Izvor: Politika, 28.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema neuspeha
– kaže selektor SCG Dragan Šakota posle poraza od Španije u osmini finala i ne žali zbog poteza koje je povukao posle odustajanja nekih igrača
Od izveštača "Žurnala"
SAITAMA, 26. avgust – Čudan osećaj ostao je u svima nama posle ispadanja naše reprezentacije. Nema razočaranja kakvo bi bilo logično za ljude koji dolaze iz zemlje svetskih šampiona, zemlje koja decenijama Svetsko prvenstvo nije napuštala bez odličja. Ravnodušnost protkana po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojom niti gorčine je najbliža emocija koja bi se mogla uporediti sa tim čudnim osećajem.
Niko od nas nije u Japan došao zanoseći se da imamo tim za velika dela. Suviše smo dugo košarkaška zemlja da bismo se zavaravali kako sa osrednjom ekipom po kvalitetu možemo da se nosimo sa timovima koji u svojim redovima imaju zvezde.
Sloboda veća od Džordanove
Takođe, posle Olimpijskih igara i prošlogodišnjeg Evropskog šampionata, ne bi nas iznenadio ni slabiji rezultat od ovoga, poraz od Nigerije nije ni izbliza boleo kao onaj od Kine i Novog Zelanda pre dve godine.
Odlazak kući u vreme kada se prave borbe tek zahuktavaju, samo je logična posledica svega što se dešavalo poslednjih godina. Prvenstveno produkt nedostatka strategije. U Švedskoj smo propustili priliku da već sada kao Španci imamo jak tim, jurišamo na rezultat i spokojno čekamo Olimpijske igre. Lekciju kako se to radi ovde su nam održali Turci i Litvanci, pa i Italijani koji imaju i te kako perspektivan tim.
U našim lutanjima koja su nas i dovela ovde gde smo, selektor Dragan Šakota, kao i njegovi prethodnici, izabran je da bude zaklon iza koga će se sakriti mnogi propusti. Verovalo se da će Predrag Stojaković, Marko Jarić i ostali doći, jer je Šakota njihov učitelj i prijatelj. Njihovo pojavljivanje na pripremama bilo bi predstavljeno kao podvig i rezultat napornog rada cele organizacije.
Kada je to izostalo počela je priča o podmlađivanju, ali je i ona u poređenju sa Turskom urađena na pola. Nedovoljno radikalno. Za to nije dovoljan selektor, cela organizacija mora da ima snagu da je iznese. I druga šansa u tri godine je propuštena. Iz istog razloga.
Šakoti, koji je bio svestan i prilikom izbora da se prihvata katane za harakiri, na dušu se može staviti sloboda koju su imali pojedinci, kakvu ni Džordan nije imao u drim timu 1992. Takva prava kod Ivkovića nisu imali ni Petrović, Divac, Đorđević, Kukoč, a svaki je pojedinačno vredeo gotovo koliko ceo naš sadašnji tim.
Kako oceniti osminu finala? Svakako ne kao uspeh, u krajnjoj liniji zato što se mrvicama ne smemo zadovoljavati. Nije ni potpuni neuspeh. Nažalost, to je naša realnost.
Priču o učinku na Svetskom prvenstvu koju je započeo neposredno posle utakmice sa Španijom, upitan da rezultat oceni kao uspeh ili neuspeh, Šakota je počeo rečima:
– Neuspeha nema, ako debitanti izađu i odigraju Svetsko prvenstvo, šest zvaničnih i 11 prijateljskih mečeva, ukupno 17. Već je samo to dobitak. Naravno, tužno je gledati da nismo u situaciji da pravimo rezultat, kao što smo nekada radili, ali to smo znali i pre početka priprema, kada nismo bili u situaciji da pozovemo najbolje igrače, jer neki od njih nisu želeli da igraju. U takvoj situaciji povukli smo ovaj potez i uopšte ne žalim zbog toga.
Miličić znatno napredovao
Priču je nastavio presekom svih šest mečeva:
– Previše treme je bilo na početku, ali i u osmini finala kada smo igrali sa protivnikom koji je uigraniji i jači od nas. Mnogo hrabrije smo morali da uđemo u prvu i poslednju utakmicu. Na četiri prethodne utakmice smo pokazali da možemo da budemo borbeni, ali smo protiv Španije bili samo na momente hrabri i pametni. Sve ostalo je bilo sa dosta grešaka. Verovatno su i to što smo prvi put bili zajedno i to da smo imali 11 debitanata na jednom velikom takmičenju faktori koji su uticali na greške. Sve je to za analizu.
Selektor je naglasio da ima dosta stvari sa kojima može da bude zadovoljan.
– Međutim, morali smo mnogo hrabrije da igramo, bez obzira da li je reč o protivniku koji je jači na papiru od nas. Respekt pogotovo ne sme da se pretvori u strah. Računam da će iskustvo stečeno igranjem u Japanu dovesti do toga da većina koja će sledeće godine biti u Španiji taj problem više neće imati.
Ovaj tim bi sa Krstićem i Milojevićem mogao sigurno korak više. Ipak, utisak je da to opet ne bi bio tim koji bi bio snažan koliko i američki i argentinski. Upitan koliko bi rezultatski učinak bio bolji sa njima, Šakota je odgovorio:
– Zaista ne bih ulazio u priče koje bi ličile na bilo kakvo opravdavanje. Kada sam preuzeo reprezentaciju znao sam šta me čeka, ali sam bio optimist u pogledu toga da će se pojaviti igrači koje sam zvao. Od igrača koji su bili na listi, nije došla nekolicina njih koji su jako bitni za igru koju smo planirali. Sa druge strane neki od glavnih koji su bili u timu su se povredili.
