Izvor: Blic, 24.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne odlučuju samo Španci
Ne odlučuju samo Španci
BARSELONA - Na temu mog daljeg angažovanja na mestu selektora reprezentacije Jugoslavije još nisam razgovarao sa ljudima iz Košarkaškog saveza, jer, jednostavno, za to nije bilo vremena. Posle dolaska iz Indijanapolisa već sledeće jutro sam otputovao za Barselonu, istog dana uveče održao trening i potom poveo ekipu u Andoru na završne pripreme. Nisam imao vremena da se ni jedan dan odmorim, očigledno me je sve to stiglo, 'smantao' me je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grip i sada sa vama pričam iz kreveta. Posle ovog razgovora ću da isključim telefon i pokušam da se što pre vratim 'u život', jer obaveze neumitno sustižu jedna drugu - govori za 'Blic' Svetislav Pešić, osvajač zlatne medalje sa košarkaškom reprezentacijom Jugoslavije.
Posle Evropskog prvenstva u Turskoj i osvojenog prvog mesta, po povratku u Beograd izjavili ste da 'ne treba previše slaviti jer već od ovog trenutka počinjemo sa pripremama za Svetsko prvenstvo'. Nakon dolaska iz Indijanapolisa niste se previše osvrtali na budućnost - konkretno na Eurobasket 2003. u Švedskoj.
- Moja motivacija u vođenju jugoslovenske reprezentacije nikada nije dolazila u pitanje, iako sam je imao mnogo više, recimo, 1987. godine. Uoči Evropskog prvenstva u Turskoj sam imao druge planove i nisam bio previše oduševljen što mi je ponuđeno mesto saveznog selektora. Ipak, sada to više nije bila lična stvar, već pitanje jugoslovenske košarke. Sećate se da mnogi nisu mogli da preuzmu tu obavezu. Pola igrača nije bilo spremno da se prihvati obaveza koje su nam predstojale. Na kraju izgleda da smo lako odbranili titulu prvaka sveta, ali išli smo korak po korak. Posle svega mogu reći da smo obavili veliki posao. Ne busam se u grudi zbog osvojene dve zlatne medalje na poslednjim takmičenjima, već sam ponosan na činjenicu da Jugoslavija neće morati da igra kvalifikacije za EP u Švedskoj, Olimpijske igre u Atini, kao ni za Evropsko prvenstvo 2005. godine čiji smo domaćini. Tako nešto se nikada nije desilo u istoriji jugoslovenske košarke. S jedne strane to je odlična stvar, ali s druge i nije, jer jugoslovenska reprezentacija mora da ostane u takmičarskom ciklusu i treba da igra. Zbog svega treba videti kako i šta dalje.
Priča se da Vam Katalonci neće dozvoliti da vodite dve selekcije - Barselonu i jugoslovensku reprezentaciju?
- Ne radi se o tome da li će mi Barselona dozvoliti da i dalje obavljam funkciju selektora Jugoslavije. Jednostavno, sada se postavlja pitanje, da li ću za tako nešto imati vremena. Sasvim druga situacija je bila kada sam reprezentaciju preuzeo dok sam trenirao Albu. U Barseloni sam nov, novi su igrači, igraćemo dužu ligu sa 18 klubova, a zbog obaveza u Evroligi i Kupu kralja radićemo do poslednje nedelje juna. Dakle, mnogo je obaveza. Uvek sam voleo da donosim dobre, ali ne i brze odluke. Stoga, sačekajmo još malo, bez Barselone i Košarkaškog saveza Jugoslavije ne mogu još da razgovaram na tu temu. Ako se nekome žuri, neka donosi brze odluke.
Ipak, reprezentacija se nalazi u sred 'olimpijskog ciklusa'. - Na tom poslu sam radio u novembru prošle godine, imali smo okupljanje reprezentativaca u januaru i junu i sve su to bile pripreme za Olimpijske igre u Atini. Formirana je olimpijska selekcija sa 20-30 momaka koji mogu da izguraju teret predstojećih obaveza, znači put postoji - kaže Pešić. D. J. BUŽIĆ Bodiroga 'bogovski'
Bodiroga - 'kraljevski', 'za bogove'... Samo su deo naslova iz španske štampe posle trijumfa plavo-crvenih nad Manresom (72:65) u okviru Lige Katalonije, zagrevanja za ACB ligu koja startuje sledećeg vikenda. - Ne čudi oduševljenje Španaca kapitenom jugioslovenske reprezentacije. Bodiroga je veliku popularnost stekao još dok je igrao za Real. Preksinoć je dočekan ovacijama, a posle pobede ispraćen još većim aplauzom - prenosi Pešić.
Uz Bodirogu (17 poena) koševe za Barselonu postigli su još: Rodriges 1, Navaro 17, Fućka 14, Femerling 4, Jasikevičijus 3, Varehao 4, De la Fuente 3, Duenjas 4 i Bravo 5. Još lutam Barselonom
Svetislava Pešića pitamo za prve utiske o glavnom gradu Katalonije? - Verujte mi da ne znam ni gde stanujem. Još lutam ulicama na putu do dvorane, iako se 'Blaugrana' nalazi stotinak metara od moje kuće. Uostalom, nisam ovde da bih uživao u lepotama Barselone, već zbog ispunjavanja velikih ambicija koje ima klub. Tek kasnije ću moći da se okrenem i privatnom životu. Barselona uvek ide na najveće trofeje, a mi tek treba da napravimo prvi korak. Ne samo zbog igara, već i zajedničkog života.
