mi se ukaže prilika. Mislim da je u državnom timu jaka konkurencija, a to će mi biti samo motiv više da radim i borim se”.
Bili ste vodeći na listi najbolje ocenjenih igrača u Danca, a vaš tim je već okarakterisan kao najprijatnije iznenađenje šampionata?
"I dalje sam u vrhu, a trenutno sam i prvi strelac lige. Na sedamnaest mečeva sam postigao 115 golova, u proseku šest po meču. Mogu slobodno da kažem da nikad nisam bio zadovoljniji”.
Ne može, a da se ne primeti da ste se prilično uozbiljili. Šta je u pitanju?
"Dosta sam se promenio, shvatio sam da moram mnogo da radim na sebi i da ću samo tako doći do rezultata. Posle dve loše i nesrećne godine u Mađarskoj, okrenuo sam novi list, posvećen sam samo rukometu i ništa me drugo ne zanima. To je jedan od razloga zašto sam odlučio da dođem u Dansku”.
