Izvor: Mondo, 18.Nov.2015, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemojte i njih da pokvarite!
Zašto se mlada reprezentacija odjednom ugleda na seniorsku reprezentaciju Srbije umesto na mladiće koji su pre šest meseci postali prvaci sveta pod trenerom Veljkom Paunovićem? I kada ćemo čestitati protivniku za dobru partiju?
Mladi reprezentativci Srbije su jako počeli kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2017. godine, pa je dva puta demolirana Litvanija i jednom Andora, a onda su usledile nešto teže utakmice. Remi protiv Italije u Novom Sadu (1:1) i poraz od Slovenije >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << u Kopru (2:0), dovoljni su bili da se stanovništvo zapita:
Novozelanđani, šta se desilo?
Okosnicu reprezentacije, koju sada vodi Tomislav Sivić, čine igrači koji su pre šest meseci postali prvaci sveta, ali na polovini kvalifikacija nalaze se u nepovoljnoj situaciji. Samo prvoplasirani iz grupe prolazi dalje, dok u plej-of idu četiri najbolje drugoplasirane ekipe - kojima u bodovni saldo ne ulazi broj osvojenih bodova protiv najslabije ekipe u grupi (u slučaju Srbije - Andora ili Litvanija).
Srbija trenutno nije ni drugoplasirana, pošto ih je u utorak prestigla reprezentacija Slovenije, a važno je i to što su "Zmajčeki" već odigrali obe utakmice protiv Italijana.
"Svakako moramo da pobedimo Italiju u gostima ako hoćemo na Evropsko prvenstvo. To bismo morali da uradimo i da smo juče pobedili Sloveniju. Jeste neprijatno, ali nije tolika tragedija da nećemo znati da se dignemo posle ovoga. U opticaju je 15 bodova. Treba da osvojimo 12 od toga i nećemo imati problem", rekao je selektor Tomislav Sivić posle poraza od Slovenije.
Selektor je već isplanirao da je neophodno pobediti Italiju, ali je već upisao jedan potencijalni poraz, a rivali sa kojima se Srbija sastaje sledeće godine, a da to nije Italija koju svakako moramo da pobedimo u gostima, jesu Irska (dva puta), Slovenija i Andora.
Foto: Nogometna zveza Slovenije/Nzs.si
"I Novak Đoković je sinoć izgubio", rekao je Tomislav Sivić posle poraza od Slovenije za agenciju Beta.
Očekivanja od prvaka sveta su izuzetno velika, ali selektor Tomislav Sivić opasno greši kada pretpostavlja da su navijači iznervirani/razočarani/ljuti zbog poraza od Slovenije.
Ne, nisu te emocije osetili zbog poraza, već zato što generacija koju on vodi sa klupe ne podseća ni 10% na onu koja je igrala FUDBAL na Novom Zelandu.
Ona zbog koje je vredelo ustajati u rane jutarnje sate, ona zbog koje smo konačno osetili ponos kada igramo fudbal i zbog koje smo mogli glasno da kažemo: Srbija je prvak sveta!
I, što je najvažnije, ona generacija zbog koje smo se ponadali da ima nade...
Agresivnost na svaku loptu od početka do kraja meča, brza dodavanja, timski duh, opasne kontre i atraktivna igra, samo su neki od kvaliteta koji je krasio generaciju do 20 godina koju je vodio Veljko Paunović, a teško je reći da se u utakmicama protiv Italije i Slovenije primetila neka od nabrojanih karakteristika.
Pomislili smo svi, ali se bojimo da kažemo - podsećaju na sve ono što smo već videli i na ono što gledamo godinama i generacijama. Isti fudbal kao u seniorskoj reprezentaciji, a strah da su "Novozelađani" bili samo faza je veći nego ikad.
Ali ne zbog poraza, selektore...