Navodeći primere Jorovića i Avdalovića, selektor je nastavio:
– Da ne govorim o Avdaloviću koji je tri nedelje pauzirao i izgubio formu. U okrnjenom sastavu imali smo dosta problema. Sve to je možda uticalo, možda bismo imali jednu pobedu više. Nekada jedna pobeda više može mnogo da promeni. Jednostavno, dogodile su se neke stvari koje nismo mogli da kontrolišemo.
Kao dobitak Svetskog prvenstva Šakota je apostrofirao igrače koji bi mogli da iznesu teret na Evru 2007. Upitan za njihova imena odgovorio je:
– Mislim da je prerano za ovakvu priču. Odmah možemo da istaknemo Miličića koji je dobio ulogu koju do sada nije imao. Treba uzeti u obzir i njegove godine, osvrnuti se i na njegovo prethodno učešće u reprezentaciji. Ako je prošle godine igrao na nivou koga se sećate i sami, a sada igra ovako, napredak je ogroman. Možemo istovetnu stvar da očekujemo od svih igrača u tom uzrastu, da ne kažem i od onih mlađih. Ima igrača koje smo definitivno dobili. Branko Jorović je na svim utakmicama dok se nije povredio pokazao da je jako pouzdan i da se na njega može računati. Aškrabić, bez obzira što nije mlad, imao je važnu ulogu, na kraju je izostao zbog povrede. Žao mi je u najamnju ruku što nismo bili kompletni da pokažemo nešto više.
Na kraju usledilo je i pitanje o članovina mlade reprezentacije:
– Poziv zavisi od razvoja. Imaju godinu dana ispred sebe, čitavu ligu. Na kraju krajeva, iz prošlogodišnjeg sastava mladih neki su dobili šansu u reprezentaciji ove godine.
Posle svega, najgore bi bilo ukoliko bismo pomislili da do Evropskog šampionata u Španiji ima mnogo vremena. Posle svih vozova koje smo propustili, za nas je taj Šampionat trebalo da počne već 26. avgusta negde oko 15 časova po evropskom vremenu. Odmah posle poraza od Gasola i drugova.
P. Miljuš
--------------------------------------------------------------------------
Mogli smo bolje
– ističe Darko Miličić po kome je naša reprezentacija na pravom putu
SAITAMA, 26. avgusta – Darko Miličić jedini je naš igrač koji može da bude zadovoljan posle Svetskog prvenstva u Japanu. Na šest utakmica imao je više minuta provedenih na parketu nego za tri godine u Detroitu. Za njega će ovo biti kapitalno iskustvo koje će nadamo se nadgraditi u dresu Orlanda.
Levoruki centar bio je dominantan kad god bi se približio reketu. Često je previše odlazio na spoljne pozicije, forsirao šut i kada nije trebalo. Ipak, u tom pogledu možda je on i najmanje kriv. Sazrevanje će nadamo dovesti i do toga da zaigra racionalnije i još korisnije za tim.
– Pojeo sam se tokom ovog prvenstva. Toliko sam želeo da pobedimo da sam živce pogubio. Svaka izgubljena lopta me je ubijala, davao sam sve od sebe da dobijemo svaku utakmicu. Na žalost nismo imali sreće, već sam rekao da je to delom i zbog sudija. Ne bih voleo da to zvuči kao bilo kakvo pravdanje, ispali smo jer su nas Španci zasluženo dobili mada mislim da su to sitnice koje bi nam pomogle da u drugoj fazi startujemo sa bolje pozicije i verovatno igramo protiv rivala koga bismo mogli da savladamo.
Sumirajući Svetsko prvenstvo, Miličić nije odavao utisak nekoga ko se zadovoljio plasmanom među 16 ekipa na svetu.
– Nije loše, s obzirom da nam je bio cilj da prođemo grupu. Neću da priznam da nismo mogli bolje, mogli smo, ali ponavljam nismo imali i sreće. Naišli smo na najaču ekipu u ovom trenutku, da je bilo ko drugi bio rival verujem da bi bilo drugačije.
Na pitanje čime je na ovom šampionatu bio zadovoljan, Miličić je odgovorio:
– Bio sam srećan što smo posle kiksa u prvom meču imali snage da se vratimo i odigramo dobro naredne mečeve. Svi su pričali kako Rakočević, ja i Aškrabić treba da izvučemo, da uzmemo loptu kada se meč lomi. Tu ništa nije sporno, ali timski rad pobeđuje na ovakvim takmičenjima. Uz sve pohvale saigračima za trud odbrana je bila šuplja, probijali su nas sa svih strana kako su hteli. To su sitnice koje su nas ubile. Sigurno je da smo želeli više, ali ovo je maksimum koji smo mogli da dostignemo.Treba da zaboravimo loše godine iza nas, meni je već druga sa reprezentacijom loša. Ne žalim se, nikoga ne krivim, nisam imao nikakvih problema. Ove godine mi se daleko više sviđa atmosfera i zalaganje, zato mislim da smo na pravom putu.
Selektor je izneo niz pohvala na Vaš račun?
– Sa Šakotom imam super odnos. Nije to slučaj samo sa mnom, već i sa svima. Nije imao razloga da prema meni ima drugačiji odnos nego sa igračima sa klupe. To je i doprinelo dobroj atmosferi. Drago mi je što je on selektor, nadam se da će biti i sledeće godine. Sa boljom ekipom on može svašta da uradi.
Komentarišući utakmicu sa Španijom, Miličić je istakao:
– Ušli smo maksimalno motivisani u utakmicu, u svlačionici smo se bodrili. Ali kad je počeo meč videlo se brzo da su bolji. Svi njihovi igrači koji su ušli na parket davali su poene, trojke su sevale sa svih strana. Kažnjavali su apsolutno svaku našu grešku.
[objavljeno: 28.08.2006.]
