Izvor: Blic, Beta, 11.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekad Čarlton, sada Vidić i Ivanović
Na prste jedne ruke mogli bi da se nabroje štoperi u Evropi koji su tokom karijere imali savršen osećaj za gol i koji su preuzimali stvar u svoje ruke u situaciji kada saigrači iz napada nisu bili efikasni.
Po rečima Josipa Katalinskog, nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije i defanzivca Željezničara i Nice, koji je ostao zapamćen kao izuzetno efikasan centralni bek, prvi igrač koji je bio noćna mora za golmane jeste Džon-Džeki Čarlton, bivši fudbaler Lidsa i engleske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << selekcije, a zatim se taj trend preselio sa Ostrva na Balkan.
- Evo pokušavam da se setim ko je sve imao nos sa gol kao Džeki Čarlton. Znam da sam ja bio drugi, pa je onda bilo dosta praznine i evo sada se pojavio Nemanja Vidić. Visoke domete u ovom poglavlju igre pokazuje i Branislav Ivanović. Vidite, bilo je još igrača koji su davali golove, na primer Bekenbauer, Branko Rašović je bio dobar, ali oni nisu profil igrača o kojem me pitate. Jap Stam, dok je igrao u Mančester junajtedu, često se ubacivao u napad, ali on se uvek negde zavlačio i stajao tamo gde ne bi trebalo. Dakle, nije imao kvalitet kao Vidić i Ivanović. Vrhunski igrači iz defanzive koji su dobri skakači nikad se ne zavlače u gužvu, nego uvek na loptu krenu iz drugog plana – kaže Katalinski.
Popularni Škija kaže da je pažljivo gledao utakmicu Liverpul – Čelsi u kojoj je Ivanović bio dvostruki strelac.
- Gledao sam ga kako razmišlja, kako se kreće, gde će da stane, odakle da napadne, i mogu da vam kažem da bih ja sve isto uradio. To kažem zato što sam bio u mnogo takvih situacija.
Katalinski kaže da štoperi osim osećaja za gol moraju da imaju i osećaj kada je vreme da uđu u kazneni prostor protivnika.
- U napad gotovo nikad nisam išao kada je moj tim vodio sa 2:0, na primer, već samo u situacijama kada našim napadačima ništa nije polazilo za nogom. To je uradio i Ivanović. Nemanja Vidić se ranije izborio za status „opasnog štopera", dok Ivanovića nisu poznavali i verovatno je iznenadio Liverpul. Sada će svi voditi računa o njemu, tako da će sada biti više otpora i moraće više da se bori za situaciju iz koje može da postigne gol. Ne sumnjam da će njih dvojica još pogađati mrežu, jer u takvim situacijama nije bitna visina, već nos za poziciju, gol" Naravno takve stvari se i treniraju, jer sam ja znao da ostanem posle treninga i da još sat skačem i šutiram. Ipak, najvažnija stvar jeste da zbog golgeterskih potencijala ne trpi odbrana – zaključuje Katalinski, koji se proslavio golom za Jugoslaviju protiv Španije u Frankfurtu, posle kojeg su plavi obezbedili učešće na Svetskom prvenstvu 1974. godine.
Karijere Nemanje Vidića i Branislava Ivanovića, inače, imaju nekoliko zajedničkih tačaka. Osim što igraju, ili bi najviše voleli da igraju na poziciji štopera, obojica su put na Ostrvo prokrčili iz ruskog šampionata. Nemanja Vidić je na početku seniorske karijere u Crvenoj zvezdi bio pozajmljen Spartaku iz Subotice, a zatim se vratio na „Marakanu" na velika vrata. U moskovski Spartak stigao je 2004. godine i fantastičnim igrama naterao Aleksa Fergusona da ga pozove u Mančester. U trenutku kada je 2006. godine Vidić otišao u Premijer ligu, u Moskvu je stigao drugi srpski štoper, ovog puta u tim Lokomotive. Branislav Ivanović je preko Srema, OFK Beograda i Rusije, zakucao na vrata „Stamford bridža".
.jpg)
