Izvor: MozzartSport.com, 16.Avg.2020, 10:11

Nekad bilo, sad se pripoveda

Ili, dokazivo nazadovanje Pepa Gvardiole...

Drhti ser Aleks Ferguson. Ne zato što mu je u tom trenutku 70 leta, pa kao većina starih ima tikove, nego od straha. Nikad ništa slično u životu nije video. Njegov Mančester junajted – a igrali su Vidić, Ferdinand, Gigs, Runić, branio Van der Sar – ne može ni da opepeli. Trese se čiča, verovatno mu prolazi kroz glavu da je vreme za kraj, pošto ga Barselona odučava od fudbala u londonskom finalu. Ruka kolegi >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << Pepu Gvardioli kao simbolična najava predaje trenerske vlasti. Ako je Škot slovio za jednog od najboljih na svetu, ako ne i najboljeg, delovalo je prirodno da ga na tronu nasledi Barselonin revolucionar.

Umesto da ostane na vrhu i(li) se na njemu iznova dokazuje, Katalonac je posle 3:1 na Vembliju krenuo nizbrdo. Prošlo je devet godina otkako je poslednji put osvojio Ligu šampiona, što je nedopustivo dug post za stručnjaka kog kuju u zvezde i svrstavaju u rang Fergusona, Sakija, Kapela, Ančelotija...

Pep Gvardiola postaje Žoze Murinjo. Dotakao je zvezde dvaput i onda se od njih samo udaljavao. Pre desetak godina stvorilo se mišljenje da su Pep i Žoze u esnafsom svetu ono što su Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo u igračkom. S bitnom razlikom što su potonja dvojica status potvrđivali i samo Luki Modriću prepustili pijadestal za poslednjih 12 godina, a i tad je hrvatski as priznanje dobio više zbog učina na Mundijalu u Rusiji nego zbog izdanja na klupskom nivou, znalo se 2018. kao 2008. i danas, da boljih od Argentinca i Portugalca nema. Zato od Gvardiole i Murinja i te kako ima i to je lako dokazivo.

U Ligi šampiona nadmašio ih je Zinedin Zidan, u Premijer ligi Jirgen Klop, jer nekadašnji članovi Barsleone kao da ne žele da se menjaju, da unapređuju, priznaju greške. Kako su igrali 2010. i 2011. kad su sa Interom i Barselonom pokorili Stari kontinent, takvi su i danas. Samo što mnogo više troše, a rezultata na najvišem nivou fudbala kakav je Liga šampiona nema ni od korova.

Sindrom Murinja prešao je na Pepa. Jedino što je javnost odavno, još dok je vodio Real i Mančester, konstatovala kako Posebni više nije kao pre, dok je Gvardioli verovala, poštujući učinak u nacionalnim okvirima Nemačke i Engleske. Čim bi izašao na evropsku scenu sve njegove mane postajale bi vidljive i sugerisale da je u drastičnom padu. Gvardiola nije doveden u Bajern i u Mančester Siti da bi osvajao titule i kupove, to su Bavarci mogli i sa Lujom van Galom ili Jupom Hajnkensom, a Garađani dok su na klupi sedeli Roberto Mančini i Manuel Pelegrini. Glavni zadatak bio je da u Minhenu i Mančesteru uradi ono što i na Nou Kampu. Da izgradi imperiju. Ispalo je katastrofalno, nijednom nije ni došao u priliku da se bori za „ušati“ pehar. Na prethodnoj adresi mu je najveći domet bilo polufinale, na sadašnjoj četvrtfinale Lige šampiona. Za čoveka koji je u prve četiri godine profesionalne karijere osvojio dva najznačajnija evropska pehara duplo duži period bez istog predstavlja jasan znak da njegove ideje klize u propast.

I skupo koštaju. Jeste da u kolekciji i dalje ima trofeje (tri uzastopne titule u Nemačkoj i dve u Engleskoj), naosvajao se i kupova (u savremenom fudbalu gube na značaju), istina je i da kod njega igrači napreduju, i pa da menja igru – pitanje je da li na bolje, primera radi zbog njegovog uticaja sve je više golmana koji, kao, znaju da igraju nogom, a sve manje onih koji brane – ali ne ispunjava cilj. Doveden je i na Alijanc arenu i na Etihad sa preciznim zahtevom da osvoji Ligu šampiona, potrošio brdo novca i zakazao. Ukupno, za poslednjih sedam sezona u njegove timove sručeno je samo na pojačanja oko 1.000.000.000 evra. Slovima: milijardu evra!? Još jednom, MILIJARDU EVRA... Nije stigao dalje od polufinala. Dok je bio u Bajernu izbacivali su ga Real, Barselona i Atletiko, a u Sitiju glave mu došli Monako, Liverpul, Totenhem i Lion.

Pritom, Bajern je godinu dana pre Pepovog dolaska bio prvak Evrope sa Jupom Hajnkensom, a Siti neposredno uoči Gvardiolinog dolaska dobacio do polufinala u kome ga je izbacio Real. Katalonac ni to nije mogao da ponovi.

A kako da ponovi kad mu je odbrana skandalozna za ovaj nivo takmičenja. Po pet komada od Reala i Barselone, šest od Monaka, pet od Liverpula, četiri od Totenhema, tri od Liona... Nešto nije u redu.

Još nešto: u Barseloni je imao Lea Mesija, Ćavija i Inijestu. Pogrešno bi bilo konstatovati da su oni lansirali Pepa na veliku scenu, a da nije bilo povratne sprege, kao što bi još veći greh predstavljala tvrdnja kako nije mogao da reprizira uspeh bez njih. Zar nisu Robert Levandovski, Arjen Roben, Frank Riberi, Serhio Kun Aguero, Rahim Sterling, Ferndinjo, pa i Kevin De Brujne klasa. Dostojni osvajanja Lige šampiona.

One koja je bila Gvardiolia teritorija. Sad se samo prepričava kao je nekad umeo. Novih dokaza da je najbolji na svetu nema. Rodila se sumnja. Ako je ne opovrgne ostaće samo uspomene. A one blede. Davno beše 2011. kad je drhtao jedan čiča. Pred Pepom sad ne drhti niko.

|

Kompletna ponuda na www.mozzartbet.com

Tagovi:

Favoriti i notifikacije:

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...