Izvor: Blic, 07.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema oproštaja bez „Velikog brata“
Poruka srpskim sportistima sada je više nego jasna - ukoliko želite oproštajnu utakmicu, prijavite se za učešće u „Velikom bratu". Uzalud vam svi mečevi za reprezentaciju, sve klupske utakmice i golovi, internacionalna karijera i evropski trofeji, ako se u ispovedaonici niste požalili da biste rado bar još jednom izašli na teren.
Za razliku od Saše-Đanija Ćurčića, koji je oproštajnu igru zaslužio zbog onoga što je znao da uradi u kopačkama, a ne u Bratovljevoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << školskoj klupi, Dragan Stojković, Siniša Mihajlović, Darko Pančev, Vladimir Jugović, Predrag Mijatović, Milko Đurovski... - nisu imali sreće. U njihovo vreme nije bilo „Big bradera", a niko nije hteo da preuzme ulogu „velikog mozga" i nagradi ih na kraju karijere za ono što su učinili.
Stojkovića se, na primer, niko nije setio u Crvenoj zvezdi ili Fudbalskom savezu, ali zato jesu u Nagoji, dok je u Nišu u poluprivatnoj varijanti ispraćen sa terena jedan od najboljih igrača koje je imala Srbija. Isti slučaj je i sa Sinišom Mihajlovićem. Za svaku je pohvalu što u producentskim kućama i PR agencijama postoje ljudi koji brzo reaguju, ali je to ujedno i velika sramota za srpske klubove i saveze, što se organizacije nisu prihvatili pre njih.
Poslednju oproštajnu utakmicu u organizaciji Fudbalskog saveza imao je Dragan Džajić 1979. godine protiv Argentine, Momčilo Vuković se rastao od Partizana 1984. godine u revijalnoj utakmici sa našom reprezentacijom, u Crvenoj zvezdi ne mogu ni da se sete kada su ispratili nekog svog velikana. A bilo ih je. I to mnogo.
