Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jul.2016, 09:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne smemo ignorisati porodično nasilje

Pucnjava u Žitištu, u kojoj je ubijeno pet ljudi a 22-oje ranjeno i odmah sutradan još jedno ubistvo u Knjaževcu gde je muž usmrtio suprugu sa šest uboda nožem, povod je da se govori o tome koliko smo zaista bezbedni i ko je odgovoran za propuste kada je reč o porodičnom nasilju koji se sve češće završavaju kobno.

“Miran, tih i povučen” sve je češći opis osoba koje su počinile višestruka ubistva. Bilo da je reč o afektu ili planiranom ubistvu, žene su sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << češće žrtve porodičnog nasilja. Kada je reč o pucnjavi u Žitištu, ubica je bio prijavljen Centru za socijalni rad, ali zbog sporih procedura, sistem je zakazao, ukazuje neurološkinja i sudski veštak doktorka Dragana Daruši.

“Znam da je rat doneo veliki odliv oružja i mislim da smo za ta neka ograničenja bitno zakasnili ali mnogo je važnije da izgradimo novo sistemsko rešenje za posedovanje oružja u kome treba svi da sarađuju na mnogo višem nivou, i policija i medicinska struka. Ovo je zaista zabrinjavajuće i ne prvi put da u takoj maloj sredini neka osoba odreaguje masovnim ubistvom, što je alarmantno”, kaže Daruši.

Kod nasilja u porodici često je reč o ljubomori i želji za kontrolom, kaže rukovoditeljka sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović. Ona kaže da žena čim se prvi put uplaši za svoju bezbednost, treba da prijavi svog partnera ili člana porodice.

“Kada se prvi put uplaši za svoju bezbednost jer neko viče na nju, preti, udari je, lupa po nameštaju, ucenjuje je, ponižava, potrebno je da se nekome obrati. Prvi put, neće pogrešiti!”, objašnjava Nada Padejski Šekerović.

U Srbiji ima do 900 hiljada komada nelegalnog oružja a većina zločina počini se baš tim oružjem, kaže Predsednik skupštinskog odbora za bezbednost Miroslav Španović.

“Pola Žitišta je znalo da ubica ima na tavanu džakove municije. A zašto se neko od komšija nije setio pa to prijavio, pa danas ne bi imali ovakvu situaciju? Mi se moramo između sebe potruditi. Ne da se prijavljujemo, cinkarimo, nego da odemo i da kažemo: Komšija, ja znam da imaš oružje, idi i prijavi to. Nije dobro ovo ovako. Ako ne počne građanin da sarađuje sa policijom, policija nije u mogućnosti da sama sve prijavi,” kaže Španović.

Primer iz Žitišta je ekstrem koji nas je sve pokrenuo ali baš u ovom momentu, neka žena trpi nasilje. Zato je važno da u svom domu, poslu ili javnom mestu negujemo nultu toleranciju na nasilje i čak iako smo samo svedok, nasilje treba da prijavimo, saglasni su naši sagovornici.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...