Izvor: Blic, 13.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemam pištolj da bih saigrače kontrolisao!?
Nemam pištolj da bih saigrače kontrolisao!?
Savo Milošević, kapiten reprezentacije SCG, teško je podneo poraz na startu Svetskog prvenstva od Holandije (0:1), a bio je neraspoložen i zbog izmene kada ga je Petković na poluvremenu zamenio Nikolom Žigićem.
Ni kada je prenoćio, jedini odgovor na pitanje da prokomentariše svoju ljutnju bio je: 'Nemam komentar'. Posle nekog vremena, u nešto mirnijoj atmosferi Savo je juče ipak govorio na tu temu.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Postojala je ljutnja zbog izmene, ali to je normalno u fudbalu, jer kada mi bude svejedno onda više neću imati motiv ni da igram. Neraspoloženi smo zato što smo tužni i ništa više od toga. Bilo bi glupo da jedan poraz razbije ono što smo tri godine stvarali, pošto bismo se u tom slučaju ponašali kao deca i to ona nevaspitana. Nismo izgubili ni volju, ni ambiciju, jer imamo bar još jedan vrhunski meč do kraja takmičenja o kojem mnogi mogu samo da sanjaju - kaže Milošević.
Kapiten plavih nije želeo da se osvrće na izjave nezadovoljstva koje su dali ostali igrači, pre svih Ognjen Koroman i Mateja Kežman.
- Tačno je da sam kapiten, ali svako nosi odgovornost za ono što izjavi. Zaista ne mogu i nije korektno da okolo šetam pištoljem i kontrolišem šta ostali rade.
Uz izvinjenje što posle utakmice sa Holandije nije razgovarao sa novinarima i iskrene nade da poraz nije poremetio atmosferu, Milošević govori i o duelu sa 'lalama'.
- Kada izgubiš, onda je sve teže i negativnije, naročito ako se videlo da smo mogli do remija koji bi bio i najpravedniji ishod meča. Uostalom, igrali smo protiv fudbalske velesile i nikako nije sramota na ovakvom takmičenju i izgubiti od nje. Uveren sam posle svega da smo mogli do boda, a zašto nismo, to je za neku dublju analizu. Što se tiče borbenosti igrača, na to ne bi trebalo da bude nikakvih zamerki.
Da nije bilo sudara Miloševića i Kežmana pred golom Holanđana možda bi utakmica krenula drugačijim tokom, a sa tom konstatacijom slaže se i Savo.
- Razgovarao sam sa Kežmanom o tome kada smo se vratili u hotel, ali u tom trenutku smo obojica gledali u loptu i nismo se videli. Da je samo jedan od nas dvojice bio u šansi, siguran sam da bismo je i realizovali. Sada nam ostaje da se vadimo protiv Argentinaca, koji su izuzetni individualci, ali sa kojima može da se igra. Čeka nas utakmica na život i smrt, jer je to naša poslednja šansa da hvatamo voz za drugi krug takmičenja. Zbog onih sjajnih navijača, koji su stali iza nas i kada smo gubili, naša obaveza je još veća.