Kada se selektor već dotakao Novaka Đokovića koji je izgubio u utorak od njegovog najvećeg rivala Rodžera Federera (7:5, 6:2), hajde da vidimo šta je najbolji srpski teniser rekao posle tog meča.
"Ima dana kada se ne osećate najbolje, kada niste ni blizu svoje najbolje partije. Svaka čast Rodžeru na promenama tempa, uvek mi je slao različite loptice. Slajs i spin je veoma mudro koristio, efikasno je servirao, dok sam ja pravio mnogo neiznuđenih grešaka, predao sam mu pobedu, naročito igrom u drugom setu".
Da li je Novak Đoković pokušao da pronađe neki drugi razlog za poraz sem u svojoj lošijoj igri i u protivnikovoj dobroj? Možda je pokušao da se opravda poređenjem sa najboljim u nekom drugom sportu? Da li je izjavio da i LeBron Džejms nekada ima loš dan? Ne, nije.
Nije to Novak izjavio jer mu ne treba opravdanje za poraz, nego analiza slabije igre. Od prvoga nema nikakve koristi.
Foto: AP Photo/ David Rowland
Srbija je gubila i na Novom Zelandu...
Poraz od Urugvaja na početku takmičenja samo je još više motivisao momke Veljka Paunovića koji su u toj utakmici stvorili veliki broj šansi, ali ih nisu pretvorili u gol. Međutim, niko nije bio nezadovoljan zbog poraza jer je fudbal bio atraktivan, netipičan za srpsku "školu fudbala", sa mnogo trčanja. Nezaslužen, lopta nije htela u gol. Ali, to je fudbal...
Selektor Tomislav Sivić isti osećaj imao je i posle poraza od Slovenije.
"Mislim da smo prvo poluvreme držali kontrolu, imali posed lopte. Trebalo je da damo gol. Da smo ga dali, verovatno bi bilo potpuno drugačije, ali nije. To je fudbal. Oni su se branili, igrali na kontru. Mi smo dobro radili sve do šesnaesterca metara, ali tu nam je falio taj 'plus', da završimo kako treba."
Istina je da je Srbija u jednom periodu utakmice imala posed lopte 70%, ali je to izuzetno beznačajno ako se radi o dodavanjima na sredini terena bez ozbiljne lopte na krilo ili napadaču. Igra je bila izuzetno spora, gotovo uspavljujuća. U krug. Pokušaji reprezentacije Srbije su se svodili na šuteve iz daljine, a najbolju šansu imao je Šaponjić glavom posle prekida.
Kriviti sreću za ovakav poraz od Slovenije u kojoj je Srbija samo prividno držala "konce" u rukama veoma je ružno pre svega prema protivniku koji je odigrao maestralan meč i zasluženo pobedio. Samo njihov napadač Šporar je imao pet šuteva ka našem golu.
Objasnio je selektor Sivić i da je problem u dugoj sezoni, iako je tek novembar i većina igrača nisu standardni u svojim timovima, ali i u tome što nisu igrali Predrag Rajković, Uroš Đurđević i Andrija Živković. Naravno, sa naglaskom da to nije alibi za poraz.
Kako su onda "orlići" na Novom Zelandu jurišali ka golu protivnika i u 118. minutu utakmice tek nekoliko nedelja posle završenih sezona u klubovima...
Zašto je toliko teško priznati poraz, čestitati protivniku ili jednostavno reći "možda sam i ja pogrešio"?
Ovaj manir se ne odnosi samo na Tomislava Sivića, već na kompletnu struku koja rukovodi različitim reprezentativnim selekcijama. Gadna navika koja se proširila po čitavom sistemu i kojoj se ne vidi kraj. Niko ne želi tako vaspitane fudbalere.
Utisci Tomislava Karadžića posle pobede nad Albanijom:
"Svaki dan rastemo i verujem da će A tim vrlo brzo doći do rezultata koji ljudi očekuju. Iz prostog razloga što se radi kvalitetno i vidim kakvo je okruženje oko nas."
